Srpska lista gubitkom poslaničkog mandata najverovatnije gubi i mesto u Vladi Kosova
Buduća Vlada Kosova bi mogla biti formirana bez Srpske liste, ukoliko Centralna izborna komisija Kosova potvrdi trenutne rezultate izbora, prema kojima je jedno od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Eugen (Cakolli) Cakoli iz nevladinog Kosovskog demokratskog instituta.
To bi bio prvi put da Srpska lista nije deo Vlade Kosova od njenog osnivanja 2013. godine, jer je do sada osvajala svih deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu.
Prema Ustavu Kosova, jedno mesto ministra u Vladi Kosova je rezervisano za srpsku zajednicu i još jedno za druge nesrpske manjinske zajednice. Ukoliko Vladu Kosova čini više od dvanaest ministarstava, onda se imenuje još jedan ministar iz redova nevećinskih zajednica.
Izbor ovih ministara se vrši u konsultaciji sa parlamentarnim strankama a ukoliko se imenuje neko van stranaka koje su ušle u Skupštinu, onda je neophodno službeno odobrenje većine poslanika zajednice iz koje je ministar imenovan.
Na osnovu ovog člana Ustava Cakoli podvlači da bi Vlada bez Srpske liste, ukoliko se potvrde trenutni preliminarni rezultati, svakako bila legitimna u pravnom smislu ali da bi konsultacije ipak morale da se obave sa svim parlamentarnim strankama, uključujući Srpsku listu.
S druge strane, politikolog Ognjen Gogić veruje da Srpska lista ne želi da bude deo Vlade Aljbina (Albin) Kurtija, te da se borila da dobije svih deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova samo kako bi mogla da blokira određene procese.
"Oni (Srpska lista) bi više želeli da imaju mogućnost da blokiraju izbor srpskog ministra", navodi Gogić.
Odnosi Srpske liste i albanskih partija
Srpska lista nije odgovorila na upit RSE kakva je njihova pozicija kada je reč o učešću u Skupštini ili Vladi Kosova, odnosno da li će učestvovati aktivno ili će nastaviti sa "politikom bojkota". Poslanici ove stranke su u poslednje dve godine na sednice Skupštine dolazili na svakih šest meseci kako ne bi izgubili mandate ili plate.
U međuvremenu je Ivan Zaporožac iz Srpske liste za lokalne medije na srpskom jeziku rekao da "Kurti pokušava na sve načine da ugura Rašića u parlament i preko njega formira Vladu".
Izrazio je nadu da međunarodna zajednica neće dozvoliti "takvu nelegalnu i nelegitimnu vladu".
S druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je 9. marta optužio Srbiju da se direktno mešala u parlamentarne izbore na Kosovu 9. februara u korist Srpske liste. Takođe, njegov Pokret Samoopredeljenje je pokušao da ospori samo učešće Srpske liste na izborima jer, pored ostalog, ne priznaje Kosovo kao državu.
"Nesuglasica" sa Srpskom listom imale su i prethodne Vlade Kosova. Primera radi, gradonačelnici u opštinama na severu Kosova su 2019. godine podneli ostavke jer je Vlada Ramuša (Ramush) Haradinaja uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.
U tom kontekstu, Gogić podvlači da će bilo koji mandatar za sastav nove Vlade Kosova pokušati da "zaobiđe" Srpsku listu. Ipak, napominje da je ova partija "legitimniji" predstavnik Srba imajući u vidu da je osvojila devet mandata u Skupštini Kosova.
Prema preliminarnim rezultatima Izbore komisije Kosova, Srpska lista je dobila oko 38.000 glasova a stranka Za slobodu, pravdu i opstanak oko 4.000.
"To jeste kriza legitimiteta, ako oni koji imaju najviše glasova ne žele da budu uključeni a oni koji jesu nemaju legitimitet. Time se ne rešava problem nego se produbljuje", poručuje Gogić.
Cakoli pak kaže da pregovori oko formiranja Vlade treba svakako da uključuju i Srpsku listu ali da budu zasnovani na drugačijem pristupu.
"Da se uzme u obzir antagonistički pristup Srpske liste koji ima prema Kosovu kao zemlji i ustavnosti naše zemlje. Malo je verovatno da će Srpska lista promeniti pristup ali Kurti ili bilo koji drugi mandatar treba makar da pokušaju, da se vidi da li je bilo nekih promena u stavovima", navodi Cakoli.
On ukazuje i da su glasovi Srpske liste ključni za izglasavanje važnih zakona ili za ustavne promene, te da je to jedan od razloga što se ova stranka ne može samo ignorisati.
Odnosi Srpske liste i Nenada Rašića
Funkcioneri Srpske liste ali i visoki zvaničnici Srbije Nenada Rašića često nazivaju "Kurtijevim Srbinom" kako bi "dočarali" svoja politička neslaganja.
Srpska lista je 7. marta takođe optužila Rašića da je obezbedio jedno mesto u Skupštini Kosova "zahvaljujući" Kurtiju i glasovima Albanaca.
Rašić je na to odgovorio kontra optužbama, navodeći da se njegovi glasovi ne mogu osporiti jer je u poslednje dve godine ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, te da je svojim radom zadobio poverenje i drugih manjinskih zajednica koje žive na Kosovu, a ne samo srpske.
Ipak, Rašić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da će sarađivati sa poslanicima Srpske liste kada je reč o zaštiti interesa srpske zajednice ukoliko budu imali "bar jednu dodirnu tačku".
"Uvek sam bio (za saradnju) i uvek ću biti. Do sada nisu pokazali da rade nešto u interesu Srba a ako se nešto promeni ja sam spreman", navodi Rašić.
Za sada se još uvek ne zna ko će uspeti da formira Vladu jer je Pokret Samoopredeljenje dobio 48 od 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. Potpredsednik Pokreta Samoopredeljenje Gljauk (Glauk) Konjufca je rekao da njegova stranka planira da formira Vladu uz pomoć glasova manjinskih nesrpskih zajednica.
Na ovu izjavu Konjufce reagovao je na društvenoj mreži X direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković.
"Prvi put Konjufca je u pravu, pošto je Rašića svrstao u nesrpskog predstavnika. Znao je Kurti šta radi kad je albanskim glasovima na prevaru ubacio Rašića u parlament!", napisao je on.
Prema Ustavu Kosova, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
Ipak, i uz podršku nesrpskih zajednica Pokret Samoopredeljenje bi imao 58 glasova – što nije dovoljno imajući u vidu da je za formiranje Vlade potreban 61 glas.
Aktuelne opozicione stranke na Kosovu, Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, odbacile su mogućnost formiranja koalicije sa Samoopredeljenjem. Takav stav su izneli i lideri Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), te Ramuš Haradinaj (Ramush) iz Alijanse za budućnost Kosova.
Ipak, lider stranke Nisma-e Fatmir Ljimaj (Limaj) koja je na izbore išla u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova, rekao je da ne postoje "crvene linije" oko mogućih koalicija, bilo sa Samoopredeljenjem ili drugim opozicionim partijama.
To bi bio prvi put da Srpska lista nije deo Vlade Kosova od njenog osnivanja 2013. godine, jer je do sada osvajala svih deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu.
Prema Ustavu Kosova, jedno mesto ministra u Vladi Kosova je rezervisano za srpsku zajednicu i još jedno za druge nesrpske manjinske zajednice. Ukoliko Vladu Kosova čini više od dvanaest ministarstava, onda se imenuje još jedan ministar iz redova nevećinskih zajednica.
Izbor ovih ministara se vrši u konsultaciji sa parlamentarnim strankama a ukoliko se imenuje neko van stranaka koje su ušle u Skupštinu, onda je neophodno službeno odobrenje većine poslanika zajednice iz koje je ministar imenovan.
Na osnovu ovog člana Ustava Cakoli podvlači da bi Vlada bez Srpske liste, ukoliko se potvrde trenutni preliminarni rezultati, svakako bila legitimna u pravnom smislu ali da bi konsultacije ipak morale da se obave sa svim parlamentarnim strankama, uključujući Srpsku listu.
S druge strane, politikolog Ognjen Gogić veruje da Srpska lista ne želi da bude deo Vlade Aljbina (Albin) Kurtija, te da se borila da dobije svih deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova samo kako bi mogla da blokira određene procese.
"Oni (Srpska lista) bi više želeli da imaju mogućnost da blokiraju izbor srpskog ministra", navodi Gogić.
Odnosi Srpske liste i albanskih partija
Srpska lista nije odgovorila na upit RSE kakva je njihova pozicija kada je reč o učešću u Skupštini ili Vladi Kosova, odnosno da li će učestvovati aktivno ili će nastaviti sa "politikom bojkota". Poslanici ove stranke su u poslednje dve godine na sednice Skupštine dolazili na svakih šest meseci kako ne bi izgubili mandate ili plate.
U međuvremenu je Ivan Zaporožac iz Srpske liste za lokalne medije na srpskom jeziku rekao da "Kurti pokušava na sve načine da ugura Rašića u parlament i preko njega formira Vladu".
Izrazio je nadu da međunarodna zajednica neće dozvoliti "takvu nelegalnu i nelegitimnu vladu".
S druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je 9. marta optužio Srbiju da se direktno mešala u parlamentarne izbore na Kosovu 9. februara u korist Srpske liste. Takođe, njegov Pokret Samoopredeljenje je pokušao da ospori samo učešće Srpske liste na izborima jer, pored ostalog, ne priznaje Kosovo kao državu.
"Nesuglasica" sa Srpskom listom imale su i prethodne Vlade Kosova. Primera radi, gradonačelnici u opštinama na severu Kosova su 2019. godine podneli ostavke jer je Vlada Ramuša (Ramush) Haradinaja uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.
U tom kontekstu, Gogić podvlači da će bilo koji mandatar za sastav nove Vlade Kosova pokušati da "zaobiđe" Srpsku listu. Ipak, napominje da je ova partija "legitimniji" predstavnik Srba imajući u vidu da je osvojila devet mandata u Skupštini Kosova.
Prema preliminarnim rezultatima Izbore komisije Kosova, Srpska lista je dobila oko 38.000 glasova a stranka Za slobodu, pravdu i opstanak oko 4.000.
"To jeste kriza legitimiteta, ako oni koji imaju najviše glasova ne žele da budu uključeni a oni koji jesu nemaju legitimitet. Time se ne rešava problem nego se produbljuje", poručuje Gogić.
Cakoli pak kaže da pregovori oko formiranja Vlade treba svakako da uključuju i Srpsku listu ali da budu zasnovani na drugačijem pristupu.
"Da se uzme u obzir antagonistički pristup Srpske liste koji ima prema Kosovu kao zemlji i ustavnosti naše zemlje. Malo je verovatno da će Srpska lista promeniti pristup ali Kurti ili bilo koji drugi mandatar treba makar da pokušaju, da se vidi da li je bilo nekih promena u stavovima", navodi Cakoli.
On ukazuje i da su glasovi Srpske liste ključni za izglasavanje važnih zakona ili za ustavne promene, te da je to jedan od razloga što se ova stranka ne može samo ignorisati.
Odnosi Srpske liste i Nenada Rašića
Funkcioneri Srpske liste ali i visoki zvaničnici Srbije Nenada Rašića često nazivaju "Kurtijevim Srbinom" kako bi "dočarali" svoja politička neslaganja.
Srpska lista je 7. marta takođe optužila Rašića da je obezbedio jedno mesto u Skupštini Kosova "zahvaljujući" Kurtiju i glasovima Albanaca.
Rašić je na to odgovorio kontra optužbama, navodeći da se njegovi glasovi ne mogu osporiti jer je u poslednje dve godine ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, te da je svojim radom zadobio poverenje i drugih manjinskih zajednica koje žive na Kosovu, a ne samo srpske.
Ipak, Rašić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da će sarađivati sa poslanicima Srpske liste kada je reč o zaštiti interesa srpske zajednice ukoliko budu imali "bar jednu dodirnu tačku".
"Uvek sam bio (za saradnju) i uvek ću biti. Do sada nisu pokazali da rade nešto u interesu Srba a ako se nešto promeni ja sam spreman", navodi Rašić.
Za sada se još uvek ne zna ko će uspeti da formira Vladu jer je Pokret Samoopredeljenje dobio 48 od 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. Potpredsednik Pokreta Samoopredeljenje Gljauk (Glauk) Konjufca je rekao da njegova stranka planira da formira Vladu uz pomoć glasova manjinskih nesrpskih zajednica.
Na ovu izjavu Konjufce reagovao je na društvenoj mreži X direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković.
"Prvi put Konjufca je u pravu, pošto je Rašića svrstao u nesrpskog predstavnika. Znao je Kurti šta radi kad je albanskim glasovima na prevaru ubacio Rašića u parlament!", napisao je on.
Prema Ustavu Kosova, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
Ipak, i uz podršku nesrpskih zajednica Pokret Samoopredeljenje bi imao 58 glasova – što nije dovoljno imajući u vidu da je za formiranje Vlade potreban 61 glas.
Aktuelne opozicione stranke na Kosovu, Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, odbacile su mogućnost formiranja koalicije sa Samoopredeljenjem. Takav stav su izneli i lideri Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), te Ramuš Haradinaj (Ramush) iz Alijanse za budućnost Kosova.
Ipak, lider stranke Nisma-e Fatmir Ljimaj (Limaj) koja je na izbore išla u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova, rekao je da ne postoje "crvene linije" oko mogućih koalicija, bilo sa Samoopredeljenjem ili drugim opozicionim partijama.