Saveznici Kijeva spremni da idu 'dalje nego ikada' u kažnjavanju Rusije, izjavio Starmer
Britanski premijer Kir Starmer (Keir) izjavio je u petak da su zapadne zemlje koje pomažu Ukrajinu spremne da podignu na viši nivo svoje napore kako bi kaznili Moskvu zbog nastavka najsmrtonosnijeg rata u Evropi u poslednjih nekoliko decenija i primorali ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto.
Starmer se danas sastao u Londonu s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i članovima Koalicije voljnih, grupe od više od 20 zemalja koje pomažu Ukrajinu.
Sastanak je održan posle višemesečnih intenzivnih napora američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da ubedi Putina da okonča 44-mesečni rat – najveći na kontinentu od Drugog svetskog rata.
"Danas smo bili jasni da moramo da odgovorimo. Sarađujući sa SAD, ova koalicija je odlučna da ide dalje nego ikad, da pojača pritisak na Putina – od bojnog polja do njegove ratne ekonomije – zato što je to jedini način da promeni mišljenje i da ga se prinudi za pregovarački sto", rekao je Starmer na konferenciji za novinare posle dvočasovnog sastanka.
Starmeru, koji je osnovao koaliciju s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), lično su se pridružili danska premijerka Mete Frederiksen (Mette), holandski premijer Dik Šof (Dick Schoff), generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) i Zelenski, dok su ostali lideri učestvovali video linkom.
Starmer je rekao da se grupa složila oko plana za podršku Ukrajini do kraja godine, koji uključuje smanjenje ruskih energetskih prihoda, korišćenje deviznih rezervi Moskve za podršku kreditima Ukrajini i snabdevanje Kijeva dodatnom protivvazdušnom odbranom, kao i raketama dugog dometa.
"Mislim da je Putinova strategija bila da čeka da mi u nekom trenutku stanemo i odustanemo. Ali naravno, to se nikada neće dogoditi", rekla je Frederiksen.
Rute je izrazio nadu da će pojačani pritisak na Rusiju, zajedno s porastom troškova rata, primorati Putina za pregovarački sto.
"Istina je da Putinu ponestaje novca, vojnika i ideja", rekao je Rute.
Britanski premijer je objavio da njegova zemlja ubrzava planove za isporuku 5.000 lakih višenamenskih raketa Ukrajini.
On, međutim, nije izneo konkretne informacije o potencijalnoj isporuci raketa dugog dometa Ukrajini. Velika Britanija i Francuska su u prošlosti isporučile Kijevu krstareće rakete dugog dometa Storm Shadow i Scalp.
Rakete, sankcijeZelenski traži snažnije zapadne rakete dugog dometa kako bi Ukrajina nastavila da gađa energetska postrojenja Rusije.
Nafta donosi oko trećinu prihoda ruskog saveznog budžeta i svaki značajan pad izvoza nafte bi naškodio mogućnostima Moskve da finansira rat.
Ruska ekonomija je već u nezgodnoj situaciji usled porasta ratnih troškova i pada cena nafte, koje su ovog meseca dostigle skoro petogodišnji minimum.
Ukrajina je ove godine izvodila kontinuirane napade na ruska naftna postrojenja svojim manje snažnim dronovima dugog dometa, oštetivši više od desetak rafinerija.
Zelenski je prošle nedelje otputovao u Vašington da traži američke rakete dugog dometa Tomahawk, ali ga je Tramp odbio. Međutim, američki predsednik je ove nedelje iznenađujuće pristao da sankcioniše dve najveće ruske naftne kompanije.
To su prve ekonomske kazne koje je Tramp nametnuo Rusiji otkako je preuzeo dužnost pre devet meseci.
Sankcije SAD su koordinisane s Velikom Britanijom i sličnim potezima EU. Uticaj poslednje runde zapadnih sankcija zavisi od toga da li će Kina i Indija, dva najveća kupca ruske nafte, preduzeti mere za smanjenje kupovine.
Starmer je posle sastanka koalicije indirektno pozvao te zemlje da smanje kupovinu ruskih "prljavih resursa".
Uoči posete Zelenskog Velikoj Britaniji Rusija je nastavila neumoljive napade na Ukrajinu, ubivši dve osobe i ranivši najmanje 17 u noćnim napadima dronovima i artiljerijom na Hersonsku oblast na jugu i izvodeći napade iz vazduha i na linijama fronta, saopštile su lokalne vlasti.
Ukrajina je izvela brojne napade dronovima u Rusiji, ali većina njih je usmerena na energetsku i vojnu infrastrukturu, dok su napadi na Moskvu retki.
Rusija je takođe napada energetsku infrastrukturu Ukrajine, udarima na napadajući njena polja prirodnog gasa i elektrane dok se zima približava.
Šof je rekao da je koalicija "veoma zabrinuta" zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, koji su primorali Kijev da nedavno traži veće količine uvoza gasa iz Evrope.
Šof je rekao da će Holandija povećati "finansijsku i materijalnu podršku" za energetske potrebe Ukrajine i pozvao druge partnerske zemlje da razmotre to.
Starmer je ponovio svoj stav da bi Evropa trebalo da iskoristi više od 200 milijardi dolara rezervi ruske centralne banke koje se drže u Belgiji kako bi podržala Ukrajinu, o čemu je počelo da se razmišlja ubrzo pošto je Putin pokrenuo rat u februaru 2022. godine.
Lideri Evropske unije koji su se sastali u Briselu dan ranije nisu uspeli da postignu dogovor o većem korišćenju tih rezervi pošto je Belgija izrazila pravne i tehničke zabrinutosti u vezi s predlogom.