Crna Gora i EU: Zašto je važno zatvaranje finansijskog poglavlja?

Zatvaranjem poglavlja 32, Crna Gora sada ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koja čine pristupne pregovore za članstvo u EU.

Godinama Crna Gora održava status lidera u procesu evropskih integracija, jer je neposredno nakon pozitivne IBAR (Izveštaj o privremenim merilima) ocene prešla u fazu zatvaranja poglavlja i približavanja krajnjem cilju – završetku pregovora o članstvu.

Za mnoge političare, kako u Crnoj Gori, tako i u Briselu, završetak pristupnih pregovora do kraja ove godine je moguć. Moto crnogorske vlade glasi "28 do 28" – što znači da bi, prema ambiciji zvanične Podgorice, Crna Gora mogla postati 28. članica EU do 2028. godine.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nakon zatvaranja poglavlja 32 u Briselu navela da postoji još mnogo rada pred Crnom Gorom, pre svega na polju vladavine prava, a da je Evropska komisija (EK) spremna da joj pomogne da zatvori sva poglavlja do kraja godine.

"To je ambiciozan cilj, ali verujem da je moguć", ocenila je Marta Kos.

Šta je još ostalo neurađeno?Jovana Marović, ekspertkinja za evropska pitanja i članica Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BIEPAG), ocenjuje da klima jeste ohrabrujuća, ali ishod će zavisiti pre svega od toga koliko će Crna Gora uspeti da isporuči rezultate u drugim oblastima.

Naglašava da je reč naročito o vladavini prava, političkoj stabilnosti u zemlji te sposobnosti Vlade i Skupštine da rade brzo, efikasno i koordinisano.

"Međutim, čak i u scenariju u kojem Crna Gora besprekorno ispuni sve svoje obaveze, ostaju faktori koji nijesu u našim rukama. To su pre svega unutrašnje debate unutar EU o budućem proširenju, eventualne institucionalne reforme Unije, kao i pitanje ratifikacije pristupnog ugovora u svim državama članicama", navela je Marović.

Šta stoji u zajedničkoj poziciji EU po pitanju poglavlja 32Crna Gora je najdalje odmakla u oblasti finansija, budući da je zatvorila dva poglavlja iz ovog klastera: osim 32, u junu 2025. godine je zatvorila i poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke.

U zajedničkoj poziciji EU o poglavlju 32 navodi se da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u oblasti finansijske kontrole, uspostavivši funkcionalan i sveobuhvatan sistem unutrašnje kontrole javnih finansija, u skladu sa standardima EU i međunarodnim praksama.

EU ocenjuje da je Crna Gora ojačala menadžersku odgovornost u javnoj upravi, unapredila zakonodavni i institucionalni okvir za internu reviziju, upravljanje rizicima i nepravilnostima, i poboljšala profesionalizaciju i kapacitete interne revizije.

Državna revizorska institucija deluje sa punom finansijskom, funkcionalnom i institucionalnom nezavisnošću, dok su mehanizmi praćenja preporuka i parlamentarni nadzor nad javnim finansijama poboljšani.

U oblasti zaštite finansijskih interesa EU, Crna Gora je uskladila krivično zakonodavstvo sa evropskom direktivom o borbi protiv prevara koje štete finansijskim interesima EU, uspostavila i ojačala nacionalnu koordinacionu strukturu, te usvojila nacionalnu strategiju za borbu protiv prevara uz pozitivne rezultate u prijavljivanju nepravilnosti.

Takođe je usklađen pravni i institucionalni okvir za zaštitu eura od falsifikovanja, a Centralna banka ima potrebne kapacitete za njegovu primenu.

Na osnovu ostvarenog napretka, EU zaključuje da poglavlje 32 u ovoj fazi ne zahteva dalja pregovaranja, uz nastavak monitoringa do okončanja pristupnog procesa.

Nova metodologija proširenja EU Prema metodologiji koju je Evropska komisija usvojila 2020. godine, pregovaračka poglavlja grupišu se u tematske klastere. Ukupno ih je šest:

1. Osnove – uključuje vladavinu prava, pri čemu poglavlja 23 i 24 imaju ključnu ulogu u celom procesu;

2. Unutrašnje tržište;

3. Konkurentnost i inkluzivni rast;

4. Zelena agenda i održiva povezanost;

5. Resursi, poljoprivreda i kohezija;

6. Spoljni odnosi.

Crna Gora je otvorila pregovore 2012. godine, nakon što je stekla status kandidata 2010. godine. Zajedno sa Srbijom, koja je pregovore započela 2014. godine, bile su deo takozvane stare metodologije. Obe zemlje su prihvatile da nastave po novoj.

Prema ovoj metodologiji, klasteri se otvaraju kao celina, dok se poglavlja mogu zatvarati pojedinačno. Napredak u prvom klasteru uslovljava napredak u svim ostalim klasterima, a pregovori se mogu usporiti ili vratiti unazad ako nema napretka u vladavini prava.

Izveštaj o privremenim merilima (IBAR) ključna je procena Evropske komisije koja ocenjuje napredak zemlje kandidata u reformama vladavine prava u poglavljima 23 i 24.

Pozitivna IBAR ocena omogućava prelazak u završnu fazu pregovora. Crna Gora je dobila pozitivan IBAR u junu 2024. godine, nakon čega je prešla u fazu zatvaranja poglavlja.

Koraci do punopravnog članstvaDa bi pristupni pregovori bili završeni, sva 33 poglavlja moraju biti zatvorena. Evropska komisija potvrđuje ispunjenost kriterijuma, a države članice odobravaju završetak pregovora. Političke obaveze traju do pristupanja, posebno u pogledu vladavine prava, dok Evropska komisija prati proces i izdaje konačnu procenu spremnosti za članstvo.

Potrebna je saglasnost apsolutnom većinom Evropskog parlamenta, nakon čega Savet EU jednoglasno odobrava pristupanje. Poslednji korak je potpisivanje Sporazuma o članstvu, koji otvara fazu ratifikacije u svim državama članicama i Crnoj Gori.

Radi se o veoma senzitivnom periodu, budući da u nekim državama članicama ovo pitanje zahteva referendum (poput Irske i Danske). To dodatno komplikuje stvari i u vremenskom smislu, ali i u suštini, budući da se nikad ne zna koji će biti ishod referenduma.

Jovana Marović mišljenja je da treba pronaći rešenje koje će obezbediti i efikasnu ratifikaciju, ali i garancije da reforme u Crnoj Gori neće stati u trenutku kada bude potpisan Sporazum o članstvu.

"Ključno je da se kroz sam ugovor o pristupanju osmisli okvir koji bi omogućio nastavak reformi i nakon ulaska u EU, uz jasne mehanizme uslovljavanja. To bi moglo da ubedi države članice da ne postoji rizik od nazadovanja nakon pristupanja i da je punopravno članstvo jedina opcija o kojoj treba govoriti. Vreme je ograničeno i zbog toga je neophodno da i Crna Gora i EU deluju brzo i odlučno", navodi Marović.

Faza ratifikacije u prethodnim prilikama trajala je između jedne i tri godine. Hrvatskoj, najnovijoj državi članici, na primer, za ratifikaciju je bilo potrebno dve godine.

Datum stupanja na snagu Sporazuma označava trenutak kada zemlja postaje punopravna članica EU i kada evropsko pravo postaje potpuno primenjivo.

Kada počinje rad na Sporazumu o članstvu sa Crnom Gorom?Rad na Sporazumu o članstvu Crne Gore trebalo bi da počne ove godine.

Kako je Vlada Crne Gore saopštila, tokom međuvladine konferencije "značajan broj država članica" EU pozvao je na osnivanje Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju.

Očekuje se da će tokom kiparskog predsedavanja, do 30. juna, EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma.

Tekst Sporazuma definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere, budžetski doprinos, broj zastupnika u Evropskom parlamentu, glasove u Savetu EU i komesara iz Crne Gore.

Kakva se poruka šalje drugim državama Balkana?Albanija je druga na listi zemalja lidera u pristupnim pregovorima. Tokom 2025. godine otvorila je sva poglavlja u pristupnom procesu i treba da čeka IBAR kako bi započela proces privremenog zatvaranja poglavlja.

Albanija je zauzela mesto Srbije, koja je donedavno imala status lidera pored Crne Gore. Međutim, zbog stavova prema Rusiji, ali i zbog situacije u vladavini prava u zemlji, od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu.

Evropska unija doživljava najduži period u svojoj istoriji bez proširenja. Hrvatska je poslednja koja se učlanila u evropski blok. U međuvremenu, EU se smanjila odlaskom Velike Britanije nakon BREXIT referenduma.

Jovana Marović je mišljenja da napredak Crne Gore ima značaj koji prevazilazi državni okvir i direktno utiče na ceo region Zapadnog Balkana, ali i na kredibilitet EU, jer bi se time dokazalo da je politika proširenja i dalje kredibilna i da reformski napori zaista mogu dovesti do konkretnog rezultata.

"Takav razvoj događaja mogao bi da povrati poljuljano poverenje građanki i građana regiona u evropsku perspektivu i da deluje podsticajno na ostale zemlje da ubrzaju sopstvene reforme", navodi ona.