Odgođene isplate iz Plana rasta EU za države Zapadnog Balkana
Prve isplate iz evropskog Plana rasta prema svemu sudeći neće biti obavljene u prvom delu ove godine. Prema objašnjenju iz pres službe Evropske komisije(EK) proizilazi da do isplata neće doći pre sredine ove godine.
"Evropska komisija sada finalizuje proceduralne korake, koji bi trebalo da omoguće da se puštanje predfinansiranja obavi što je pre moguće 2025. godine. Prva redovna plaćanja se očekuju između drugog i trećeg tromesečja 2025. godine nakon ispunjenja odgovarajućih uslova", navodi se u pisanom odgovoru iz ove institucije.
Najviši zvaničnici Evropske unije su najavljivali prve isplate do kraja 2024 godine.
Naime, kako su objasnili zvaničnici upućeni u proces, razlog za kašnjenja nije nedostatak volje od strane EK već kašnjenje zemalja korisnika iz regiona u ispunjavanju unutrašnjih procedura.
Novac kasni zbog kašnjenja u procedurama
Kako objašnjavaju upućeni zvaničnici, problem leži u zemljama regiona koje treba da sa Evropskom unijom postignu sporazum o zajmu, jer su neka finansijska sredstva u formi zajmova, a druga u obliku bespovratnih sredstava. A takvi sporazumi imaju karakter međunarodnih ugovora i stoga moraju biti ratifikovani u Skupštinama ovih zemalja.
"Izgleda da je ovaj put EU spremnija da izvrši plaćanja iz ovog paketa nego što su zemlje u regionu spremne da ih primaju", rekao je jedan briselski izvor za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iz Evropske komisije nema preciznog objašnjenja u kojoj fazi je svaka zemlja regiona u vezi sa obavezama koje su neophodne za početak isplata.
"Da bi pokrenule reforme, zemlje mogu zatražiti do 7 odsto predfinansiranja od ukupnog iznosa predviđenog ovim instrumentom (od početnog indikativnog iznosa finansiranja dostupnog za svakog korisnika). To je zatražilo svih pet korisnika sa odobrenim Reformskim agendama (osim Bosne i Hercegovine koja ga još nije dostavila)", navodi se u odgovoru iz Evropske komisije.
Da bi bile kvalificirane da dobiju financijsku pomoć iz Plana rasta, svaka zemlja regiona je bila obavezana da izradi reformsku agendu koje je potom EK odobrila.
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja koja nema odobrenu agendu jer je Sarajevo Briselu dostavilo nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK.
Financijska pomoć nije bezuslovna
Evropska unija želi da što pre budu izvršene prve uplate iz ovog plana i da počne realizacija projekata koji će se preko njega finansirati. Ali istovremeno podseća i na uslove koji moraju biti ispunjeni tokom celog procesa implementacije projekta. Ovi uslovi se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu, adekvatnu reviziju po evropskim standardima.
Za razliku od ostalih zemalja, Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov koji se odnosi na konstruktivan angažman u dijalogu, što podrazumeva i sprovođenje obaveza iz Briselskog dijaloga uz podršku Evropske unije.
Vizna politika među uslovima – Crna Gora rizikuje novac
Među zahtevima EU prema zemljama regiona je i njihovo prilagođavanje vizne politike sa Briselom.
Ovaj uslov se pokazao problematičnim u slučaju Crne Gore, koja je već dobila upozorenje Evropska komisije da rizikuje određena sredstva iz Plana rasta upravo zbog vizne politike države.
Naime, nakon što je Crna Gora na listi beviznog režima dodala još dve zemlje (Bahrein i Saudijsku Arabiju) Evropska komisija je izašla sa zahtevom da ova odluka bude povučena do kraja ovog meseca.
"Kao dio svoje Reformske agende u okviru Plana rasta, Crna Gora se obavezala da će se dalje uskladiti sa EU listom zemalja za koje je potrebna viza. Crna Gora je pristala da svake godine uklanja zemlje kojima je potrebna viza za EU sa svoje liste bez viza. Crna Gora će morati da ispuni uslov vezan za prvi izvještajni period uklanjanjem dvije zemlje sa liste do kraja februara, kako bi stekla pravo na oslobađanje sredstava vezanih za ovaj reformski korak ove godine", navodi se u pisanom odgovoru iz pres-službe Evropske komisije.
Šta je Plan rasta
Plan rasta je najambiciozniji financijski paket EU za Zapadni Balkan.
Radi se o paketu od 6 milijardi eura koji će biti raspodeljen u periodu 2024-2027 u obliku grantova i kredita sa veoma povoljim kamatama.
Ima za cilj udvostručavanje ekonomije regiona u narednih deset godina.
Plan takođe ima za cilj promovisanje regionalne saradnje, razvoj zajedničkog tržišta u regionu koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište Evropske unije.
Koliko će svaka zemlja dobiti iz Plana rasta
Prve tranše će iznositi 7 posto od celokupne sume dodeljene za svaku zemlju. Ta isplata će biti u obliku takozvanog predfinansiranja.
Prema preliminarnoj kalkulaciji, Albanija će moći dobiti ukupno 922 miliona eura, od čega će 64,5 miliona biti u obliku "predfinansiranja".
Crna Gora će ukupno dobiti 383 miliona eura, a od toga 26,8 miliona u obliku "predfinansiranja".
Bosna i Hercegovina, kada izradi kompletnu reformsku agendu, imaće 1,85 milijardi eura, a 76 miliona kao "predfinansiranje".
Kosovo će imati na rasploaganju 880 miliona eura, od kojih, 61 miliona u obliku "predfinansiranja".
Severna Makedonija će imati na raspolaganju 750 miliona eura, a predfinansiranje bi bilo u iznosu 52,5 miliona.
Srbija će imati na raspolaganju 1,58 milijardi eura, a prva uplata u obliku predfinansiranja bi bila u iznosu od 111 miliona eura.
Računica koja će država imati na raspolaganju koliko finansijskih sredstava se pravi na osnovu domaćeg bruto proizvoda (BDP), broja stanovnika i nekoliko drugih kriterijuma.
Od prvog predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno rečeno da ako neko ne sprovede reforme nakon godinu ili dvije, onda će suma biti raspoređena drugim zemljama.
U slučaju zloupotrebe sredstava, Evropska komisija ima pravo da traži novac nazad.
"Evropska komisija sada finalizuje proceduralne korake, koji bi trebalo da omoguće da se puštanje predfinansiranja obavi što je pre moguće 2025. godine. Prva redovna plaćanja se očekuju između drugog i trećeg tromesečja 2025. godine nakon ispunjenja odgovarajućih uslova", navodi se u pisanom odgovoru iz ove institucije.
Najviši zvaničnici Evropske unije su najavljivali prve isplate do kraja 2024 godine.
Naime, kako su objasnili zvaničnici upućeni u proces, razlog za kašnjenja nije nedostatak volje od strane EK već kašnjenje zemalja korisnika iz regiona u ispunjavanju unutrašnjih procedura.
Novac kasni zbog kašnjenja u procedurama
Kako objašnjavaju upućeni zvaničnici, problem leži u zemljama regiona koje treba da sa Evropskom unijom postignu sporazum o zajmu, jer su neka finansijska sredstva u formi zajmova, a druga u obliku bespovratnih sredstava. A takvi sporazumi imaju karakter međunarodnih ugovora i stoga moraju biti ratifikovani u Skupštinama ovih zemalja.
"Izgleda da je ovaj put EU spremnija da izvrši plaćanja iz ovog paketa nego što su zemlje u regionu spremne da ih primaju", rekao je jedan briselski izvor za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iz Evropske komisije nema preciznog objašnjenja u kojoj fazi je svaka zemlja regiona u vezi sa obavezama koje su neophodne za početak isplata.
"Da bi pokrenule reforme, zemlje mogu zatražiti do 7 odsto predfinansiranja od ukupnog iznosa predviđenog ovim instrumentom (od početnog indikativnog iznosa finansiranja dostupnog za svakog korisnika). To je zatražilo svih pet korisnika sa odobrenim Reformskim agendama (osim Bosne i Hercegovine koja ga još nije dostavila)", navodi se u odgovoru iz Evropske komisije.
Da bi bile kvalificirane da dobiju financijsku pomoć iz Plana rasta, svaka zemlja regiona je bila obavezana da izradi reformsku agendu koje je potom EK odobrila.
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja koja nema odobrenu agendu jer je Sarajevo Briselu dostavilo nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK.
Financijska pomoć nije bezuslovna
Evropska unija želi da što pre budu izvršene prve uplate iz ovog plana i da počne realizacija projekata koji će se preko njega finansirati. Ali istovremeno podseća i na uslove koji moraju biti ispunjeni tokom celog procesa implementacije projekta. Ovi uslovi se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu, adekvatnu reviziju po evropskim standardima.
Za razliku od ostalih zemalja, Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov koji se odnosi na konstruktivan angažman u dijalogu, što podrazumeva i sprovođenje obaveza iz Briselskog dijaloga uz podršku Evropske unije.
Vizna politika među uslovima – Crna Gora rizikuje novac
Među zahtevima EU prema zemljama regiona je i njihovo prilagođavanje vizne politike sa Briselom.
Ovaj uslov se pokazao problematičnim u slučaju Crne Gore, koja je već dobila upozorenje Evropska komisije da rizikuje određena sredstva iz Plana rasta upravo zbog vizne politike države.
Naime, nakon što je Crna Gora na listi beviznog režima dodala još dve zemlje (Bahrein i Saudijsku Arabiju) Evropska komisija je izašla sa zahtevom da ova odluka bude povučena do kraja ovog meseca.
"Kao dio svoje Reformske agende u okviru Plana rasta, Crna Gora se obavezala da će se dalje uskladiti sa EU listom zemalja za koje je potrebna viza. Crna Gora je pristala da svake godine uklanja zemlje kojima je potrebna viza za EU sa svoje liste bez viza. Crna Gora će morati da ispuni uslov vezan za prvi izvještajni period uklanjanjem dvije zemlje sa liste do kraja februara, kako bi stekla pravo na oslobađanje sredstava vezanih za ovaj reformski korak ove godine", navodi se u pisanom odgovoru iz pres-službe Evropske komisije.
Šta je Plan rasta
Plan rasta je najambiciozniji financijski paket EU za Zapadni Balkan.
Radi se o paketu od 6 milijardi eura koji će biti raspodeljen u periodu 2024-2027 u obliku grantova i kredita sa veoma povoljim kamatama.
Ima za cilj udvostručavanje ekonomije regiona u narednih deset godina.
Plan takođe ima za cilj promovisanje regionalne saradnje, razvoj zajedničkog tržišta u regionu koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište Evropske unije.
Koliko će svaka zemlja dobiti iz Plana rasta
Prve tranše će iznositi 7 posto od celokupne sume dodeljene za svaku zemlju. Ta isplata će biti u obliku takozvanog predfinansiranja.
Prema preliminarnoj kalkulaciji, Albanija će moći dobiti ukupno 922 miliona eura, od čega će 64,5 miliona biti u obliku "predfinansiranja".
Crna Gora će ukupno dobiti 383 miliona eura, a od toga 26,8 miliona u obliku "predfinansiranja".
Bosna i Hercegovina, kada izradi kompletnu reformsku agendu, imaće 1,85 milijardi eura, a 76 miliona kao "predfinansiranje".
Kosovo će imati na rasploaganju 880 miliona eura, od kojih, 61 miliona u obliku "predfinansiranja".
Severna Makedonija će imati na raspolaganju 750 miliona eura, a predfinansiranje bi bilo u iznosu 52,5 miliona.
Srbija će imati na raspolaganju 1,58 milijardi eura, a prva uplata u obliku predfinansiranja bi bila u iznosu od 111 miliona eura.
Računica koja će država imati na raspolaganju koliko finansijskih sredstava se pravi na osnovu domaćeg bruto proizvoda (BDP), broja stanovnika i nekoliko drugih kriterijuma.
Od prvog predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno rečeno da ako neko ne sprovede reforme nakon godinu ili dvije, onda će suma biti raspoređena drugim zemljama.
U slučaju zloupotrebe sredstava, Evropska komisija ima pravo da traži novac nazad.