Uticaj ruskih medija uoči lokalnih izbora na Kosovu
Slobodan i transparentan izborni proces, bez spoljnog mešanja ili manipulacije.
To su očekivanja Evropske unije od lokalnih izbora na Kosovu u nedelju, 12. oktobra.
Poslednjih dana predsednica Kosova Vjosa Osmani i vršilac dužnosti premijer Aljbin (Albin) Kurti tvrde kako se Srbija meša u izbore tako što srpskoj zajednici nudi zaposlenje ili finansijsku pomoć.
Iz Evropske unije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa za komentar o tim tvrdnjama kosovskih zvaničnika i da li imaju saznanja da postoji spoljni uticaj na birače uoči lokalnih izbora.
Međutim, portparol EU je za kosovski javni servis (RTK) naveo da "svi građani moraju biti u mogućnosti da ostvare svoje pravo da slobodno glasaju, bez spoljnog mešanja i manipulacija".
Podsetio je da je posmatračka misija EU za februarske parlamentarne izbore utvrdila da je bilo spoljnog uticaja. Naime, posmatračka misija je u izveštaju konstatovala da su ruski državni mediji RT Balkan i Sputnjik Srbija - koje podržava Kremlj - objavljivali na desetine sadržaja o izborima na Kosovu tokom predizborne kampanje sa "manipulativnim sadržajem" prema srpskoj zajednici.
Jeta Ljošaj (Loshaj), istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije, u izjavi za Radio Slobodna Evropa navodi da ovi ruski mediji deluju kao "kreatori agende u trenucima političke osetljivosti, poput izbora, tako što događaje prikazuju kroz prizmu žrtvovanja srpske zajednice na Kosovu i neprijateljstva Zapada prema Srbiji i Rusiji".
"Jasan primer pojavio se tokom kampanje za parlamentarne izbore u februaru 2025. godine kada su RT Balkan i Sputnjik objavili tekstove u kojima su tvrdili da je došlo do manipulacije glasovima protiv kosovskih Srba, a koje su kasnije preneli prorežimski srpski mediji i Telegram kanali aktivni na severu Kosova", ukazuje Ljošaj, koja se inače bavi istraživanjem uticaja Rusije na zemlje Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu napominje da, "iako Rusija možda ima mali kvantitativni trag na Kosovu, njen kvalitativni uticaj na oblikovanje javnog diskursa i percepcija, naročito među kosovskim Srbima, je značajan".
Kakav narativ ruski mediji šire tokom kampanje?Na osnovu analize Radija Slobodna Evropa, RT Balkan i Sputnjik Srbija tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu šire gotovo identičan narativ kao i tokom kampanje za parlamentarne izbore koji su održani 9. februara: Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, predstavlja se kao "zaštitnik interesa" srpske zajednice.
Kosovske vlasti se, s druge strane, predstavljaju kao neko ko isključivo vrši pritisak ili "teror" nad srpskom zajednicom kako bi bila proterana.
Drugim srpskim političkim subjektima se ne daje ni malo prostora ili se pominju kao "izdajnici" koji sarađuju sa kosovskim vlastima.
Primera radi, u vesti pod nazivom "Opet napad na srpske simbole: Prekrečena tribina u bojama srpske zastave u Kosovskoj Mitrovici", objavljenoj na RT Balkan 8. oktobra, zapravo se prenosi stav kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice iz redova Srpske liste Milana Radojevića.
Konstatuje se kako su srpski simboli ponovo bili na "meti vandala", iako nigde nema potvrda policije o tome ili bilo koje druge strane.
Isti medij je 2. oktobra objavio vest pod naslovom "Sednica SB UN o Kosovu i Metohiji: Srbiju, sa mesta predsedavajućeg, čuva Rusija" - u kome se konstatuje da Srbija treba da iskoristi predsedavanje Rusije jer Moskva čvrsto stoji uz Beograd po pitanju teritorijalnog integriteta, za razliku od zapadnih zemalja.
A u tekstu pod nazivom "Ovoga puta niko ne bi smeo da zakasni na KiM: Nemačka ofanziva na srpske škole", objavljenog 21. septembra, govori se o najavi integracije srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, u kome je bivši ambasador Nemačke Jorn Rode predstavljen kao "dežurni albanski zaštitnik".
U jednom delu autor teksta konstatuje da se zaboravlja "činjenica da je Kosovo i Metohija deo Srbije, nema granica, nema dve države, nego samo jedna koja se zove Srbija i u čijem je sastavu Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija".
"Posebno im smeta što srpski đaci uče da je Adem Jašari bio terorista koji je ubijen u antiterorističkoj akciji srpskih snaga, što se tzv. OVK naziva pravim imenom - terorističkom organizacijom, ubicama i pljačkašima", takođe piše u istom tekstu.
Slične poruke šalje i Sputnjik Srbija, pa se tako u vesti 8. oktobra prenosi poruka Srpske liste da su predstojeći izbori najvažniji od 1999. jer se "brani sve što je srpsko".
Inače, ovaj medij je redovno pratio predizborne skupove Srpske liste sa kojih se šalju poruke da je neophodno jedinstvo, dok se drugi politički subjekti uopšte ne spominju.
Kao alternativa Srpskoj listi na predstojećim lokalnim izborima u opštinama sa srpskom većinom su stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića, Srpski narodni pokret Milije Biševca, Kosovski savez Gorana Marinkovića, kao i nekoliko građanskih inicijativa, koje svoje kandidate imaju uglavnom u po jednoj opštini.
U tekstu "Poziv na uzbunu: Ovo je više od zastrašivanja Srba – Priština žuri zbog novih signala iz Amerike", Sputnjik Srbija je 19. septembra pisao i kako su građani Severne Mitrovice Srpsku listu obavestili o "naoružanim ljudima", dok sagovornici poručuju da je cilj da se srpski narod "u najmanju ruku zastraši".
"Srpska lista redovno upozorava da se provokacijama želi stvoriti atmosfera nesigurnosti, kako bi Srbi bili obeshrabreni da ostanu na svojim ognjištima. Time se otvara prostor za postepeno iseljavanje i slabljenje srpske zajednice, što je i glavni cilj onih koji žele da Kosovo bude očišćeno od srpskog prisustva", piše pored ostalog u tekstu.
Inače, "naoružani ljudi" su bili pripadnici policije ili obezbeđenja vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji je posetio Severnu Mitrovicu da bi se sastao sa kandidatima njegove stranke, Pokreta Samoopredeljenje, na predstojećim lokalnim izborima.
Kakav je domet ovih medija?Jeta Ljošaj napominje da državnim ruskim medijima, poput RT Balkan i Sputnik Srbija, nije prioritet pružanje informacija već "umnožavanje narativa Kremlja".
"Njihov direktan domet je ograničen, ali njihov indirektan uticaj ostaje značajan, jer plasiraju narative u širu informacionu sferu na srpskom jeziku, koju zatim prenose regionalni tabloidi, portali i društvene mreže", ukazuje ona za RSE.
Organizacija Reporteri bez granica je u svom prošlogodišnjem izveštaju pod nazivom "Od Rusije do Srbije: Kako RT širi propagandu Kremlja na Balkanu uprkos sankcijama EU", navodi da je sadržaj RT Balkan citiran u medijima u Srbiji, uključujući i Javni servis - Radio televiziju Srbije.
"RT se citira kao pouzdan izvor vesti vezanih za Rusiju, a kao rezultat toga RT Balkan funkcioniše kao državna novinska agencija, slična ruskom TASS-u", zaključuje se.
Inače, RT (bivši Russia Today) i Sputnjik su pod sankcijama na Kosovu u skladu sa politikom Evropske unije i uvedenim sankcijama Rusiji, nakon što je započela invaziju na Ukrajinu.
Tako nisu dostupni televizijski kanali ovih medija na kablovskim operaterima, uključujući i one u srpskim sredinama na Kosovu koje uglavnom pokriva kompanija MTS d.o.o – ćerka firma srpske kompanije Telekom.
Međutim, online platforme ovih medija su dostupne povremeno zbog, kako su objasnili ranije za RSE iz Regulatornog organa za elektronske i poštanske komunikacije Kosova, "dinamične prirode interneta".
"Zavisi od mera koje sprovode lokalne vlasti, kao i od upotrebe virtuelnih privatnih mreža (VPN) ili proksi servera, koji mogu zaobići ova ograničenja. Nedostatak internet domena/koda zemlje (ccTLD) takođe stvara dodatne izazove u ovom procesu", naveli su.
Jeta Ljošaj smatra da će se ruski uticaj kroz kampanju dezinformacija dalje povećavati, iako će, kako kaže, direktan uticaj na publiku verovatno ostati ograničen zbog regulatornih mera na Kosovu i fokusa javnosti na socio-ekonomske teme, a ne na geopolitičke narative.
"Međutim, indirektno prodiranje narativa verovatno će opstati ili se prilagoditi", navodi ona i dodaje da se ruska komunikaciona strategija sve više oslanja na lokalne narative o nepravdi i nepoverenju.
'Dezinformacije utiču na međuetničke odnose'Jeta Ljošaj za RSE napominje da narativi dezinformacija mogu uticati na međuetničke odnose ili ponašanje birača na Kosovu, tako što pojačavaju postojeći osećaj nezadovoljstva i nepoverenja među zajednicama.
Ona ukazuje da je istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije pod nazivom "Kako dezinformacije podstiču etno-političku radikalizaciju na Kosovu", objavljenog sredinom septembra ove godine, pokazalo da dezinformacije na Kosovu funkcionišu kroz "ogledalni (mirror) narativ" koji dve različite zajednice informiše na potpuno suprotan način, prilagođeno njihovim uverenjima i percepcijama.
"Cilj je jačanje podele i nepoverenja između grupa. Kosovskoj srpskoj publici se poručuje da ih kosovske institucije diskriminišu, dok se kosovskoj albanskoj publici sugeriše da su Srbi na Kosovu opstruktivni ili povezani sa stranim silama", navodi ona.
Pored ostalog, istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije je pokazalo da narativi kakve imaju ruski mediji deluju tako što potkopavaju kredibilitet kosovskih institucija i zapadnih partnera poput EU i NATO, te da tako nešto može povećati rizik od bezbednosnih incidenata.
"Ovo se uklapa u šire ciljeve Kremlja da Zapadni Balkan prikaže kao nestabilnu periferiju u kojoj EU 'ne uspeva'", kaže Ljošaj za RSE.
Dodaje da su ovakvi narativi tokom predizbornih kampanja i politički važni jer za cilj imaju "delegitimaciju demokratskih procesa i polarizuju međunacionalne odnose".
Ona napominje i da su slični mehanizmi uočeni i tokom izbora u Bosni i Hercegovini 2022. i u Crnoj Gori 2020, kada su proruski mediji predstavljali glasanje kao "borbu za identitet", a ne kao izbor politika.
Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, ranije ove godine je za RSE ocenila da Rusija "vrlo dobro zna osetljive tačke u regionu", te da ulogu religije i etničkih tenzija "rado koristi u svojim operacijama".
Ona je navela i da Zapad mora poslati timove za borbu protiv hibridnog ratovanja kako bi se sprečile dezinformacije iz Rusije, te upozorila da Moskva ne prati pravila koja postoje u informacionom prostoru "jer nije demokratija".