Skoro svi abortusi u skopskim klinikama uz pomoć tableta koje nisu registrovane

Ukupno 1.285 abortusa uz pomoć pilula su prošle godine obavili lekari u skopskojKlinici za ginekologiju, odnosno od svih abortusa skoro 95 odsto je obavljeno na taj način. Ovi podaci se odnose na trudnoće koje su prekinute pre dvanaeste gestacione nedelje.

Iako se medikamentozni abortus sve više koristi i smatra se bezbednijim i manje invazivnim od klasične hirurške intervencije, tablete koje se koriste za izvođenje postupka još nisu registrovane u Severnoj Makedoniji.

Abortus tabletama postao je dostupan krajem 2020. godine, kada su ga nevladine organizacije za prava žena ocenile kao bezbednu alternativu hirurškoj metodi. Zakon koji je omogućio abortus tabletama usvojen je prethodne godine.

Skoro 30 organizacija ujedinjenih u Platformi za rodnu ravnopravnost tražilo je registraciju lekova za ovu svrhu 2021. godine, kako bi se mogli koristiti na bolničkom nivou, ali i u ginekološkim praksama na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Tablete za abortus nemju odobrenjeMeđutim, ove tablete za abortus koje koriste Mifepriston i Mizoprostol nisu registrovane, odnosno odobrene za stavljanje u promet u Severnoj Makedoniji, potvrdila je za RSE Agencija za lekove i medicinska sredstva (MALMED).

Ipak, abortusi s te dve vrste pilula se obavljaju već pet godina, a dve ginekološke klinike u Skoplju ih kupuju putem interventnog uvoza. Taj uvoz takođe odobrava MALMED.

MALMED je objasnio za RSE da je kupovina neregistrovanih lekova regulisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, čiji član 79 dozvoljava interventni uvoz.

Pozivajući se na zakon, MALMED je u svom pisanom odgovoru objasnio da je "za izdavanje odobrenja za uvoz lekova koji nemaju odobrenje za stavljanje u promet, uvoznik/veletrgovac dužan da podnese zahtev Agenciji i odgovarajuću dokumentaciju, sertifikat kvaliteta i obrazloženje za zahtev".

Agencija zatim određuje postupak, sprovodi proveru kvaliteta, ali i proverava sertifikate.

Postupak za hitnu nabavku je posebno propisan u Zakonu o lekovima kada je u pitanju uvoz lekova koji nisu registrovani u zemlji, ali su neophodni za lečenje građana, pa je MALMED na taj način omogućio da te tablete za abortus direktno stignu do ginekoloških klinika.

Međutim, ne odgovara zašto još nije registrovao te tablete.

Dve različite prakse u SkopljuMedikamentozni abortus je dostupan u Klinici za ginekologiju (GAK) i Ginekologiji Čair, ali je pristup te dve institucije drugačiji.

Klinika za ginekologiju koristi dve vrste pilula – Mifepriston i Mizoprostol, koje se, kako izvor odatle potvrđuje RSE, kupuju putem interventnog uvoza.

Te tablete, koje nisu registrovane u Severnoj Makedoniji, proizvode se u Indiji. Ranije je Klinika koristila pilule proizvedene u Holandiji i Francuskoj.

Dve vrste tableta dolaze u zajedničkom pakovanju koje sadrži jednu tabletu Mifepristona i četiri Mizoprostola.

S njima je prošle godine u GAK-u obavljeno 94,5 odsto ukupnog broja abortusa do dvanaeste gestacione nedelje, za razliku od 2020. godine kada je taj procenat bio 13,7.

Prof. dr Jadranka Georgievska kaže za RSE da procenat izvršenih medikamentoznih abortusa raste jer se kod njih, za razliku od hirurškog zahvata, trudnoća prekida bez operacije i anestezije.

"Pacijentkinje koje dolaze na prekid trudnoće ne moraju da imaju uputnicu od izabranog ginekologa. Mogu doći samo s ličnim dokumentom i na njihov zahtev se pregledaju u hitnoj ambulanti, a prekid trudnoće se odobrava", dodaje Georgievska, predsednica prvostepene komisije za prekid trudnoće u GAK-u.

Postupak košta između 5.000 i 13.500 denara (između 80 i 220 evra), u zavisnosti od trimestra. Ako je abortus rezultat seksualnog nasilja ili postoji medicinska indikacija, troškove pokriva Fond zdravstvenog osiguranja.

U Čairu se koristi samo Mizoprostol, a pacijentkinje se obavezno hospitalizuju i pod nadzorom su lekara, jer može doći do obilnog krvarenja.

Kako deluju tablete?Georgievska kaže da jedne tablete blokiraju progesteronske receptore, dok druge izazivaju kontrakcije i izbacivanje ploda.

Klinika za ginekologiju prati protokole Svetske zdravstvene organizacije i prema njima, "u trudnoćama do 12 gestacione nedelja, ako nema većih rizika po zdravlje žene i nekih komplikovanijih stanja, ona dobija tablete za upotrebu kod kuće".

"Zakazuje se kontrolni pregled dve do tri nedelje posle abortusa kako bi se videlo da li je potpuno završen. Ako je potrebno, zakazuju se dodatne kontrole".

Međutim, pacijentkinje kojima je potreban abortus između 12. i 22. gestacione nedelje, čak i s tabletama, obavezno se hospitalizuju, objašnjava Georgievska.

Međutim, njene kolege iz Ginekološko-akušerske bolnice Čair koriste samo tablete Mizoprostola i sve pacijentkinje su hospitalizovane pod nadzorom lekara.

Bez regulacije i nacionalne kliničke smerniceČinjenica da u Severnoj Makedoniji ne postoji registrovani lek za medikamentozni abortus dodatno komplikuje dostupnost te usluge, jer je njena upotreba ograničena na bolničke zalihe i strogo je kontrolisana u njihovim okvirima, objašnjava za RSE Đorđi Janev, doktor nauka iz oblasti socijalne medicine i zdravstvene ekonomije.

Upotreba neregistrovanog leka, kaže on, stvara regulatornu prazninu, što zauzvrat znači da ne postoje nacionalne kliničke smernice za širu upotrebu, a upravo to ograničava pristup.

Janev ističe da bi MALMED trebalo da započne proces registracije tableta Mifepristona i Mizoprostola, a da Ministarstvo zdravlja treba da razvije i implementira kliničke smernice za bezbedno izvođenje medikamentoznog abortusa. Prema njegovim rečima, registracija tableta će takođe smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Nejednakost među ženamaUdruženje HERA je nedavno apelovalo na veću dostupnost te vrste abortusa za devojčice i žene u Severnoj Makedoniji, ali da bi se to dogodilo, neophodna je registracija – kažu lekari sa iskustvom u toj oblasti s kojima je razgovarao RSE.

Tablete za abortus su gotovo nedostupne ženama koje ne žive u Skoplju, gde se nalaze dve ginekološke klinike.

Među ženama koje su dobrovoljno prekinule trudnoću na ovaj način je i 28-godišnja nezaposlena majka dvoje dece iz ruralnog područja. Žena, koja nije imala zdravstveno osiguranje i rekla je da je diskriminisana na etničkoj osnovi, potražila je pomoć od Udruženja HERA, koje ju je uputilo u Kliniku za ginekologiju.

Posle savetovanja, žena je podvrgnuta medikamentoznom abortusu i dozvoljeno joj je da se istog dana vrati kući svojoj deci.

"Ovaj pristup je omogućio ženi da dobije bezbedne i blagovremene usluge, smanjujući rizik od nebezbednih metoda prekida trudnoće", rekla je za RSE Olivera Stojkovska Ivanovska iz HERA.

Stojkovska Ivanovska kaže da bi vlasti trebalo da razmotre i mogućnost telemedicine, koja bi omogućila, posebno ženama na selu, da brže i lakše dobiju bezbedne usluge.

"Svakako bi i ovde trebalo da postoji opcija za lekarski pregled, ali početne konsultacije mogu se obaviti telefonom ili onlajn. To je važno jer što se abortus ranije izvrši, to je bezbedniji. To će takođe smanjiti pritisak na bolnice i klinike", dodaje Stojkovska Ivanovska.

Iako su u Klinici za ginekologiju skoro svi abortusi prošle godine obavljeni medikamentozno, statistika je drugačija kada je u pitanju nacionalni nivo. HERA navodi podatak da je od ukupno 2.207 abortusa u zemlji, samo 36 odsto obavljeno medikamentozno.

Apeli za dostupnost tableta za abortusIako je Programom za aktivnu zdravstvenu zaštitu majki i dece za 2025. godinu predviđeno tri miliona denara (oko 48.600 evra) za medikamentozni abortus, lekovi su najčešće dostupni samo u Skoplju.

Neke regionalne bolnice, poput u Kumanovu, dobile su tablete od GAK-a, ali 2025. godine tamo nije obavljen nijedan medikamentozni abortus zbog nedostatka lekova. U Bitolju se, međutim, abortus obavlja isključivo hirurški.

Nevladine organizacije upozoravaju da trenutni sistem stvara prepreke i pozivaju državu da pojednostavi postupak nabavke i distribucije, kao i da obezbedi veće finansiranje.

"Pravo žena da raspolažu svojim telom i da imaju jednak pristup bezbednim zdravstvenim uslugama je suštinski deo univerzalnog prava na zdravlje", navodi se u zajedničkom saopštenju HERA-e i Makedonskog udruženja ginekologa i opstetičara (MAGO).

Oni pozivaju da se usluga učini dostupnom i u drugim gradovima kako žene ne bi bile diskriminisane, niti bi morale da putuju u Skoplje i da se suočavaju s finansijskim i logističkim preprekama.