Обележено 100 година од рођења професора Александра Николића

У уторак 29. октобра 2024. године, на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, одржан је ексклузиван стручни скуп поводом стогодишњице рођења професора Александра Николића, тренерске легенде и творца југословенске и српске кошарке. Професор Николић, добитник награде за животно дело Удружења кошаркашких тренера Србије, својим радом поставио је темеље наше кошаркашке традиције и уздигао је на светски ниво.

Овај догађај организовали су Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Кошаркашки савез Србије и Удружење кошаркашких тренера Србије, као израз захвалности за изузетан допринос професора Николића образовању и спорту. Испред КСС, присутни су били председник Небојша Човић и потпредседник за мушку кошарку Ненад Крстић.

Догађај је отворила декан факултета проф. др Сања Мандарић, уз приказ филма о животу и делу професора Николића, а модератор је био проф. др Саша Јаковљевић.

Угледним званицама први се обратио председник Кошаркашког савеза Србије др Небојша Човић.

«Кошаркашка Србија обележила је у понедељак 100 година од рођења Александра Николића човека који је за многе синоним за кошарку на овим просторима, али и у Европи и свету.

Чувени професор, визионар, педагог, тренер и човек који је самоук уз помоћ Небојше Поповића, Радомира Шапера и Боре Станковића био родоначелник кошарке на овим просторима, ту не смемо да заборавимо и Ранка Жеравицу.

Касније сам са професором Ацом Николићем сарађивао и на формирању Кошаркашког клуба ФМП. Он је био саветник у клубу 1996. и 1997. године, што је одмах резултирало првим трофејом 1997. године у Нишу, када је тренер био Момо Милатовић. То је био први трофеј, национални Куп који је ФМП освојио.

Значај који је имао „Професор“ који је са пуним правом носио тај епитет, а не надимак, не може да се сагледа кроз бројке, иако су оне импресивне: Првак света са Југославијом, трофеји на европским шампионатима, троструки првак Европе са Ињисом из Варезеа, освајач Купа победника купова са Црвеном зведом, бројне домаће титуле, утицај на два наша највећа клуба, и њихове победе и титуле. Али , тај значај је можда и кроз утицај који је имао својеврсном доктрином коју је направио на генерације играча, тренера, али и визију како ће кошарка изгледати у деценијама испред његовог времена.

Професор није био родоначелник „југословенске кошарке“, већ визионар који је након боравка у САД 1963. године узео све најбоље из америчке кошарке и имплементирао то у нашу, чиме је створио јединствен стил проткан бројним анегдотама, посебно о методичности, али и спартанским захтевима великог професора. Све то заједно доносило је на крају бројне титуле, пехаре, победе, играче и тренере, јер професор Николић није чувао своје знање за себе, већ га је делио свима који су то знање хтели да упију.

Био је и остао темељ наше кошарке, не југословенске или српске већ наше, светске.

Професор Аца Николић добио је на 100. годишњицу рођења у својој хали и бисту која ће свакога намерника и заљубљеника у кошарку подсетити на величину тог човека и нераскидиву везу са нашом кошарком коју је великим делом и створио, јер колико год се кошарка мењала, еволуирала, не смемо да заборавимо две ствари: у основи то је иста игра са истим законитостима и правилима, оним писаним и неписаним која важе. А професор је све то прецизно примењивао уз обавезан штос и неки јединствен додатак. И друго, не заборавимо да је у питању визионар који је гледао испред свог времена и то деценијама. Тада 70-тих година прошлог века, можда је многима деловало да професор не зна шта прича када је на једном предавању као тренер говорио да ће кошарка 21. века бити таква да ће сви играти све и бити виши од два метра. Дакле професор је видео већ тада куда иде ова игра: плејмејкере више од два метра, Новицког, Јокића, Дивца, Сабониса, као играче префињене технике и мекане руке као код бекова и много тога што је тада многима било несхватљиво. То се зове визионар.

Ми имамо обавезу да чувамо сећање на професора. Не зато што је то ред, не зато што је то наша обавеза, не зато што себе волимо да зовемо земља кошарке, већ зато што је тај човек и данас путоказ и подсетник шта треба да радимо како бисмо остали на врху светске кошарке.“

Уследило је обраћање председника УКТС Ивана Јеремића, уз видео порука легендарног тренера Богдана Тањевића.

Говорници на стручном скупу били су и председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић, који је говорио о раду и искуству с професором Николићем у сплитској Југопластици, тренер Партизана Жељко Обрадовић евоцирао је сећања на професора и његов утицај у КК Партизан, Жељко Лукајић је причао о раду са професором и његовом утицају на тренерску професију.

Специјална обраћања имали су и легендарни Братислав Бата Ђорђевић,  професоров студент, који је говорио о свом искуству као један од Николићевих првих дипломаца, играч КК Црвена звезда из 1974. године Иван Сарјановић пренео је присутнима искуства стечена током рада са професором Николићем.

Уследило је свечано именовање Амфитеатра 3 у част професора Александра Николића уз откривање плоче, а затим отворена изложба посвећена његовом животу и наслеђу у холу факултета.

У понедељак, дан пре овог догађаја, у склопу обележавања века од рођења професора Александра Николића, у београдској дворани која носи име по легендарном тренеру, свечаном откривању бисте професора Николића присуствовао је и председник КСС Небојша Човић.