Ukrajina u neizvesnosti i posle sporazuma o naoružanju SAD i NATO

Sporazum prema kojem će evropski saveznici iz NATO-a da kupe američko oružje, uključujući rakete za Patriot, za Ukrajinu, postignut je u julu. Tek je 4. avgusta Holandija objavila da će postati prva NATO zemlja koja će kupiti sisteme protivvazdušne odbrane od Sjedinjenih Američkih Država za isporuku Ukrajini.

Sporazum, koji su 14. jula u Vašingtonu objavili predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte), u suštini je nastavak načina na koji su radili zapadni saveznici od početka ruske invazije na Ukrajinu pre više od tri godine: Evropljani šalju vojnu opremu koju već poseduju u Kijev, a zatim obnavljaju svoje zalihe novim oružjem – uglavnom američkim.

Međutim, velika razlika sada je u tome što Evropljani moraju značajno da povećaju isporuke oružja Ukrajini, dok Trampova administracija zasad nije iznela nikakva nova obećanja. (Isporuke obećane tokom Bajdenove administracije se i dalje nastavljaju.)

Evropljani su donekle povećali proizvodnju kako bi popunili prazninu i nemački Kilski institut ukazao je da je Evropa prvi put od juna 2022. godine nadmašila SAD u ukupnoj vojnoj pomoći Ukrajini sa 72 milijarde evra (83 milijarde dolara), u poređenju sa 65 milijardi evra koji dolaze iz Vašingtona.

Pitanje za Ukrajinu i njene saveznike je koliko će predloženi mehanizam biti održiv. Na dugi rok, Evropljani će morati da kupe više oružja pošto su se na samitu NATO-a u Hagu u junu obavezali da će potrošiti pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu do 2034. godine. Oružje namenjeno Ukrajini biće ključni deo te potrošnje.

Jedan diplomata iz članice Evropske unije, anonimno govoreći za RSE, rekao je da je vašingtonski sporazum iz jula najbolji način da se "Amerikanci posebno angažuju u Ukrajini i u Evropi uopšte", jer će SAD imati koristi od očekivanog evropskog ulaganja u odbranu.

I dok je Evropa spremna da investira u sopstveni odbrambeni sektor, to će potrajati. Evropski lideri su odlučili, barem kratkoročno, da je bolje da kupuju američko.

"Ili to ili ostaviti Ukrajinu bez oružja", rekao je za RSE jedan zvaničnik NATO-a, govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime jer nije ovlašćen da govori zvanično. "Mislim da na evropskoj strani postalo jasno da se to mora dogoditi na ovaj ili onaj način."

Kontakt grupa za odbranu Ukrajine, savez od preko 50 zemalja, uključujući sve članice NATO-a i nekoliko partnera koji nisu članice alijanse, sastala se onlajn prvi put otkako je objavljen vašingtonski sporazum. Na sastanku grupe, koja je bila ključni koordinator isporuka zapadnog oružja Kijevu, čak sedam zemalja izrazilo je interesovanje za kupovinu američkog oružja za Ukrajinu. Među tim zemljama su bile Kanada, Belgija, Nemačka, Holandija i neke nordijske zemlje.

Rezultat sastanka Kontakt grupe, koja je poznata i kao Ramštajn grupa, jeste da će Ukrajina pružiti detaljnu "listu želja" onoga što joj je potrebno, fokusirajući se posebno na protivvazdušnu odbranu i municiju. NATO će zauzvrat pružiti procenu koliko bi koštala kupovina takve vojne opreme. Očekuje se više jasnoće kada se Ramštajn grupa ponovo okupi na jesen, moguće prvi put u Ukrajini.

Glavno pitanje sada je koliko brzo vojna oprema može biti isporučena Ukrajini. Očekuje se da će evropske zemlje ove godine isporučiti dva miliona artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara, a s obzirom na to da je Ukrajina započela domaću proizvodnju uz podršku finansiranja sa Zapada, praznina nastala odsustvom američkog izvoza mogla bi biti pokrivena.

Međutim, kad je reč o protivvazdušnoj odbrani, to je druga priča. I upravo je tu Ukrajini i dalje potrebno američko oružje, posebno rakete zemlja-vazduh za Patriot.

Evropska alternativa sistemu protivvazdušne odbrane "Patriot", francusko-italijanski SAMP-T, isporučena je Kijevu, a Rim je nedavno najavio da će treća baterija biti poslata na jesen. Međutim, prema rečima NATO diplomata, proizvodnja i potrebnih presretača i cele postavke traje duže u poređenju s Patriotima. Pored toga, Kijev je takođe doveo u pitanje efikasnost evropskog sistema.

Kada su se Tramp i Rute obratili novinarima da objave sporazum 14. jula, američki predsednik je pomenuo da bi 17 sistema Patriot moglo biti spremno za kupovinu za Ukrajinu.

Nemačka je prošle nedelje objavila da će u bliskoj budućnosti poslati dve baterije Ukrajini, ali nije jasno odakle bi došli ostali sistemi. Šest evropskih zemalja – Nemačka, Grčka, Holandija, Poljska, Rumunija i Španija – trenutno koriste sisteme Patriot.

I Lokid Martin (Lockheed Martin) i Rejtion (Raytheon), dva glavna proizvođača Patriota, povećavaju proizvodnju kako bi zadovoljili evropsku potražnju, ali Ukrajina, pod stalnim ruskim napadom, verovatno neće skoro videti koristi od toga.