Koliko je bezbedno Kosovo na strani SAD protiv Irana?
Vrlo brzo pošto su prve bombe pale na Iran – zapalivši sukob koji je u roku od nekoliko sati poprimio regionalne razmere – vlasti na Kosovu su požurile da stanu na stranu Sjedinjenih Američkih Država, osudile iranski režim i potvrdile svoju podršku zapadnoj alijansi.
Predsednica Vjosa Osmani izjavila je da, zahvaljujući vođstvu SAD i predsednika Donalda Trampa (Trump), dolazi vreme slobode za narod Irana.
Osmani je u postu na X dodala da će Kosovo nastaviti da podržava akcije koje preduzimaju SAD i drugi saveznici kako bi se okončao iranski režim, istovremeno snažno osuđujući napade Teherana na saveznike na Bliskom istoku.
SAD i Izrael su pokrenuli zajedničke napade na Iran 28. februara, s ciljem da obuzdaju nuklearni program te zemlje. U znak odmazde, Iran i njegovi saveznici gađaju mete u državama koje su partneri Vašingtona – od Saudijske Arabije do Kipra – uprkos Trampovim upozorenjima protiv odmazde.
"Bolje bi im bilo da to ne rade, jer ako to urade, udarićemo ih silom kakva nikada ranije nije viđena", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
Nekoliko sati posle početka napada, kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) sazvao je Savet za bezbednost kako bi se razmotrila situacija i rekao da Kosovo pažljivo prati potencijalne implikacije po zemlju i region.
Njegova vlada nije odgovorila na upit RSE o mogućim implikacijama ili konkretnim merama koje bi mogle biti preduzete. Slično tome, ni Predsedništvo, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, ni Policija Kosova, ni Stejt department SAD nisu dali nikakav komentar.
Na Kosovu se nalazi kamp Bondstil (Bondsteel) – najveća američka vojna baza na Balkanu – i oko 600 američkih vojnika, koji služe u okviru mirovne misije NATO-a, KFOR-a.
U odgovoru za RSE, zvaničnik NATO-a je izjavio da KFOR nastavlja da ispunjava svoj mandat kako bi osigurao mirno i bezbedno okruženje za sve građane Kosova.
"Snaga i raspored KFOR-a se s vremena na vreme preispituju i prilagođavaju, u skladu sa razvojem situacije, kako bi misija ostala efikasna u svog cilja. Trenutno se ne razmatraju značajne promene", rekao je zvaničnik NATO-a.
Iran i njegovi proksiji napali su nekoliko baza i misija SAD i njihovih saveznika na Bliskom istoku. Britanska baza na Kipru takođe je bila meta napada dronovima. Kiparske vlasti su saopštile da je, prema početnim procenama, dronove lansirao Hezbolah – militantna grupa koju podržava Iran – s libanske teritorije.
Incident je izazvao trenutnu reakciju u Evropi: nekoliko država je poslalo vojne avione i fregate na Kipar kako bi ojačale vazdušnu i pomorsku odbranu mediteranskog ostrva, usled strahova od dalje eskalacije sukoba.
Kada je reč o Kosovu, bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (Jamie Shea) tvrdi da, iako je kamp Bondstil velika američka baza, malo je verovatno da je među prioritetnim ciljevima Teherana. Razlog je činjenice da Bondstil nije vazduhoplovna baza i da se ne koristi za podršku trenutnim američkim operacijama protiv Irana.
"Koliko shvatam, Iran na raspolaganju ima ograničen broj balističkih raketa. S obzirom na to da Sjedinjene Države i Izrael ciljaju njegove lansirne platforme, Iran mora pametno da ih koristi kako bi postigao maksimalan efekat", rekao je Šej za RSE.
Prema podacima Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD, Iran ima najveće zalihe balističkih raketa na Bliskom istoku. Njegov arsenal obuhvata rakete dugog dometa koje mogu da dosegnu Izrael, krstareće rakete H-55 dometa do 3.000 kilometara i dronove Šahed, za koje se veruje da su pogodile britansku bazu na Kipru i imaju domet do 2.500 kilometara.
To znači da bi, ako bi bile lansirane iz Irana, Balkan bio van dometa tog arsenala.
Bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis (Hodges) upozorava da bi unutar dometa potencijalnih pretnji mogla biti baza američke mornarice na Kritu, u Grčkoj. On je smatra značajnom metom u Evropi i zbog njene logističke uloge u regionu.
Hodžis ne pominje konkretne pretnje od raketa ili dronova upućene Bondstilu, ali naglašava da se baza uvek treba tretirati kao potencijalno ugrožena.
"Uvek bih pretpostavljao da postoji pretnja, naročito ako postoje terorističke organizacije ili pojedinci koji bi mogli da osete gnev zbog napada na Iran ili ubistva ajatolaha, pa odluče da deluju samostalno. Stoga se i u kampu Bondstil moraju održavati mere bezbednosti i uvek računati na tu mogućnost", rekao je Hodžis za RSE.
Šej naglašava da su za Evropu, uključujući Kosovo, najverovatnije pretnje iranskih ili Iranom inspirisani teroristički napadi, sajber napadi i napadi pojedinaca poznatih kao "vukovi samotnjaci" – ljudi koji su inspirisani ideologijom ili grupom, ali koji deluju nezavisno.
"Mnogi s Kosova su se pridružili Islamskoj državi tokom vremena kalifata; neki od njih su se možda vratili u zemlju, neki su možda i dalje radikalizovani. To znači da mogu postojati određeni 'džepovi' radikalizacije. I ne govorim samo o Kosovu, jer slična situacija može da se pojavi i u drugim zemljama Evrope unutar muslimanskih zajednica", rekao je Šej.
On je upozorio da bi sukob mogao da donese i rast cene nafte i gasa, veću inflaciju i veliku globalnu recesiju. Posledice bi bile posebno teške za Kosovo i Zapadni Balkan u celini – region koji je on opisuje kao ekonomski krhak i zavisan od stranih investicija.
Pored toga, general Hodžis deli još jednu zabrinutost - bezbednost evropskih građana, uključujući kosovske, koji su blokirani u zemljama Zaliva i Bliskog istoka.
"Ako su stotine hiljada Evropljana blokirane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru ili sličnim zemljama zbog obustave avio-saobraćaja, onda mogu da razumem zašto francuska vlada može osetiti potrebu da pošalje svoje snage da ih zaštiti", rekao je Hodžis.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) najavio je ove nedelje da će njegova zemlja poslati nosač aviona "Šarl de Gol" u Mediteran i da će raditi na formiranju koalicije za zaštitu pomorskog saobraćaja koji je ugrožen eskalacijom krize na Bliskom istoku.
U kontekstu bezbednosnih mera za Kosovo, Šej sugeriše da vlasti pojačaju kontrolu granica, nadiru potencijalno radikalizovane pojedince, povećaju bezbednost oko objekata SAD i KFOR-a, kao i da osnaže operativnu i obaveštajnu saradnju s NATO-om i SAD.
"Naravno, postoje i rezervne snage NATO-a koje mogu biti raspoređene ako situacija to bude zahtevala. Ali, trenutno je reč o uobičajenim preventivnim merama. Bezbednost mora da se prilagođava prema procenama pretnji. Ne treba reagovati nedovoljno, ali ne preterativati", kaže Šej.
Sa svakim danom nastavka rata, rizici postaju nepredvidljiviji. Hodžis navodi da Vašington nikada nije jasno definisao kako želi da Iran izgleda kada se rat završi — što, prema njegovim rečima, čini sukob težim za okončanje.
On takođe upozorava na pritisak na američke vojne zalihe i na opšti kapacitet za odvraćanje.
"Što duže sukob traje, to se više stavlja na probu sposobnost SAD da obezbede dovoljno municije. To se ne odnosi samo na trenutne operacije, već i na očuvanje kapacitete odvraćanja prema Kini. Siguran sam da postoji veliki pritisak na industriju da poveća proizvodnju. Ali to nisu jednostavni proizvodi – radi se o veoma sofisticiranom, skupom oružju za čiju proizvodnju je potrebno vreme. Ne možete odmah utrostručiti ili učetvorostručiti proizvodnju presretača Patriot, sistema HIMARS ili raketa Tomahavk", kaže Hodžis.
Predsednik SAD je 4. marta rekao da su američke snage u veoma snažnom položaju u pogledu Irana. On je rekao da su postigle veliki napredak, "iako je rat traje manje od nedelju dana". A verovatno najvažniji faktor za to je "obnova vojske tokom mog prvog mandata", rekao je Tramp.
Na Balkanu, Ministarstvo bezbednosti Bosne i Hercegovine povećalo je mere bezbednosti na viši nivo zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporedio američki napad na Iran s vazdušnom kampanjom NATO-a protiv bivše Jugoslavije.
Prema rečima Džejmija Šeja, to je jednostavno "potpuno lažna analogija" i ponovljena retorika iz Srbije, koja takođe ima podršku Irana u protivljenju nezavisnosti Kosova.
Iran, zemlja s više od 91 milion stanovnika, ne priznaje Kosovo kao državu i nema zvanične diplomatske odnose s tom zemljom.