Mogu li SAD i Rusija da sklope dogovor o okončanju rata bez Ukrajine?
Burna nedelja u kojoj su održana dva vanredna samita u Evropi uz zabrinute komentare ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog naglasila je strah u Evropi od Kijeva do Londona.
Naime, da bi Vašington i Moskva mogli da pokušaju da naprave svoj dogovor o budućnosti Ukrajine bez Kijeva i američkih saveznika u Evropi.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pojačao je zebnju postom na njegovoj društvenoj mreži Truth Social, optužujući Zelenskog da je diktator i rekavši da "uspešno pregovaramo s Rusijom o okončanju rata".
Američki zvaničnici su negirali da žele da isključe bilo koga iz procesa. Međutim, sugestije iz SAD da Evropa neće biti za pregovaračkim stolom izazvale su raširenu uzbunu, a pozitivne vibracije sa sastanka SAD i Rusije u Rijadu 18. februara takođe su izazvale uznemirenost.
U ovoj fazi postoje dva ključna pitanja: da li Vašington i Moskva uopšte mogu da dogovore obostrano prihvatljivo rešenja za okončanje rata u Ukrajini, i ako mogu, šta bi bilo ko drugi mogao da uradi po tom pitanju?
Bela kuća očigledno želi mir. Nije jasno da li to želi i Moskva. Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog (Keith Kellogg) stigao je u Kijev 19. februara samo nekoliko sati pošto je Rusija izvela noćne napade na Ukrajinu. Oko 250.000 ljudi ostalo je bez struje na temperaturama ispod nule u lučkom gradu Odesi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Državnoj dumi je rekao da "krizu ne treba rešavati prekidom vatre".
Ako je Kremlj spreman za dogovor, izgleda da zauzima tvrdu poziciju u pregovorima. Scenario iz košmara za Ukrajinu i njene evropske saveznike je da će Vašington pristati na tako nešto.
Američki zvaničnici su rekli da će obe strane u sukobu morati da naprave ustupke, ali nisu dali detalje o tome šta bi to moglo biti s ruske strane.
Upitan o tome na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 15. februara, Kelog je rekao: "Moraće biti teritorijalnih ustupaka" i "moglo bi da bude odricanja od upotrebe sile".
Skeptici upozoravaju da SAD daju previše, prerano, u potrazi za brzom i lakom diplomatskom pobedom. Ali ako bude dogovora koji Ukrajina i Evropa ne prihvate, šta onda?
Izneto je više snažnih izjava.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na pitanje u Minhenu kako bi izgledalo "neprihvatanje" lošeg dogovora, rekao je: "Znamo kako da se odupremo. To smo dokazali na bojnom polju".
Međutim bez podrške SAD, Ukrajini će biti teško da prkosi. Dosad je Evropa pružila više pomoći Kijevu nego SAD, pokazuju podaci Kilskog instituta za svetsku ekonomiju. Podaci obuhvataju vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.
Ipak, Vašington je pružio najviše vojne pomoći, što naglašava razmere izazova s kojima bi se Ukrajina suočila bez američke podrške. Da bi nadoknadila nedostatak, Evropa bi morala da skoro udvostruči svoju ukupnu podršku Kijevu.
Evropski lideri su ponovili mantru da će pružati pomoć Ukrajini "koliko god bude potrebno". Međutim, to se ne bavi pitanjem da li bi masovno povećali tu pomoć kako bi popunili prazninu.
Čak i priča o evropskim mirovnim snagama, koje bi bile raspoređene u Ukrajini posle potencijalnog prekida vatre ili mirovnog sporazuma, dolazi s upozorenjem da bi to zahtevalo uključivanje i podršku SAD.
S obzirom na fiskalna ograničenja i političke podele, nejasno je da li će Evropa uskočiti. Do sada, na svakom koraku, Amerika je bila potrebna da je drži za ruku.
Naime, da bi Vašington i Moskva mogli da pokušaju da naprave svoj dogovor o budućnosti Ukrajine bez Kijeva i američkih saveznika u Evropi.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pojačao je zebnju postom na njegovoj društvenoj mreži Truth Social, optužujući Zelenskog da je diktator i rekavši da "uspešno pregovaramo s Rusijom o okončanju rata".
Američki zvaničnici su negirali da žele da isključe bilo koga iz procesa. Međutim, sugestije iz SAD da Evropa neće biti za pregovaračkim stolom izazvale su raširenu uzbunu, a pozitivne vibracije sa sastanka SAD i Rusije u Rijadu 18. februara takođe su izazvale uznemirenost.
U ovoj fazi postoje dva ključna pitanja: da li Vašington i Moskva uopšte mogu da dogovore obostrano prihvatljivo rešenja za okončanje rata u Ukrajini, i ako mogu, šta bi bilo ko drugi mogao da uradi po tom pitanju?
Bela kuća očigledno želi mir. Nije jasno da li to želi i Moskva. Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog (Keith Kellogg) stigao je u Kijev 19. februara samo nekoliko sati pošto je Rusija izvela noćne napade na Ukrajinu. Oko 250.000 ljudi ostalo je bez struje na temperaturama ispod nule u lučkom gradu Odesi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Državnoj dumi je rekao da "krizu ne treba rešavati prekidom vatre".
Ako je Kremlj spreman za dogovor, izgleda da zauzima tvrdu poziciju u pregovorima. Scenario iz košmara za Ukrajinu i njene evropske saveznike je da će Vašington pristati na tako nešto.
Američki zvaničnici su rekli da će obe strane u sukobu morati da naprave ustupke, ali nisu dali detalje o tome šta bi to moglo biti s ruske strane.
Upitan o tome na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 15. februara, Kelog je rekao: "Moraće biti teritorijalnih ustupaka" i "moglo bi da bude odricanja od upotrebe sile".
Skeptici upozoravaju da SAD daju previše, prerano, u potrazi za brzom i lakom diplomatskom pobedom. Ali ako bude dogovora koji Ukrajina i Evropa ne prihvate, šta onda?
Izneto je više snažnih izjava.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na pitanje u Minhenu kako bi izgledalo "neprihvatanje" lošeg dogovora, rekao je: "Znamo kako da se odupremo. To smo dokazali na bojnom polju".
Međutim bez podrške SAD, Ukrajini će biti teško da prkosi. Dosad je Evropa pružila više pomoći Kijevu nego SAD, pokazuju podaci Kilskog instituta za svetsku ekonomiju. Podaci obuhvataju vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.
Ipak, Vašington je pružio najviše vojne pomoći, što naglašava razmere izazova s kojima bi se Ukrajina suočila bez američke podrške. Da bi nadoknadila nedostatak, Evropa bi morala da skoro udvostruči svoju ukupnu podršku Kijevu.
Evropski lideri su ponovili mantru da će pružati pomoć Ukrajini "koliko god bude potrebno". Međutim, to se ne bavi pitanjem da li bi masovno povećali tu pomoć kako bi popunili prazninu.
Čak i priča o evropskim mirovnim snagama, koje bi bile raspoređene u Ukrajini posle potencijalnog prekida vatre ili mirovnog sporazuma, dolazi s upozorenjem da bi to zahtevalo uključivanje i podršku SAD.
S obzirom na fiskalna ograničenja i političke podele, nejasno je da li će Evropa uskočiti. Do sada, na svakom koraku, Amerika je bila potrebna da je drži za ruku.