Srbija ove godine deaktivirala 200 adresa Albanaca na jugu, kaže bivši lider albanskog saveta
Bivši predsednik Albanskog nacionalnog saveta (ANS) u Preševskoj dolini Nevzad Ljutfiju izjavio je 14. avgusta da su vlasti Srbije do sada ove godine deaktivirale 200 adresa Albanaca na jugu zemlje.
On je naveo da je ove podatke dobio od policijskih stanica u Bujanovcu i Preševu za period januar-jul 2025. godine.
"Juče sam dobio pisani odgovor: tokom pomenutog perioda, u opštini Preševo su deaktivirane 174 adrese, dok je u opštini Bujanovac deaktivirano 26 adresa", napisao je Ljutfiju na Fejsbuku.
Naglasio je da ima "sumnje u vezi sa podacima u opštini Bujanovac" i da čeka "još jedan odgovor koji će to potvrditi".
Ljutfiju je dodao da je "ovo što se dešava rasizam, čisto etničko čišćenje".
Odjava adresa je pitanje na koje su se Albanci na jugu Srbije stalno žalili i izlazili na ulice da protestuju.
Odjava znači brisanje građana sa njihovih registrovanih adresa. Ovaj korak rezultira gubitkom srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava – uključujući pravo glasa, posedovanja imovine, zdravstvenog osiguranja i penzije i zaposlenja.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju američkog Stejt departmenta iz 2023. godine o ljudskim pravima u Srbiji.
U njemu se navodi da je pasivizacija adresa, po svemu sudeći, sprovedena nesrazmerno, protiv Albanaca, posebno u Medveđi.
Prošlog novembra Evropska unija (EU) je saopštila da je svesna zabrinutosti Albanaca na jugu Srbije u vezi sa deaktivacijom njihovih adresa i ponovo pozvala zvanični Beograd da razjasni ovo pitanje.
Više od 60.000 Albanaca živi u Srbiji, što ih čini četvrtom najvećom manjinom tamo, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine.
U međunarodnim izveštajima, Preševska dolina – termin koji se koristi za Preševo, Medveđu i Bujanovac, opštine naseljene albanskom većinom na jugu Srbije – smatra se potpuno izolovanom i kaže se da joj se pažnja posvećuje samo tokom izbornog perioda.
Ljutfijeva objava dolazi dan nakon što je vršilac dužnosti potpredsednika kosovske Vlade Besnik Bisljimi izjavio da zaštita i unapređenje prava Albanaca u Srbiji nije samo potreba, već "i nužnost".
Bisljimi se 13. avgusta, sastao se sa jedinim albanskim poslanikom u Skupštini Srbije Šaipom Kamberijem, gradonačelnicom Preševa Arditom Sinani i predsednikom Albanskog nacionalnog saveta Enkelom Redžepijem.
Na sastanku je, prema saopštenju Vlade Kosova, razgovarano o "diskriminatorskoj i represivnoj politici Srbije" prema Albancima koji žive u ovoj zemlji.
Prošlog meseca Kamberi je podneo Skupštini Srbije nacrt rezolucije u vezi sa situacijom Albanaca na jugu Srbije i predložio da ova tema bude deo briselskog dijaloga Prištine i Beograda kojim posreduje EU.
Kamberov nacrt rezolucije zahteva da Skupština Srbije "prizna diskriminatorski pristup i izrazi institucionalnu posvećenost poboljšanju položaja albanske zajednice u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa".
U dokumentu se poziva na sprovođenje sporazuma iz 2001, 2009. i 2013. godine i na hitnu obustavu administrativnih mera za odjavu adresa.