Zeleni dovode u pitanje nemačke planove potrošnje za odbranu
Nemačka partija Zeleni zapretila je u ponedeljak da će potopiti planove verovatnog sledećeg kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) za ulaganje stotina milijardi evra u odbranu i infrastrukturu.
Merc je izneo predlog u vreme produžene stagnacije nemačke privrede, dok su koraci predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu doveli su do toga da se Evropa oseća ranjivom po pitanju bezbednosti.
U okviru razgovora o formiranju nove vladajuće koalicije Mercovih konzervativaca i socijaldemokrata prošle nedelje su predložene promene Ustava za ublažavanje strogih ograničenja kako bi se omogućilo zaduživanja u oblasti odbrane i uspostavljanje fonda od 500 milijardi evra (542 milijarde dolara) za infrastrukturu, što je opisano kao istorijski potez.
Međutim, Mercov konzervativni blok Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i njihovi verovatni koalicioni partneri, Socijaldemokratska partija (SPD), suočavaju se s trkom s vremenom da se promena usvoji u parlamentu.
Dok stranke još pregovaraju o formiranju vlade posle izbora prošlog meseca, one žele da proguraju ustavne amandmane kroz odlazeći sastav parlamenta.
Ako uspeju da dobiju podršku Zelenih, CDU/CSU i SPD bi imale dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne promene u sadašnjem parlamentu.
Pošto se novoizabrani parlament sazove krajem meseca, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i krajnje levičarska Levica imaće zajedno više od trećine mesta i moći će da blokiraju sve takve promene.
Početna debata o amandmanima zakazana je za četvrtak, ali su vodeći članovi Zelenih rekli da bi preporučili da poslanici te partije ne podrže izmene.
Iako su Zeleni bili za reformu strogih nemačkih ustavnih ograničenja potrošnje, izmene koje je predložio Merc nisu bile one potrebne, rekla je novinarima liderka Zelenih u Bundestagu Katarina Drege (Katharina Droege).
Merc i njegovi partneri iz SPD-a prave "kovčeg s blagom" za finansiranje svojih političkih prioriteta, uključujući smanjenje poreza, rekla je Drege.
"Ko želi naše odobrenje za više ulaganja mora i da pokaže da se zaista radi o većem ulaganju u zaštitu klime, većem ulaganju u privredu u ovoj zemlji", rekla je ona.
Generalni sekretar CDU Karsten Lineman (Carsten Linneman) je ubrzo posle toga rekao da će ta stranka razgovarati sa Zelenima uoči parlamentarne debate.
"Mislim da je potpuno legitimno da Zeleni kažu da imaju svoje ideje", rekao je on i dodao da su kontrapredlozi Zelenih "konstruktivni".
"Oni nisu nerealni i stoga mogu da zamislim da možemo da se dogovorimo u ovim razgovorima", rekao je on.
Lider SPD-a u parlamentu Lars Klingbil (Klingbeil), koji je bio u velikoj meri uključen u koalicione pregovore s Mercom, rekao je da "veoma ozbiljno shvata zabrinutost Zelenih".
Klingbil je rekao da je tokom vikenda razgovarao s liderima Zelenih i da će se ponovo sastati s Mercom u ponedeljak uveče.
Nemačka ustavna "dužnička kočnica", koja je obeležje fiskalne politike Nemačke otkako ga je uvela bivša kancelarka Angela Merkel 2009. godine, ograničava novo zaduživanje na 0,35 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Mercov predlog bi to pravilo u suštini zadržao, ali bi iz njega bila izuzeta vojna potrošnja iznad jednog procenta BDP-a.
Izmenama bi se takođe uspostavio fond za infrastrukturu koji bi se trošio više od 10 godina i ublažio bi pravila potrošnje za nemačke savezne države i lokalne samouprave.
Posle prve rasprave u četvrtak, o ustavnim amandmanima trebalo bi da glasaju poslanici 18. marta.
Iako su parlamentarni izbori u Nemačka bili 23. februara, novo saziv parlamenta neće biti konstituisan do 25. marta.
Izvor: AFP
Merc je izneo predlog u vreme produžene stagnacije nemačke privrede, dok su koraci predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu doveli su do toga da se Evropa oseća ranjivom po pitanju bezbednosti.
U okviru razgovora o formiranju nove vladajuće koalicije Mercovih konzervativaca i socijaldemokrata prošle nedelje su predložene promene Ustava za ublažavanje strogih ograničenja kako bi se omogućilo zaduživanja u oblasti odbrane i uspostavljanje fonda od 500 milijardi evra (542 milijarde dolara) za infrastrukturu, što je opisano kao istorijski potez.
Međutim, Mercov konzervativni blok Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i njihovi verovatni koalicioni partneri, Socijaldemokratska partija (SPD), suočavaju se s trkom s vremenom da se promena usvoji u parlamentu.
Dok stranke još pregovaraju o formiranju vlade posle izbora prošlog meseca, one žele da proguraju ustavne amandmane kroz odlazeći sastav parlamenta.
Ako uspeju da dobiju podršku Zelenih, CDU/CSU i SPD bi imale dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne promene u sadašnjem parlamentu.
Pošto se novoizabrani parlament sazove krajem meseca, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i krajnje levičarska Levica imaće zajedno više od trećine mesta i moći će da blokiraju sve takve promene.
Početna debata o amandmanima zakazana je za četvrtak, ali su vodeći članovi Zelenih rekli da bi preporučili da poslanici te partije ne podrže izmene.
Iako su Zeleni bili za reformu strogih nemačkih ustavnih ograničenja potrošnje, izmene koje je predložio Merc nisu bile one potrebne, rekla je novinarima liderka Zelenih u Bundestagu Katarina Drege (Katharina Droege).
Merc i njegovi partneri iz SPD-a prave "kovčeg s blagom" za finansiranje svojih političkih prioriteta, uključujući smanjenje poreza, rekla je Drege.
"Ko želi naše odobrenje za više ulaganja mora i da pokaže da se zaista radi o većem ulaganju u zaštitu klime, većem ulaganju u privredu u ovoj zemlji", rekla je ona.
Generalni sekretar CDU Karsten Lineman (Carsten Linneman) je ubrzo posle toga rekao da će ta stranka razgovarati sa Zelenima uoči parlamentarne debate.
"Mislim da je potpuno legitimno da Zeleni kažu da imaju svoje ideje", rekao je on i dodao da su kontrapredlozi Zelenih "konstruktivni".
"Oni nisu nerealni i stoga mogu da zamislim da možemo da se dogovorimo u ovim razgovorima", rekao je on.
Lider SPD-a u parlamentu Lars Klingbil (Klingbeil), koji je bio u velikoj meri uključen u koalicione pregovore s Mercom, rekao je da "veoma ozbiljno shvata zabrinutost Zelenih".
Klingbil je rekao da je tokom vikenda razgovarao s liderima Zelenih i da će se ponovo sastati s Mercom u ponedeljak uveče.
Nemačka ustavna "dužnička kočnica", koja je obeležje fiskalne politike Nemačke otkako ga je uvela bivša kancelarka Angela Merkel 2009. godine, ograničava novo zaduživanje na 0,35 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Mercov predlog bi to pravilo u suštini zadržao, ali bi iz njega bila izuzeta vojna potrošnja iznad jednog procenta BDP-a.
Izmenama bi se takođe uspostavio fond za infrastrukturu koji bi se trošio više od 10 godina i ublažio bi pravila potrošnje za nemačke savezne države i lokalne samouprave.
Posle prve rasprave u četvrtak, o ustavnim amandmanima trebalo bi da glasaju poslanici 18. marta.
Iako su parlamentarni izbori u Nemačka bili 23. februara, novo saziv parlamenta neće biti konstituisan do 25. marta.
Izvor: AFP