Srbija čeka 'ublažavanje mera' nakon predloga Evropske komisije da smanji uvoz čelika
Zvaničnici Srbije nadaju se 'pozitivnom pomaku' u pregovorima sa Evropskom unijom nakon predloga Evropske komisije da uvede nove kvote i carine na uvoz čelika, što ima direktan uticaj na rad Železare u Srbiji, u vlasništvu kineske HBIS grupe.
Evropska komisija objavila je u oktobru predlog da se smanji uvoz čelika bez carina u Evropsku uniju za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno da se smanje kvote. Kvote podrazumevaju da države van EU mogu da izvezu određenu količinu čelika u taj blok bez carina.
Takođe, Komisija je propisala i dvostruko veće carine za uvoz čelika za količine koje premašuju kvotu.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će ova odluka negativno uticati na rad Železare u Smederevu, gradu na oko 60 km od Beograda.
Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći deo izvoza čelika i gvožđa iz Srbije ide u zemlje EU.
"Ključno je da bi se ugrozilo funkcionisanje železare, koja ima strateški karakter u proizvodnji čelika – jednog od osnovnih industrijskih metala. Kao što je za EU bitna industrija čelika, bitna je i nama", kaže on.
HBIS grupa (Hebei Iron and Steel Group) kupila je 2016. godine smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije.
HBIS je jedan od najvećih proizvođača čelika na svetu sa više fabrika u Kini za proizvodnju različitih proizvoda od čelika. HBIS poseduje u Kini i rudarsko preduzeće koje se bavi preradom gvozdene rude.
Odluku o smanjenju uvoza čelika u EU Komisija je donela radi "zaštite sektora čelika" od prevelike svetske proizvodnje ovog metala, a Evropsko udruženje za čelik je označilo Kinu odgovornom za prekomernu proizvodnju i poremećaje na svetskom tržištu.
Kako odluka EU utiče na Srbiju?Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je, u skladu sa odlukom EU, predviđeno da se kvota za izvoz čelika iz Srbije u EU bez carina prepolovi, a da se carine za količine čelika koje premašuju kvote dupliraju (sa 25 na 50 odsto).
Do sada, prema njegovim rečima, Srbija je mogla da izvozi 800 hiljada tona čelika u EU bez carina, a prema novoj odluci ta količina bi trebalo da bude upola manja.
On kaže da su i dosadašnje kvote EU loše uticale na poslovanje Železare u Srbiji.
"Uticala bi kao i do sada, na pad konkurentnosti srpskog čelika na evropskom tržištu, pad proizvodnog potencijala železare, produbljen negativni finansijski rezultat kompanije i postavilo bi se pitanje održivosti stranog investitora na ovom projektu (HBIS)", navodi Stanić.
Iz kineske kompanije HBIS, koja upravlja Železarom u Smederevu, nisu odgovorili na upit RSE o ovoj temi, kao ni iz Ministarstva privrede koje je nadležno za ovaj sektor.
Kompanija HBIS bila je 2024. jedna od najvećih izvoznika Srbije, ali ipak podaci pokazuju da je Železara nekoliko godina unazad u gubicima.
Stanić objašnjava da je Železara pozitivno poslovala do 2019. godine kada je Evropska unija uvela prvi put kvote za uvoz čelika.
"To je smanjilo konkurentnost našeg čelika na evropskom tržištu i došlo je do gašenja jedne visoke peći, kapacitet je prepolovljen što se tiče proizvodnje. Zbog manje proizvodnje, velikih fiksnih troškova i manje realizacije na stranom tržištu došlo je do minusa", kaže on.
Evropska komisija je u februaru 2019. uvela kvote za 26 kategorija proizvoda od čelika za zemlje van EU. Ovaj potez je usledio nakon što su Sjedinjene Države 2018. uvele carine EU i drugim državama na uvoz čelika i aluminijuma.
Molba za izuzeće od carinaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika.
On je prethodno u oktobru izjavio da će carine Evropske unije na čelik pogoditi Železaru u Smederevu "gde radi 5.000 ljudi".
Vučić je rekao da će moliti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, oslobodi bar carina na čelik.
"Prihvatićemo kvote, makar jednog od toga da nas oslobode", rekao je Vučić.
Za Radio Slobodna Evropa iz EU nije stigao odgovor u vezi sa kvotama i carinama Srbiji.
Bojan Stanić iz Privredne komore za RSE kaže da za sada Srbija nije dobila izuzeće.
"Međutim, prostora za pregovore ima, jer ovo treba da stupi na snagu od 1. jula 2026. U narednih nekoliko nedelja će se ponovo održati sastanak u Briselu, pa se može očekivati pozitivan pomak u pravcu boljeg tretmana čelika proizvedenog u Srbiji na tržištu EU", ističe on.
Prema Stanićevim rečima, argument Srbije u molbi za izuzeće od carina je da je kandidat za punopravno članstvo u EU, ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i "što je privreda Srbije relativno integrisana u evropske lance snabdevanja".
Zbog čega EU planira da smanji kvote za čelik?Evropska komisija je početkom oktobra predstavila predlog kojim će, kako navodi, zaštititi sektor čelika u EU od "prekomernog globalnog kapaciteta".
"Štiteći naše tržište od nelojalne globalne konkurencije, gradimo put ka suverenom dekarbonizovanom evropskom čeliku. Ovaj predlog je prvi korak za našu industriju ka ponovnom sticanju konkurentnosti", rekao je Stefan Sežurne, izvršni potpredsednik u Evropskoj komisiji za prosperitet i industrijsku strategiju.
Dekarbonizacija podrazumeva da se čelik proizvodi uz manje emisije ugljen-dioksida koji šteti životnoj sredini.
Navodi se i da je čelična industrija EU izgubila od 2007. na hiljade radnih mesta, a ovaj sektor je zabeležio rekordne gubitke 2024.
Čelik je važan za EU, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, zbog njegove upotrebe u više važnih sektora, uključujući i odbranu.
Ova vest naišla je na različite reakcije udruženja koja zastupaju interese sektora povezanih sa čelikom.
Iz Evropskog udruženja za čelik (EUROFER) pozdravili su u oktobru ovu odluku navodeći da je to "dugo očekivani predlog za snažnu odbranu evropskog sektora čelika".
"Krajnji cilj smanjenja nelojalnog uvoza koji preplavljuje tržište EU, jeste da se omogući našim čeličanama da ponovo rade sa održivom stopom iskorišćenja od 80 do 85 odsto. Trenutno, naši objekti rade na neodrživim nivoima iskorišćenja od oko 65 odsto, što dovodi do zatvaranja i otpuštanja (radnika)", rekao je Akel Egert (Axel Eggert), generalni direktor EUROFER-a, navodi se na sajtu udruženja.
Ipak, na ovu vest negativno je reagovalo Evropsko udruženje proizvođača automobila navodeći da se ovim merama "otišlo predaleko" u zaštiti tržišta EU.
"Komisija treba pojedinačno da razmotri sektore poput automobilske industrije gde, uprkos velikom oslanjanju na domaće snabdevanje čelikom, naši proizvođači i dalje moraju da uvoze određene količine", navodi se u njihovom saopštenju.
Uloga Kine u globalnoj proizvodnji čelikaIz Evropskog udruženja za čelik su na upit RSE o ovoj temi poslali analizu u kojoj se navodi da Kina stvara najveću zabrinutost kada je reč o proizvodnji čelika na svetskom nivou.
"U periodu 2014/2015, potražnja za čelikom u Kini je naglo stagnirala, što je izazvalo nagli porast izvoza od više od 100 miliona tona, od čega je oko 10 odsto bilo usmereno ka EU", navodi se u dokumentu EUROFER-a i dodaje da je 2023. Kina ponovo povećala svoj izvoz.
U međuvremenu, više zemalja uvelo je mere kojim je ograničilo uvoz čelika, kao što su SAD, Kanada, Indija, Turska, Vijetnam.
"Sada se suočavamo sa globalnom krizom prekomernih kapaciteta - koja više nije ograničena samo na Kinu, već se širi širom Jugoistočne Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike", navodi EUROFER.
To je, prema njihovim navodima, dovelo do pada proizvodnje čelika u EU sa 160 miliona tona u 2018. na 130 miliona tona u 2024. godini.
Zabrinjavajući rast proizvodnje čelika konstatovan je i u novembru na sednici Komiteta za čelik Organizacije za evropsku saradnju i razvoj.
Saopšteno je da je prekomerna proizvodnja čelika u Kini dovela do poremećaja u trgovini čelikom jer se proizvodni pogoni za čelik u Kini ne gase, već pronalaze načine da izvoze proizvode zaobilazeći mere za ograničenje uvoza koje uvode države.
Iz EUROFER-a za RSE navode da je prevelika proizvodnja čelika svetski problem koji je prepoznat 2016. godine stvaranjem Globalnog foruma o višku kapaciteta za proizvodnju čelika (GFSEC).
"Ali ga je nažalost Kina napustila 2019. godine", navode iz EUROFER-a.