Rekordna 383 humanitarna radnika poginula u 2024, skoro polovina u Gazi, navode UN
Rekordna 383 humanitarna radnika poginula su u globalnim žarištima 2024. godine, od čega skoro polovina njih u Pojasu Gaze tokom rata između Izraela i Hamasa, saopštila je humanitarna kancelarija UN u utorak, na dan posvećen ljudima koji se angažuju u krizama da bi pomogli drugima.
Šef humanitarne organizacije UN Tom Flečer (Fletcher) rekao je da rekordan broj pogibija mora biti alarm kako bi se zaštitili civili zahvaćeni sukobima i svi oni koji pokušavaju da im pomognu.
"Napadi tih razmera, bez ikakve odgovornosti, sramotna su optužnica za međunarodnu neaktivnost i apatiju", rekao je Flečer u saopštenju povodom Svetskog dana humanitarne pomoći. "Kao humanitarna zajednica, zahtevamo – ponovo – da oni koji imaju moć i uticaj deluju za čovečanstvo, štite civile i humanitarne radnike i pozivaju počinioce na odgovornost".
Baza podataka o bezbednosti humanitarnih radnika, koja prikuplja izveštaje od 1997. godine, navodi da je broj ubistava porastao s 293 u 2023. na 383 u 2024. godini, uključujući više od 180 u Pojasu Gaze.
Većina ubijenih humanitarnih radnika bili su lokalno osoblje koji su služili svojim zajednicama i koji su napadnuti dok su bili na poslu ili u svojim domovima, pokazuju podaci Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).
Ove godine, brojke ne pokazuju znake preokreta trenda rasta pogibija humanitarnih radnika, saopštila je OCHA.
Prošle godine je bilo 599 velikih napada koji su zahvatili humanitarne radnike, što je nagli porast u odnosu na 420 u 2023. godini, pokazuju podaci iz baze podataka. U napadima 2024. godine takođe je ranjeno 308 humanitarnih radnika, 125 je oteto, a 45 pritvoreno.
U proteklih sedam i više meseci bilo je 245 velikih napada, a 265 humanitarnih radnika je ubijeno, pokazuje baza podataka.
Jedan od najsmrtonosnijih i najstrašnijih napada ove godine dogodio se u gradu Rafa na jugu Pojasa Gaze kada su izraelske trupe otvorile vatru pre zore 23. marta, ubivši 15 lekara i pripadnika hitnih službi u jasno obeleženim vozilima.
Vojnici su buldožerima prevrnuli tela zajedno sa njihovim uništenim vozilima, zakopavajući ih u masovnu grobnicu. Pripadnici UN i spasioci su uspeli da stignu na mesto zločina tek nedelju dana kasnije.
"Čak i jedan napad na kolegu humanitarca je napad na sve nas i na ljude kojima služimo", rekao je Flečer iz UN. "Nasilje nad humanitarnim radnicima nije neizbežno. Mora prestati".
Prema bazi podataka, nasilje nad humanitarnim radnicima povećalo se u 21 zemlji 2024. godine u poređenju s prethodnom godinom, a vladine snage i njihovi saradnici su najčešći počinioci.
Najveći broj velikih napada prošle godine dogodio se na palestinskim teritorijama – 194, zatim u Sudanu – 64, Južnom Sudanu – 47, Nigeriji – 31 i Kongu – 27, navodi se u bazi podataka.
Što se tiče pogibija, Sudan, gde građanski rat i dalje besni, bio je drugi po broju, odmah posle Gaze i Zapadne obale, sa 60 poginulih humanitarnih radnika u 2024. godini. To je više nego dvostruko više od 25 poginulih humanitarnih radnika u 2023. godini.
U Libanu, gde su Izrael i militanti Hezbolaha prošle godine ratovali, poginulo je 20 humanitarnih radnika u poređenju s nijednim u 2023. Etiopija i Sirija su imale po 14 pogibija, što je otprilike dvostruko više nego 2023, dok je u Ukrajini 2024. poginulo 13 humanitarnih radnika u, u odnosu na šest u 2023. godini.
Izvor: AP