Zapadni lideri sastaju se sa Zelenskim da razgovaraju o budućnosti Ukrajine

Zvaničnici iz više od 30 zapadnih zemalja takozvane "Koalicije voljnih" koje podržavaju Kijev u ratu s Rusijom sastaće se u utorak s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dok nastavljaju da dorađuju mirovni predlog usmeren na okončanje najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

Na sastanku u Parizu biće prisutne i SAD, preko glavnih pregovarača predsednika Donalda Trampa (Trump) – Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i Džareda Kušnera (Jared Kushner) – mada je malo verovatno da će doći i državni sekretar Marko Rubio (Marco) uprkos nadama u nekim evropskim prestonicama da će i on prisustvovati.

Evropski zvaničnici rekli su za RSE da postoji "obnovljeni osećaj urgentnosti" posle sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost tokom vikenda i sastanka vojnih planera 5. januara.

Oni se nadaju se da će pariski skup osigurati da SAD, Ukrajina i druge evropske zemlje "budu na istoj strani".

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da se nada da će posle razgovora predstaviti "konkretne obaveze" u pogledu bezbednosti Ukrajine. Ideja je da treba da postoji jasnoća o sastavu i raspoređivanju mirovnih snaga u slučaju prekida vatre.

Neki zvaničnici kažu da se u raznim evropskim prestonicama pominje brojka od 15.000 do 20.000 vojnika, mada se neki nadaju da će taj broj biti bliži 30.000 vojnika, koji će delovati pod motom "bezbedno more, nebo i kopno".

Zasad nisu otkriveni vojni planovi, ali većina trupa bi došla iz Francuske i Velike Britanije, koje bi predvodile kopnenu i vazdušnu komponentu, dok je Turska naznačila da bi bile zadužene za obezbeđivanje transportnih puteva u Crnom moru.

Ipak, još nije jasno koliko bi potencijalna Koalicija voljnih snaga bila blizu tački kontakta. Većina evropskih zvaničnika s kojima je RSE bio u kontaktu veruje da bi mirovne snage verovatno bile raspoređene na zapadu Ukrajine radi podrške i obuke ukrajinskih trupa.

Nerešena pitanjaDok se uobličavaju obrisi zapadnog prisustva u Ukrajini, još uvek postoji nekoliko pitanja koja treba rešiti, uključujući pravila angažovanja i američke bezbednosne garancije.

Jedan evropski diplomata priznao je da jedno pitanje koje još nije rešeno jeste kako odgovoriti na potencijalni ruski napad. "U suštini još razgovaramo o tome da li ćemo uzvratiti vatru ili bežati", rekao je on.

Kada je reč o američkim bezbednosnim garancijama, i Brisel i Kijev su sve optimističniji da će Vašington pružiti "čvrstu podršku", iako još nije jasno u kakvom tačno obliku.

Evropski zvaničnici su za RSE, pod uslovom da im se ne navode imena, rekli da bi američke trupe mogle biti na terenu u neborbenoj ulozi posmatranja primirja.

Ipak, koalicija se takođe nada da će Vašington i dalje pružati "pozadinsku podršku", kao što su logistika i obaveštajni podaci.

Tramp je u novembru pritiskao Zelenskog da prihvati mirovni predlog od 28 tačaka za koji su mnogi smatrali da u velikoj meri favorizuje Rusiju.

Ukrajina i njeni evropski saveznici – predvođeni Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom – nastojali su da sastave kontrapredlog, na kraju iznevši plan od 20 tačaka koji je više uzeo u obzir interesa Kijeva, posebno u pogledu bezbednosnih garancija i teritorijalnog integriteta.

Na sastancima s Evropljanima, Zelenski će verovatno insistirati na potrebi za bezbednosnim garancijama – od Evrope, ali i u kombinaciji sa željenim čvrstim uveravanjima i od SAD.

Sporna pitanjaGlavni pregovarač Ukrajine Ruslan Umerov nedavno je rekao da je "većina stavova – 90 odsto mirovnog plana – već dogovorena, rad na detaljima se nastavlja".

Očekuje se da će se ti detalji razmatrati u Parizu, uključujući i sporno pitanje teritorijalnih ustupaka, gde Ukrajina insistira na zamrzavanju linije kontakta ili na tome da ceo region Donbasa postane demilitarizovana zona.

Još jedno pitanje je vlasništvo nad nuklearnom elektranom Zaporožje, pri čemu Kijev odbacuje ideju da Ukrajina i Rusija zajedno upravljaju njome, preferirajući da se umesto toga uključe SAD i prodaju struju Moskvi.

Međutim, malo ko u Briselu misli da bi se Rusija saglasila s bilo čim od toga, uz procenu da Kremlj i dalje smatra da pobeđuje na bojnom polju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je nekoliko puta poslednjih nedelja rekao da će Moskva ostvariti ciljeve svoje "specijalne vojne operacije" ili sporazumom ili silom.

Imajući to u vidu, EU posebno priprema novu rundu sankcija, dvadesetu od početka velike invazije pre skoro četiri godine, koja će verovatno biti predstavljena članicama na odobrenje kasnije u januaru.