Preobražaj ulica u Iranu kako sve više žena izbegava obavezu nošenja hidžaba
Iranska novinarka Zeinab Rahimi odbija obavezu da nosi hidžab više od dve godine, uprkos riziku od hapšenja i zatvora.
Ona je među sve većim brojem žena i devojaka koje su prestale da pokrivaju glavu u javnosti, direktno prkoseći klerikalnim vladarima zemlje.
"Uživam kada vidim žene kako se oblače kako žele i kako puštaju kosu", rekla je Rahimi za Radio Farda (Iranski servis RSE), opisujući vidljivu promenu na ulicama Teherana.
"Tako nešto nismo doživeli u našoj zemlji mnogo godina", dodala je 22-godišnjakinja. "Divno je kada ne moraš da se umotavaš, posebno kada oduvek mrziš to."
PrekretnicaPrekretnica su bili protesti protiv establišmenta koji su potresli Iran 2022. godine, posle smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu.
Žene su bile u prvim redovima protesta, tokom kojih su neke skinule i spalile svoje hidžabe. Demonstracije su se prerasle u najveću pretnju vlastima u poslednjih nekoliko decenija, a neke od učesnica protesta su pozivale na okonačanje klerikalne vlasti.
Posle protesta, vlasti su u početku pokušale da pojačaju sprovođenje obaveze nošenja hidžaba, koji je uvedena ubrzo posle Islamske revolucije 1979. godine.
Poslanici s tvrde struje su prošle godine usvojili novi kontroverzni zakon o nametanju hidžaba, koji je za njegovo kršenje predviđao dugogodišnji zatvor, visoke novčane kazne i zabranu putovanja.
Međutim, u oprezu da ne izazove nemire, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana suspendovao je sprovođenje zakona o hidžabu i čednosti.
Član iranskog Saveta za procenu svrsishodnosti, koji služi kao savetodavno telo vrhovnog vođe, rekao je ovog meseca da je novi zakon o hidžabu neprimenljiv.
Mohamed Reza Bahonar je 3. oktobra rekao novinarima da u suštini "ne postoji obavezujući zakon o hidžabu".
Njegova izjava je izazvala negodovanje među tvrdim pristalicama. Ona je, takođe, podvukla stvarnost na terenu u većim gradovima gde su vlasti ublažile sprovođenje propisa o hidžabu, ključnom stubu Islamske Republike.
Nepovratna promenaRadio Farda je razgovarao s 12 žena u sedam iranskih gradova koje su rekle da se poslednjih godina povećao broj žena koje ne stavljaju islamsku maramu na ulicama, u kafićima i restoranima.
Novinarka Rahimi rekla je da žene postepeno odbacuju hidžab.
Posle protesta 2022. godine, žene koje nisu nosile hidžab, držale su maramu u torbi ili su je nehajno prebacivale preko ramena u slučaju da im priđe ozloglašena policija za moral, koja je sprovodila pravila o hidžabu, rekla je ona.
"Danas žene kada izlaze uopšte nemaju maramu", rekla je Rahimi. "Ne nose je, ne drže je oko ramena ili u torbi."
Uprkos promeni, Rahimi je rekla da značajan broj žena i dalje nosi maramu iz straha od odmazde vlasti.
Prkošenje zakonu o hidžabu je najizraženiji u većim gradovima. Međutim, čak i u manjim gradovima i mestima, stavovi o pravima žena, uključujući slobodu izbora šta će obući, menjaju se i žene prkose vlastima.
Žena u jugozapadnom gradu Jasudžu, koja je govorila pod da joj se ne navodi ime, rekla je da je "procenat žena koje izlaze bez hidžaba u Jasudžu mnogo manji nego u Teheranu, ali meštani smatraju da su te žene hrabre".
Mnoge Iranke veruju da će promena opstati.
"Ta promena se ne može poništiti niti kontrolisati", rekla je za Radio Farda Modžgan Ilanlu, filmska režiserka iz Teherana koja je dokumentovala borbe iranskih žena. "Ali to ne znači da je vlada promenila stav o hidžabu".
Ilanlu je dodala da su vlasti "primorane na povlačenje" zbog "odlučnosti iranskih žena koje su se borile zubima i noktima za svoje pravo da nose šta žele, a sada se trude da zaštite to dostignuće".
"Vlasti znaju da će ih otpor tome koštati i da će im nauditi", rekla je ona.