Srbija tvrdi da se Popović 'pod pritiskom' izjasnio krivim za podsticanje netrpeljivosti na Kosovu

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je u subotu 9. avgusta da je zvaničnik Vlade Srbije Igor Popović "pod pritiskom, a ne slobodnom voljom", potpisao Sporazum sa tužilaštvom Kosova o priznanju krivice za podsticanje razdora i netrpeljivosti.

Ministarstvo nije navelo dokaze za tu tvrdnju.

Popović, inače pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, tokom ročišta 8. avgusta potvrdio je da stoji iza sporazuma postignutog sa tužilaštvom, dodajući da je tu odluku doneo bez ikakvog pritiska.

Presudom Osnovnovnog suda u Prištini, njemu je zabranjen ulazak na Kosovo u naredne dve godine. Osuđen je i na šest meseci zatvora po istoj optužnici, ali mu je kazna zatvora zamenjena novčanom kaznom od 3.000 evra.

Kako je Radio-televizija Srbije prenela, Popović je po dolasku u Srbiju 8. avgusta izjavio da ne priznaje "nikakvu krivicu" za ono što je rekao u Orahovcu i da "nema nikakvog sporazuma sa (premijer Kosova Albin) Kurtijevim pravosuđem".

Ministarstvo pravde Srbije smatra da je proces protiv Popovića "kršenje međunarodnog prava i direktan napad na osnovna ljudska prava i slobode srpskog naroda".

"Zbog toga će Republika Srbija koristiti sva pravna i politička sredstva da zaštiti Igora Popovića i pred međunarodnom zajednicom razotkrije tu grubu nepravdu", naveli su u saopštenju.

"Ukazujemo da potpisivanje i korišćenje sporazuma o priznanju krivice u ovakvom slučaju služi isključivo kao alat za dodatnu stigmatizaciju srpskog naroda i jačanje političke kontrole, a ne kao instrument vladavine prava", dodaju.

Naglašavaju da Sporazum o priznanju krivice Igora Popovića "ne proizvodi pravno dejstvo u pravnom poretku Srbije".

"Pored toga, sam sporazum je nevažeći jer je zaključen pod prisilom i u uslovima kršenja osnovnih prava garantovanih Rezolucijom 1244 i UN Poveljom o ljudskim pravima", smatra Ministarstvo prave Srbije.

Ministarstvo pravde pozivalo je međunarodne misije koje deluju na Kosovu, kao i predstavnike Evropske unije da "hitno reaguju".

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 5. avgusta optužnicu protiv Popovića, navodeći da je javno podsticao i širio mržnju i netrpeljivost među etničkim grupama, tokom govora održanog u Velikoj Hoči kod Orahovca 18. jula.

Prilikom obeležavanja godišnjice stradanja Srba u toj opštini, Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) nazvao je "terorističkom" organizacijom.

Policija Kosova zbog toga ga je kasnije privela na graničnom prelazu Brnjak i određen mu je jednomesečni pritvor.

I drugi zvaničnici u Srbiji osudili su hapšenje Popovića, uz ocenu da je to "politička odluka", te zatražili njegovo hitno oslobađanje.

U međuvremenu je Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo zahtev Upravi kriminalističke policije (UKP) i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) Srbije za prikupljanje potrebnih obaveštenja "u cilju identifikovanja lica" koja su na Kosovu uhapsila zamenika direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Igora Popovića.

S druge strane, vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), je rekao da Kosovo neće tolerisati uvrede i skrnavljenje istorije, a kamoli rat koji je vodila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).

OVK je bila političko-vojna snaga koja se borila za oslobođenje Kosova od srpske vlasti u periodu 1990-1999.

Specijalizovana veća Kosova u Hagu istražuju ratne zločine za koje se sumnja da su ih počinili pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. godine.