Francuski premijer poziva da se okonča 'smešan spektakl' dok ističe rok za budžet

Ponovo imenovani premijer Francuske Sebastijan Lekorni (Sebastien Lecornu) u subotu je pozvao partije u toj zemlji da rade zajedno kako bi okončale "smešni spektakl" viđen poslednjih dana, dok se suočava s rokom za predstavljanje budžeta koji za dva dana.

Pritisak na novoimenovanog francuskog premijera da odobri budžet štednje porastao je u subotu, pošto sve više partija preti da će smeniti šefa nova Vlade čiji je prvi mandat trajao samo 27 dana.

Odluka predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) da ponovo imenova Lekornija razgnevila je neke od njegovih najžešćih protivnika koji tvrde da je jedini izlaz iz najgore političke krize u Francuskoj u poslednjih nekoliko decenija da predsednik raspiše nove parlamentarne izbore ili da podnese ostavku.

Lekorni je kritikovao politički zastoj koji je zahvatio zemlju. "Smešan je spektakl koji ceo politički svet priređuje već nekoliko dana", rekao je on.

Premijer je pozvao partije da prevaziđu svoje razlike kako bi usvojile budžet do kraja godine, što je ključni korak za stavljanje pod kontrolu rastućeg fiskalnog deficita Francuske.

"Postavljam sebi prilično jasnu misiju, a onda će mi političke snage ili pomoći i zajedno ćemo raditi na njenom ostvarenju, ili neće", rekao je Lekornu.

"Radi se o tome kako ćemo osigurati da 31. decembra postoji budžet za socijalnu sigurnost i budžet za državu", dodao je on.

Upitan o potencijalnoj obustavi kontroverzne francuske penzione reforme, Lekorni je rekao da su "sve debate moguće sve dok su realne", signalizirajući potencijalnu fleksibilnost u vezi s ključnim zahtevom levičarskih stranaka.

Makron je ponovo imenovao za premijera svog čvrstog pristalicu kasno u petak, samo nekoliko dana pošto je Lekorni podneo ostavku na funkciju rekavši da ne postoji način da formira Vladu koja može da usvoji srezani budžet u duboko podeljenom parlamentu.

Lekorni je 27 dana na funkciji bio premijer s najkraćim mandatom u modernoj francuskoj istoriji i nema garancije da će ovog puta duže opstati.

Levičarske, krajnje leve i krajnje desne stranke rekle su da će glasati za smenjivanje Lekornijaa, zbog čega mora da se oslanja na socijaliste, čiji lideri do sada nisu govorili o svojim planovima.

Lekorni do ponedeljka mora da predstavi nacrt budžeta – prvo kabinetu, a zatim istog dana parlamentu. To znači da, kao minimum, ministri odgovorni za finansije, budžet i socijalnu sigurnost moraju biti imenovani do tada.

Ni Jelisejska palata niti Lekornijeva kancelarija nisu zasad dali naznake kada bi mogao da imenuje svoj kabinet, niti ko bi mogao biti u njemu.

U objavi na X u petak, Lekorni je rekao da će ko god se pridruži njegovoj vladi morati da se odrekne ličnih ambicija da nasledi Makrona 2027. godine, kada su predsednički izbori koji su već uneli nestabilnost u manjinske vlade. On je takođe obećao kabinet "obnove i raznolikosti".

Lekorni nije otkrio nikakve detalje o tome šta se nalazi u nacrtu budžeta, ali je posle ostavke rekao da deficit sledeće godine mora biti smanjen na između 4,7 odsto i pet odsto bruto društvenog proizvoda, što je veći jaz od 4,6 odsto na koliko je ciljao njegov prethodnik. Prognoza deficita za ovu godinu je 5,4 odsto.

Ostaje da se vidi šta će učiniti povodom ukidanja Makronove penzione reforme i povećanja poreza za milijardere – dve mere koje su socijalisti postavili kao cenu za podršku vladi.

Ponovno imenovanje Lekornija izazvalo je negodovanje širom političkog spektra. S druge strane, da bi napravio dugotrajniju vladu, on je u subotu obećao da će sarađivati sa svim vodećim političkim pokretima.

Odlazeći ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo (Retaillo) rekao je članovima svoje desne partije Republikanci da "ne bi trebalo da učestvuju" u sledećoj Lekornijevoj vladi, iako nije pozvao na glasanje za njen opoziv, dok su drugi članovi stranke izrazili spremnost da učestvuju u njoj.

S druge, socijalisti su naveli da nemaju "dogovor" s Lekornijem i da bi opozvali njegovu Vladu ako ne pristane da obustavi penzionu reformu iz 2023. godine kojom je starosna granica za penzionisanje povećana sa 62 na 64 godine.

Lekorni je u subotu, tokom posete policijskoj stanici u blizini Pariza, rekao da su o penzionim reformama "sve debate moguće" i da je njegova "jedina ambicija da se izađe iz ove situacije koja je bolna za sve".

Lider krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela (Jordan Bardella) – čija stranka nikada nije razmatrana za učešće u koalicionoj Vladi – rekao je da je Lekornijevo ponovno imenovanje "loša šala" i da će odmah pokušati da glasa za smenu novog kabineta.

Francuska je zaglavljena u političkoj blokadi otkako je Makron prošle godine raspisao vanredne izbore za koje se nadao da će konsolidovati vlast – ali su umesto toga doneli neodlučni parlament i veći broj poslanika krajnjoj desnici.

Zemlja se suočava sa pritiskom EU da obuzda svoj deficit i dug, a upravo je borba oko mera smanjenja troškova srušila dva Lekornijeva prethodnika.

Lekorni je obećao da će učiniti "sve što je moguće" kako bi Francuska dobila budžet do kraja godine, rekavši da je obnavljanje javnih finansija "prioritet" za budućnost.

Međutim, vreme ističe da se parlamentu da ustavno propisanih 70 dana da razmotri budžet pre kraja godine.

Makron, koji se suočava s najgorom unutrašnjom krizom od početka svog predsedničkog mandata 2017. godine, još se nije obratio javnosti otkako je pala prva Lekornijeva vlada.

Izvori: Reuters, AFP