Ратко Радовановић у ФИБА „Кући славних“

Наш трофејни репрезентативац Ратко Радовановић биће примљен у ФИБА „Кућу славних“ као играч у „Класи 2025“ на свечаној церемонији 17. маја 2025. године у Бахреину, објавила је светска кошаркашка федерација. Радовановић ће тако ући у историју светске кошарке и наћи се у елитном друштву легенди игре под обручима.

„Велика је част на овај начин ући у историју кошарке, ову сјајну вест јавио ми је Зоран Радовић… Kада сам са 15-16 година почињао да се бавим кошарком, сигурно нисам могао ни да помислим о овоме, нити било који спортиста о томе размишља… Имао сам огромну срећу да уђем у сјајне генерације, прво сарајевске Босне са Делибашићем и Варајићем, па освојим првенство и Куп Југославије и Лигу шампиона што је било јако тешко, без странаца у то време, као уосталом и Партизан, Цибона и Југопластика… Касније сам упао у невероватну генерацију асова, код најбољег плејмејкера Европе у то време Моке Славнића, Мирзе Делибашића, Драгана Кићановића, Дражена Далипагића, Крешимира Ћосића, Жељка Јеркова… Иако су били старији од мене, имао сам луду срећу да уђем у ту екипу, а било је јако тешко ући међу 12 у бившој Југославији. Стигао сам до тога захваљујући великом  раду и најбољим тренерима, почевши од кошаркашке азбуке у Босни код Русмира Халиловића који је највише урадио за мене, као и Богдан Тањевић, а највеће заслуге за то што је Босна била велики шампион има Вукашин Вукаловић кога мало ко помиње… Он нас је све довео у клуб, имао је харизму да држи читав град „у руци“ и направио је великог гиганта. После ове репрезентације дошли су и Дражен Петровић, Зоран Радовић, Тони Кукоч, Жарко Паспаљ, Саша Ђорђевић, Јосип Вранковић, све сами асови, а Праја и ја смо остали у националном тиму до 1989. године… Наравно, никада не бих могао да направим такве успехе без најбољих тренера у репрезентацији, за мене броја један свих времена Александра Николића, па Ранка Жервице, Мирка Новосела… Имао сам дугу каријеру, од 1972. до 1990. године, после Босне сам био у Паризу где је рођен син Стефан, па у Венецији где је рођена кћерка Сара, а највећу заслугу и терет поднела је моја супруга Вера, која је ме прати већ 44 године – рекао је Ратко Радовановић, који је после играчке каријере као кошаркашки радник направио велике успехе са ФМП, а сада је на челу ужичке Слободе.

Раша Радовановић је са репрезентацијом Југославије освојио чак девет медаља на великим такмичењима: олимпијско злато (Москва 1980) и олимпијску бронзу (Лос Анђелес 1984), светско злато (Филипини 1978) и две светске бронзе (Колумбија 1982. и Шпанија 1986), европско злато (Белгија 1977), европско сребро (Чехословачка 1981) и две европске бронзе (Италија 1979. и Грчка 1987). Успешну клупску каријеру почео је да гради у сарајевској Босни, а наставио у Стад Франсу и Венецији.

Пре Радовановића, у ФИБА „Кућу славних“ примљени су Радивој Кораћ, Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Владе Дивац, Зоран Славнић, Ранко Жеравица, Душан Ивковић, Светислав Пешић, Милан Васојевић, Предраг Стојаковић…

У „Класи 2025“ ће, уз Радовановића, као играчи бити примљени и Алфонсо Биле (Обала Слоноваче), Ендрју Богут (Аустралија), Леонор Борел (Куба), Пау Гасол (Шпанија), Ел Катиб (Либан), Тиша Пенишеиро (Португалија) и Даун Стejли (САД), а Мајк Кжижевски (САД) као тренер.