Puca li Dodik iz prazne puške?
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li potezi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, nakon što je osuđen na zatvor i zabranu obavljanja funkcije, mogu destabilizovati Bosnu i Hercegovinu i Zapadni Balkan. Sagovornici su bili Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Dragan Markovina, istoričar iz Mostara.
Bilo je reči o tome da li je sadašnja kriza najveća od kraja rata, kako je to saopštio Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, da li je usvajanjem zakona, kojim Republika Srpska ne priznaje odluke pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, načinjen prvi korak ka secesiji i da li su u pravu oni koji to nazivaju državnim udarom.
Razgovaralo se i o tome da li Dodik, za razliku od njegovih ranijih najava osamostaljenja Republike Srpske, ovog puta ima razrađen plan secesije, da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje podršku Dodiku ili mu Dodik svojim sadašnjim potezima samo pravi probleme, zašto hrvatski predsednik Zoran Milanović podržava Dodika, kao i o tome šta bi se desilo ako bi Dodik rešio da ide do kraja i kako bi se u tom slučaju ponašao EUFOR.
Omer Karabeg: Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, koji je hitno sazvan nakon presude Dodiku, ocenio je da je kriza, koja je nastala nakon presude Dodiku, najveća kriza od kraja rata? Da li je to tako?
Žarko Korać: Kada je Vučić u pitanju treba gledati šta on radi, a ne šta govori. Kad je nakon sednice Saveta otišao u Banjaluku, Vučić je pokušao da jako razvodni tu priču i da smiri Dodika. Više je nego očigledno da Vučiću ni na pamet ne pada da se uključi u neki oružani konflikt ili nešto što bi ličilo na izlazak policija Republike Srpske na entitetske granice.
Savet za nacionalnu bezbednost je bio oštar na rečima, ali Vučić se ne ponaša tako. Dodik se nije usudio da krene sa svojim uzvratnim merama dok je Vučić bio u Banjaluci, nego je čekao da ode. Tako da je Dodik, sem verbalne podrške koju je dobio iz Beograda, prepušten sam sebi. Teško da će Vučić zbog Dodika ulaziti u neki ozbiljniji konflikt sa Zapadom. Posebno sada kada je potpuno pritisnut kod kuće.
Dragan Markovina: Zadnjih desetak godina mi u Bosni i Hercegovini suočavamo se sa stalnim prijetnjama raspada države koje po pravilu dolaze od Milorada Dodika. On je stalno govorio da je država nemoguća, vrijeđao je jedan narod, stvarao atmosferu napetosti. To je do sada prolazilo bez velikih posljedica, ali ovog puta su se ljudi zaista prepali, pitaju se hoće li ponovo početi rat.
Ovo jeste najveća kriza u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini – veća i od one kada je policija upala u Hercegovačku banku i kada je HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) proglasio hrvatsku samoupravu. Ovo je nešto puno ozbiljnije. I sam sam se prepao kada sam čuo prve Dodikove reakcije na donošenje presude. Danas se uglavnom slažem sa ovim što je rekao kolega Korać – da to puno opasnije izgleda nego što u stvari jeste.
Pravna secesija
Omer Karabeg: Da li je Dodik već krenuo u secesiju? Narodna Skupština Republike Srpske donela je zakone kojima ne priznaje odluke Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine na teritoriji Republike Srpske. Zar to nije prvi korak ka secesiji? Neki su to nazvali državnim udarom.
Žarko Korać: Mislim da je Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, to popuno ispravno nazvala pravnom secesijom. To se moglo i očekivati. Veliko je pitanje šta će to proizvesti. Ali ono što je bitno je da od 1995, kada je potpisan Dejtonski sporazum, do danas, dakle za 30 godina, nije bilo nikakvog pucanja preko entitetske granice. Bilo je svakakvih ružnih stvari, ali nikada nije bilo nečega što bi ličilo na oružani sukob.
Ne znam kakve će biti političke posledice Dodikovih poteza, ali sigurno je da se politički sukob unutar Bosne i Hercegovine produbljuje. Naravno da je ljudima, kojima je stalo do Bosne i Hercegovine, Dodik krajnje antipatičan. A trebalo bi da bude i građanima Republike Srpske zbog njegovog lopovluka o kome svi znaju. Mislim da on nije baš previše popularan u Republici Srpskoj. On se sada, naravno, bori za sebe. To nema nikakve veze sa Republikom Srpskom, već sa njegovom ličnom sudbinom.
Postavlja se, međutim, pitanje na šta Sarajevo može da računa kad je reč o političarima u Republici Srpskoj. Svi istupi mladog gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića su potpuno isti kao Dodikovi – ako za nijansu nisu čak i drskiji ako je to uopšte moguće. Ne vidim nijednu jedinu političku figuru ili političku snagu u Republici Srpskoj koja zastupa drugačiju politiku od Dodika. Sklonićemo njega, ali dobićemo istog kao što je on.
Dragan Markovina: Kad je riječ o Drašku Stanivukoviću i političarima iz opozicije, nema dvojbe da nema nikakve suštinske ideološke razlike između njih i Dodika što se tiče odnosa prema devedesetima, prema ratu, prema Srbiji, prema viziji budućnosti Bosne i Hercegovine. To je apsolutno isto.
Međutim, ti ljudi žele da se dogovaraju sa političkim partijama iz Sarajeva o budućnosti zemlje i o putu u Evropsku uniju. Oni se sigurno neće složiti oko viđenja prošlosti, ali sam potpuno uvjeren da svako ko racionalno razmišlja u Republici Srpskoj želi da država makar minimalno funkcionira dok je Dodik cijelo vrijeme apsolutno minira. Mislim da je na prošlim izborima 2022. propuštena prilika da se vlast na nivou države formira bez Dodika.
Svi znamo da je američka ambasada makla SDA (Stranka demokratske akcije) iz vlasti i formirala vlast na razini Federacije i države, ali je ostavila Dodika. Na dan izbora nakon ponoći prebrojani glasovi su govorili da je Dodik izgubio. Ujutru se budimo i vidimo da je Dodik pobjednik. Izbori su očito bili pokradeni, ali međunarodna zajednica nije to problematizirala.
Na razini države mogla se napraviti koaliciju bez Milorada Dodika i bez SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata), ali međunarodna zajednica je de facto natjerala stranke Trojke iz Federacije da uđu u koaliciju s Dodikom. Tu je bila primarna igra američke ambasade koja je najviše utjecala na formiranje vlasti.
'Izdajnici'
Omer Karabeg: Dodik je rekao da su izdajnici svi oni Srbi koji ostanu u institucijama Bosne i Hercegovine, da oni moraju da se sele iz Republike Srpske.
Žarko Korać: To je njegova retorika. On je svojom drskošću, nažalost, impresionirao jedan broj ljudi u Republici Srpskoj. Sada vidimo posledice tog govora. On je, inače, nepopularan u Srbiji.
Omer Karabeg: A zašto ga onda Vučić stalno zove na svoje mitinge?
Žarko Korać: Zato što mu je Dodik neka vrsta taksene marke, potvrda da je on nacionalista i da brani Srbe gde god žive. Dodik stvara privid da Vučića podržavaju Srbi iz regiona. Dodao bih još nešto. Dodik je ojačan i podrškom Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske. Po mom mišljenju on ima verbalnu podršku iz Srbije, ali suštinsku od predsednika Hrvatske.
Omer Karabeg: Zoran Milanović je izjavio da je suđenje Dodiku "pokušaj da se demokratski izabrani predstavnik srpskog naroda izbaci iz političkog života zato što nije poslušao naredbu kolonijalnog upravitelja” misleći na Visokog predstavnika Christiana Schmidta. Zašto Milanović tako čvrsto stoji iza Dodika? Zašto mu treba Dodik?
Dragan Markovina: Milanović to stvarno misli. On je uvjeren u to što govori. On je izvorni tuđmanovac i on vjeruje (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu. Milanović je na istoj suverenističkoj i nacionalističkoj liniji kao i Dodik. Problem je što i predsjednik HDZ-a Bosne i Hercegovine Dragan Čović to isto misli. Čović ne pušta Dodika niz vodu ni u kakvim okolnostima.
Osvrnuo bih se i na Dodikovu izjavu da su Srbi koji ostanu u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine izdajnici. Republika Srpska je pred bankrotom. To znaju svi. Ona umnogome živi od novaca iz Federacije jer tamo rade mnogi ljudi iz Republike Srpske. Hiljade ljudi iz istočnog Sarajeva rade u Sarajevu. I vi sada hoćete tim ljudima uzeti hljeb. Mislim da oni na to neće pristati. Republika Srpska nema novaca da zaposli sve te ljude.
Biznis i pare
Omer Karabeg: Dodik je i ranije najavljivao secesiju, pa je nikad nije ostvario. Mislite li da ovoga puta ima razrađen plan secesije?
Žarko Korać: Nema on plan ni o čemu. On samo ima plan da se ugradi u svaki posao u Republici Srpskoj i to se u Beogradu zna. Nije to nikakva tajna. Često na društvenim mrežama vidite njegovu vilu na Dedinju. Njega interesuju samo biznis i pare. On sada spasava svoju kožu.
Naravno, to nije prvi put da političar izjednači svoju sudbinu sa sudbinom prostora gde je izabran. To je podvala koju mu ne treba dozvoliti. Dodik povećava stepen pretnje ne bi li dobio neku podršku iz Srbije ili spolja. Vuče nasumične poteze jer se boji. Ja u tome ne vidim sistem. Hoće da Republiku Srpsku pripoji Srbiji koja u istoriji nikada nije prešla Drinu.
Ja nisam siguran da to želi iko u Srbiji. Srbi su više okrenuti Kosovu koje je, naravno, trajno izgubljeno pre svega što dva miliona Albanaca ne želi da živi u Srbiji. Dodik, pre svega, čuva sebe i hoće da u to da uvuče što više spoljnih faktora uključujući i Srbiju. Mislim da mu to ne uspeva. On je u suštini sve izolovaniji.
Dragan Markovina: Ni ja ne vjerujem da Dodik ima plan secesije. On možda može da održava status quo neko vrijeme možda do sljedećih izbora. Centralna izborna komisija neće mu dozvoliti da se kandiduje jer je osuđen.
Omer Karabeg: On će napraviti izbornu komisiju Republike Srpske.
Dragan Markovina: Ne može, jer za to mora da ima podršku svih stanaka iz Republike Srpske, a neće dobiti podršku opozicije. Najgore što nam se može dogoditi je da krenemo u pravcu Kipra, da Bosna i Hercegovina funkcionira kao zajednica dvije države. Ali u to ne vjerujem.
Dodik nema nikakav realan plan, on sada nasumice lupa na sve strane i pokušava nešto proizvesti. Mogao bi nešto uraditi nekakvom oružanom silom, možda policijom Republike Srpske, ali ne vidim da je on u stanju to napraviti, vidim da je raspoloženje naroda u Republici Srpskoj takvo da niko ne želi oružani sukob.
Putinova podrška
Omer Karabeg: Da li Vučiću u ovom trenutku odgovara ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini zbog toga što ima studentske proteste koji ugrožavaju njegovu vlast. On sada može da se pojavi kao nekakav spasilac srpstva i skrene pažnju sa protesta.
Dragan Markovina: Ponavljam, uvjeren sam da Vučić kraj ove godine neće dočekati na vlasti. On je svakako u goroj situaciji nego Milorad Dodik i ja ne vidim da on može preživjeti studentske proteste. On je ostao bez legitimiteta i nema nikakve šanse da se stvari mogu vratiti na stanje prije 1. novembra.
Podrškom Dodiku i Republici Srpskoj Vučić ni na koji način ne može skrenuti pažnju sa studentskih protesta jer ljude, koji demonstriraju u Srbiji, naprosto ne zanima šta se dešava u Republici Srpskoj.
Žarko Korać: Mislim da je Dodik Vučiću dodatni problem. On ima ogromne probleme u Srbiji i nema nikakve mogućnosti da ih ublaži. On se plaši da Dodik ne uradi nešto na šta će reagovati Zapad. To što Dodik veruje da će mu pomoći nova američka administracija može, kako narod kaže, da okači mačku o rep. (Predsednik SAD Donald) Trump očigledno nije zainteresovan za Evropu i sada će se on brinuti o Republici Srpskoj koja ima 800, 900.000 stanovnika. To je smešno. A što se tiče (mađarskog premijera Viktora) Orbana i to može da okači mačku o rep.
Za Vučića sam već rekao. Ovo što se događa sa Dodikom njemu uopšte ne odgovara. On bije bitku da ostane na vlasti u Beogradu i na to je koncentrisan. Došao je u Banjaluku i rekao – ne treba ništa nasilno, treba biti strpljiv i miran. To je suprotno od onog što bi hteo Dodik, a on bi hteo da podgrejava histeriju – ako nema njega, propada ne samo Republika Srpska, nego i Bosna i Hercegovina, ako ne i ceo Balkan.
Jedini ko ga je podržao i to vrlo jako, to je Rusija zato što je on njihov najpouzdaniji čovek u regionu. Nije to Vučić. Oni ne vole Vučića. Evo sada mu ne pomažu oko NIS-a (Naftna industrija Srbije). Vučić je pokušao da kupi NIS, a oni su ga glatko odbili jer je NIS ne samo sredstvo njihovog uticaja, nego preko njega finansiraju svoju celokupnu medijsku i obaveštajnu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu. Putin je glavni Dodikov oslonac. Ali i Putin ima svojih tegoba.
EUFOR
Omer Karabeg: Ako bi Dodik krenuo do kraja i išao na oružane incidente da li bi se umešao EUFOR s obzirom na to da je na čelu EUFOR-a mađarski general, a znamo da je mađarski premijer Orban na Dodikovoj strani. On je rekao da je ova presuda Dodiku lov na veštice.
Dragan Markovina: Mislim da je presuda tako pametno sročena da neće biti nikakve potrebe za intervencijom EUFOR-a. Dodik je dobio minimalnu zatvorsku kaznu koju može otkupiti i neće ići u zatvor. Njemu je ključni problem šest godina zabrane obavljanja bilo kakvih javnih funkcija jer onda on gubi moć.
On bi mogao krenuti da preuzme graničnu policiju ili nešto slično, ali ne vidim da je spreman na takve poteze. Dodik je u sličnoj situaciji u kojoj se nalazi Vučić koji ne može poslati policiju i vojsku na studente jer onog trenutka, kada to napravi, on je gotov. I Dodik neće ni od koga dobiti podršku ako krene sa oružanim incidentima.
Žarko Korać: Sve su to hipotetska pitanja – kakvi incidenti, gde, u kom obimu, da li ima mrtvih. Znate, jedno ubijeno dete menja sve. Ne verujem da Dodik ima kapacitet da ide u takve sukobe. On može da pokuša, ali to će mu se obiti o glavu. Već su mu se obili bezobrazluci, pa je na kraju Schmidt reagovao. Tako da ja vidim samo nastavak agonije i produbljivanje krize u Bosni i Hercegovini bez nade da bi ona mogla postati funkcionalna država.
Omer Karabeg: Poseban problem za secesiju je distrikt Brčko koji deli Republiku Srpsku na dva dela. To faktički onemogućava secesiju.
Dragan Markovina: Kada je Dodik još prije presude počeo prijetiti, Denis Bećirović, Željko Komšić i drugi političari iz Sarajeva zahtijevali su od EUFOR-a da uđe u Brčko. Činjenica je da Republika Srpska ima takve entitetske granice da nema šanse u bilo kakvom ratu jer je vrlo lako prekinuti koridor između Banjaluke i ostatka Republike Srpske. To je strateški neodrživ položaj. To govorim samo hipotetički, jer nikakvog rata neće biti.
Glavni problem je što se mi u Bosni i Hercegovini nismo dogovorili kakvu zapravo budućnost želimo. Ali ako Dodik bude izbačen iz politike, što će se očito dogoditi, a i Čović – mada bi se on mogao prilagoditi – mislim da bi koalicija opozicionih stranaka iz Republike Srpske mogla naći zajedničku platformu bilo sa Trojkom ili SDA. Bez trouble makera, kao što je Milorad Dodik, biće puno jednostavnije naći neki minimalni konsenzus o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Ništa od ujedinjenja sa Srbijom
Omer Karabeg: I na kraju, mislite li da će se potezi Milorada Dodika, koji sada zaista deluju jako preteće, na kraju pokazati kao pucnji iz prazne puške?
Žarko Korać: Oni su se i do sada pokazali kao prazna puška. On je štošta pretio, pa nije realizovao. Naravno, pretnje uvek treba shvatiti ozbiljno, nimalo nisam sklon da ih potcenjujem, ali on se do sada pokazao ili nesposobnim ili da nema hrabrosti da ide do kraja. On je političar koji reaguje panično, reaguje, ako mogu tako da kažem, da zadovolji najgore želje dela svog biračkog tela.
To što on i oni viču da bi voleli da su deo Srbije, od toga neće biti ništa. Neće dobiti nezavisnu državu Republiku Srpsku koja bi se referendumu pripojila Srbiji. Vučić priča svašta, ali nikada mu nije palo na pamet da pomene referendum o pripajanju Republike Srpske Srbiji. Zna on dobro kakve bi bile reakcije Evrope i Zapada.
Dragan Markovina: Mislim da će se na kraju pokazati da je to bilo pucanje iz prazne puške, mada prvih dana nisam bio u to siguran, ali sada, kada sam vidio u kom smjeru to ide, jesam. Opozicija u Republici Srpskoj već je dala naznake da neće učestvovati u Dodikovom samoubilačkom činu koji bi doveo u pitanje Republiku Srpsku.
Mislim da Dodika ne podržava ni dobar dio građana koji radi u državnim institucijama. On može nastaviti sa prijetnjama i novim zakonima, međutim, sve će se to završiti kad budu raspisani sljedeći izbori, a izborna komisija kaže da se on ne može kandidirati.
Bilo je reči o tome da li je sadašnja kriza najveća od kraja rata, kako je to saopštio Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, da li je usvajanjem zakona, kojim Republika Srpska ne priznaje odluke pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, načinjen prvi korak ka secesiji i da li su u pravu oni koji to nazivaju državnim udarom.
Razgovaralo se i o tome da li Dodik, za razliku od njegovih ranijih najava osamostaljenja Republike Srpske, ovog puta ima razrađen plan secesije, da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje podršku Dodiku ili mu Dodik svojim sadašnjim potezima samo pravi probleme, zašto hrvatski predsednik Zoran Milanović podržava Dodika, kao i o tome šta bi se desilo ako bi Dodik rešio da ide do kraja i kako bi se u tom slučaju ponašao EUFOR.
Omer Karabeg: Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, koji je hitno sazvan nakon presude Dodiku, ocenio je da je kriza, koja je nastala nakon presude Dodiku, najveća kriza od kraja rata? Da li je to tako?
Žarko Korać: Kada je Vučić u pitanju treba gledati šta on radi, a ne šta govori. Kad je nakon sednice Saveta otišao u Banjaluku, Vučić je pokušao da jako razvodni tu priču i da smiri Dodika. Više je nego očigledno da Vučiću ni na pamet ne pada da se uključi u neki oružani konflikt ili nešto što bi ličilo na izlazak policija Republike Srpske na entitetske granice.
Savet za nacionalnu bezbednost je bio oštar na rečima, ali Vučić se ne ponaša tako. Dodik se nije usudio da krene sa svojim uzvratnim merama dok je Vučić bio u Banjaluci, nego je čekao da ode. Tako da je Dodik, sem verbalne podrške koju je dobio iz Beograda, prepušten sam sebi. Teško da će Vučić zbog Dodika ulaziti u neki ozbiljniji konflikt sa Zapadom. Posebno sada kada je potpuno pritisnut kod kuće.
Dragan Markovina: Zadnjih desetak godina mi u Bosni i Hercegovini suočavamo se sa stalnim prijetnjama raspada države koje po pravilu dolaze od Milorada Dodika. On je stalno govorio da je država nemoguća, vrijeđao je jedan narod, stvarao atmosferu napetosti. To je do sada prolazilo bez velikih posljedica, ali ovog puta su se ljudi zaista prepali, pitaju se hoće li ponovo početi rat.
Ovo jeste najveća kriza u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini – veća i od one kada je policija upala u Hercegovačku banku i kada je HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) proglasio hrvatsku samoupravu. Ovo je nešto puno ozbiljnije. I sam sam se prepao kada sam čuo prve Dodikove reakcije na donošenje presude. Danas se uglavnom slažem sa ovim što je rekao kolega Korać – da to puno opasnije izgleda nego što u stvari jeste.
Pravna secesija
Omer Karabeg: Da li je Dodik već krenuo u secesiju? Narodna Skupština Republike Srpske donela je zakone kojima ne priznaje odluke Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine na teritoriji Republike Srpske. Zar to nije prvi korak ka secesiji? Neki su to nazvali državnim udarom.
Žarko Korać: Mislim da je Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, to popuno ispravno nazvala pravnom secesijom. To se moglo i očekivati. Veliko je pitanje šta će to proizvesti. Ali ono što je bitno je da od 1995, kada je potpisan Dejtonski sporazum, do danas, dakle za 30 godina, nije bilo nikakvog pucanja preko entitetske granice. Bilo je svakakvih ružnih stvari, ali nikada nije bilo nečega što bi ličilo na oružani sukob.
Ne znam kakve će biti političke posledice Dodikovih poteza, ali sigurno je da se politički sukob unutar Bosne i Hercegovine produbljuje. Naravno da je ljudima, kojima je stalo do Bosne i Hercegovine, Dodik krajnje antipatičan. A trebalo bi da bude i građanima Republike Srpske zbog njegovog lopovluka o kome svi znaju. Mislim da on nije baš previše popularan u Republici Srpskoj. On se sada, naravno, bori za sebe. To nema nikakve veze sa Republikom Srpskom, već sa njegovom ličnom sudbinom.
Postavlja se, međutim, pitanje na šta Sarajevo može da računa kad je reč o političarima u Republici Srpskoj. Svi istupi mladog gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića su potpuno isti kao Dodikovi – ako za nijansu nisu čak i drskiji ako je to uopšte moguće. Ne vidim nijednu jedinu političku figuru ili političku snagu u Republici Srpskoj koja zastupa drugačiju politiku od Dodika. Sklonićemo njega, ali dobićemo istog kao što je on.
Dragan Markovina: Kad je riječ o Drašku Stanivukoviću i političarima iz opozicije, nema dvojbe da nema nikakve suštinske ideološke razlike između njih i Dodika što se tiče odnosa prema devedesetima, prema ratu, prema Srbiji, prema viziji budućnosti Bosne i Hercegovine. To je apsolutno isto.
Međutim, ti ljudi žele da se dogovaraju sa političkim partijama iz Sarajeva o budućnosti zemlje i o putu u Evropsku uniju. Oni se sigurno neće složiti oko viđenja prošlosti, ali sam potpuno uvjeren da svako ko racionalno razmišlja u Republici Srpskoj želi da država makar minimalno funkcionira dok je Dodik cijelo vrijeme apsolutno minira. Mislim da je na prošlim izborima 2022. propuštena prilika da se vlast na nivou države formira bez Dodika.
Svi znamo da je američka ambasada makla SDA (Stranka demokratske akcije) iz vlasti i formirala vlast na razini Federacije i države, ali je ostavila Dodika. Na dan izbora nakon ponoći prebrojani glasovi su govorili da je Dodik izgubio. Ujutru se budimo i vidimo da je Dodik pobjednik. Izbori su očito bili pokradeni, ali međunarodna zajednica nije to problematizirala.
Na razini države mogla se napraviti koaliciju bez Milorada Dodika i bez SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata), ali međunarodna zajednica je de facto natjerala stranke Trojke iz Federacije da uđu u koaliciju s Dodikom. Tu je bila primarna igra američke ambasade koja je najviše utjecala na formiranje vlasti.
'Izdajnici'
Omer Karabeg: Dodik je rekao da su izdajnici svi oni Srbi koji ostanu u institucijama Bosne i Hercegovine, da oni moraju da se sele iz Republike Srpske.
Žarko Korać: To je njegova retorika. On je svojom drskošću, nažalost, impresionirao jedan broj ljudi u Republici Srpskoj. Sada vidimo posledice tog govora. On je, inače, nepopularan u Srbiji.
Omer Karabeg: A zašto ga onda Vučić stalno zove na svoje mitinge?
Žarko Korać: Zato što mu je Dodik neka vrsta taksene marke, potvrda da je on nacionalista i da brani Srbe gde god žive. Dodik stvara privid da Vučića podržavaju Srbi iz regiona. Dodao bih još nešto. Dodik je ojačan i podrškom Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske. Po mom mišljenju on ima verbalnu podršku iz Srbije, ali suštinsku od predsednika Hrvatske.
Omer Karabeg: Zoran Milanović je izjavio da je suđenje Dodiku "pokušaj da se demokratski izabrani predstavnik srpskog naroda izbaci iz političkog života zato što nije poslušao naredbu kolonijalnog upravitelja” misleći na Visokog predstavnika Christiana Schmidta. Zašto Milanović tako čvrsto stoji iza Dodika? Zašto mu treba Dodik?
Dragan Markovina: Milanović to stvarno misli. On je uvjeren u to što govori. On je izvorni tuđmanovac i on vjeruje (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu. Milanović je na istoj suverenističkoj i nacionalističkoj liniji kao i Dodik. Problem je što i predsjednik HDZ-a Bosne i Hercegovine Dragan Čović to isto misli. Čović ne pušta Dodika niz vodu ni u kakvim okolnostima.
Osvrnuo bih se i na Dodikovu izjavu da su Srbi koji ostanu u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine izdajnici. Republika Srpska je pred bankrotom. To znaju svi. Ona umnogome živi od novaca iz Federacije jer tamo rade mnogi ljudi iz Republike Srpske. Hiljade ljudi iz istočnog Sarajeva rade u Sarajevu. I vi sada hoćete tim ljudima uzeti hljeb. Mislim da oni na to neće pristati. Republika Srpska nema novaca da zaposli sve te ljude.
Biznis i pare
Omer Karabeg: Dodik je i ranije najavljivao secesiju, pa je nikad nije ostvario. Mislite li da ovoga puta ima razrađen plan secesije?
Žarko Korać: Nema on plan ni o čemu. On samo ima plan da se ugradi u svaki posao u Republici Srpskoj i to se u Beogradu zna. Nije to nikakva tajna. Često na društvenim mrežama vidite njegovu vilu na Dedinju. Njega interesuju samo biznis i pare. On sada spasava svoju kožu.
Naravno, to nije prvi put da političar izjednači svoju sudbinu sa sudbinom prostora gde je izabran. To je podvala koju mu ne treba dozvoliti. Dodik povećava stepen pretnje ne bi li dobio neku podršku iz Srbije ili spolja. Vuče nasumične poteze jer se boji. Ja u tome ne vidim sistem. Hoće da Republiku Srpsku pripoji Srbiji koja u istoriji nikada nije prešla Drinu.
Ja nisam siguran da to želi iko u Srbiji. Srbi su više okrenuti Kosovu koje je, naravno, trajno izgubljeno pre svega što dva miliona Albanaca ne želi da živi u Srbiji. Dodik, pre svega, čuva sebe i hoće da u to da uvuče što više spoljnih faktora uključujući i Srbiju. Mislim da mu to ne uspeva. On je u suštini sve izolovaniji.
Dragan Markovina: Ni ja ne vjerujem da Dodik ima plan secesije. On možda može da održava status quo neko vrijeme možda do sljedećih izbora. Centralna izborna komisija neće mu dozvoliti da se kandiduje jer je osuđen.
Omer Karabeg: On će napraviti izbornu komisiju Republike Srpske.
Dragan Markovina: Ne može, jer za to mora da ima podršku svih stanaka iz Republike Srpske, a neće dobiti podršku opozicije. Najgore što nam se može dogoditi je da krenemo u pravcu Kipra, da Bosna i Hercegovina funkcionira kao zajednica dvije države. Ali u to ne vjerujem.
Dodik nema nikakav realan plan, on sada nasumice lupa na sve strane i pokušava nešto proizvesti. Mogao bi nešto uraditi nekakvom oružanom silom, možda policijom Republike Srpske, ali ne vidim da je on u stanju to napraviti, vidim da je raspoloženje naroda u Republici Srpskoj takvo da niko ne želi oružani sukob.
Putinova podrška
Omer Karabeg: Da li Vučiću u ovom trenutku odgovara ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini zbog toga što ima studentske proteste koji ugrožavaju njegovu vlast. On sada može da se pojavi kao nekakav spasilac srpstva i skrene pažnju sa protesta.
Dragan Markovina: Ponavljam, uvjeren sam da Vučić kraj ove godine neće dočekati na vlasti. On je svakako u goroj situaciji nego Milorad Dodik i ja ne vidim da on može preživjeti studentske proteste. On je ostao bez legitimiteta i nema nikakve šanse da se stvari mogu vratiti na stanje prije 1. novembra.
Podrškom Dodiku i Republici Srpskoj Vučić ni na koji način ne može skrenuti pažnju sa studentskih protesta jer ljude, koji demonstriraju u Srbiji, naprosto ne zanima šta se dešava u Republici Srpskoj.
Žarko Korać: Mislim da je Dodik Vučiću dodatni problem. On ima ogromne probleme u Srbiji i nema nikakve mogućnosti da ih ublaži. On se plaši da Dodik ne uradi nešto na šta će reagovati Zapad. To što Dodik veruje da će mu pomoći nova američka administracija može, kako narod kaže, da okači mačku o rep. (Predsednik SAD Donald) Trump očigledno nije zainteresovan za Evropu i sada će se on brinuti o Republici Srpskoj koja ima 800, 900.000 stanovnika. To je smešno. A što se tiče (mađarskog premijera Viktora) Orbana i to može da okači mačku o rep.
Za Vučića sam već rekao. Ovo što se događa sa Dodikom njemu uopšte ne odgovara. On bije bitku da ostane na vlasti u Beogradu i na to je koncentrisan. Došao je u Banjaluku i rekao – ne treba ništa nasilno, treba biti strpljiv i miran. To je suprotno od onog što bi hteo Dodik, a on bi hteo da podgrejava histeriju – ako nema njega, propada ne samo Republika Srpska, nego i Bosna i Hercegovina, ako ne i ceo Balkan.
Jedini ko ga je podržao i to vrlo jako, to je Rusija zato što je on njihov najpouzdaniji čovek u regionu. Nije to Vučić. Oni ne vole Vučića. Evo sada mu ne pomažu oko NIS-a (Naftna industrija Srbije). Vučić je pokušao da kupi NIS, a oni su ga glatko odbili jer je NIS ne samo sredstvo njihovog uticaja, nego preko njega finansiraju svoju celokupnu medijsku i obaveštajnu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu. Putin je glavni Dodikov oslonac. Ali i Putin ima svojih tegoba.
EUFOR
Omer Karabeg: Ako bi Dodik krenuo do kraja i išao na oružane incidente da li bi se umešao EUFOR s obzirom na to da je na čelu EUFOR-a mađarski general, a znamo da je mađarski premijer Orban na Dodikovoj strani. On je rekao da je ova presuda Dodiku lov na veštice.
Dragan Markovina: Mislim da je presuda tako pametno sročena da neće biti nikakve potrebe za intervencijom EUFOR-a. Dodik je dobio minimalnu zatvorsku kaznu koju može otkupiti i neće ići u zatvor. Njemu je ključni problem šest godina zabrane obavljanja bilo kakvih javnih funkcija jer onda on gubi moć.
On bi mogao krenuti da preuzme graničnu policiju ili nešto slično, ali ne vidim da je spreman na takve poteze. Dodik je u sličnoj situaciji u kojoj se nalazi Vučić koji ne može poslati policiju i vojsku na studente jer onog trenutka, kada to napravi, on je gotov. I Dodik neće ni od koga dobiti podršku ako krene sa oružanim incidentima.
Žarko Korać: Sve su to hipotetska pitanja – kakvi incidenti, gde, u kom obimu, da li ima mrtvih. Znate, jedno ubijeno dete menja sve. Ne verujem da Dodik ima kapacitet da ide u takve sukobe. On može da pokuša, ali to će mu se obiti o glavu. Već su mu se obili bezobrazluci, pa je na kraju Schmidt reagovao. Tako da ja vidim samo nastavak agonije i produbljivanje krize u Bosni i Hercegovini bez nade da bi ona mogla postati funkcionalna država.
Omer Karabeg: Poseban problem za secesiju je distrikt Brčko koji deli Republiku Srpsku na dva dela. To faktički onemogućava secesiju.
Dragan Markovina: Kada je Dodik još prije presude počeo prijetiti, Denis Bećirović, Željko Komšić i drugi političari iz Sarajeva zahtijevali su od EUFOR-a da uđe u Brčko. Činjenica je da Republika Srpska ima takve entitetske granice da nema šanse u bilo kakvom ratu jer je vrlo lako prekinuti koridor između Banjaluke i ostatka Republike Srpske. To je strateški neodrživ položaj. To govorim samo hipotetički, jer nikakvog rata neće biti.
Glavni problem je što se mi u Bosni i Hercegovini nismo dogovorili kakvu zapravo budućnost želimo. Ali ako Dodik bude izbačen iz politike, što će se očito dogoditi, a i Čović – mada bi se on mogao prilagoditi – mislim da bi koalicija opozicionih stranaka iz Republike Srpske mogla naći zajedničku platformu bilo sa Trojkom ili SDA. Bez trouble makera, kao što je Milorad Dodik, biće puno jednostavnije naći neki minimalni konsenzus o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Ništa od ujedinjenja sa Srbijom
Omer Karabeg: I na kraju, mislite li da će se potezi Milorada Dodika, koji sada zaista deluju jako preteće, na kraju pokazati kao pucnji iz prazne puške?
Žarko Korać: Oni su se i do sada pokazali kao prazna puška. On je štošta pretio, pa nije realizovao. Naravno, pretnje uvek treba shvatiti ozbiljno, nimalo nisam sklon da ih potcenjujem, ali on se do sada pokazao ili nesposobnim ili da nema hrabrosti da ide do kraja. On je političar koji reaguje panično, reaguje, ako mogu tako da kažem, da zadovolji najgore želje dela svog biračkog tela.
To što on i oni viču da bi voleli da su deo Srbije, od toga neće biti ništa. Neće dobiti nezavisnu državu Republiku Srpsku koja bi se referendumu pripojila Srbiji. Vučić priča svašta, ali nikada mu nije palo na pamet da pomene referendum o pripajanju Republike Srpske Srbiji. Zna on dobro kakve bi bile reakcije Evrope i Zapada.
Dragan Markovina: Mislim da će se na kraju pokazati da je to bilo pucanje iz prazne puške, mada prvih dana nisam bio u to siguran, ali sada, kada sam vidio u kom smjeru to ide, jesam. Opozicija u Republici Srpskoj već je dala naznake da neće učestvovati u Dodikovom samoubilačkom činu koji bi doveo u pitanje Republiku Srpsku.
Mislim da Dodika ne podržava ni dobar dio građana koji radi u državnim institucijama. On može nastaviti sa prijetnjama i novim zakonima, međutim, sve će se to završiti kad budu raspisani sljedeći izbori, a izborna komisija kaže da se on ne može kandidirati.