Zelenski: Sastaću se samo s jednim Rusom - Putinom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski založio se u petak da Kijev, Evropa i Sjedinjene Američke Države zajedno rade na planu za okončanje invazije koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na njegovu zemlju pre tri godine.
"Sastaću se sa Rusima – samo sa jednim Rusom, s Putinom – tek pošto budemo imali zajednički plan s Trampom (predsednikom SAD Donald Trump) i Evropom", rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Posle sastanka kasnije tokom dana sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (J.D. Vance) Zelenski je rekao da Kijev veoma želi da radi na okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, ali je naglasio da su "potrebne stvarne bezbednosne garancije".
Vens je rekao da je Tramp izneo fundamentalni američki cilj: "Želimo da se rat završi, želimo da prestane ubijanje."
"Ali mi želimo da postignemo postojan trajni mir, a ne vrstu mira zbog koje će istočna Evropa biti u sukobu samo nekoliko godina kasnije", rekao je on.
Konferencija u Minhenu je počela usred intenzivnih spekulacija o tome da li bi na njoj moglo da dođe do diplomatskog prodora koji bi mogao da odredi kurs za okončanje najvećeg rata u Evropi od 1945. godine.
Na konferenciji nema znakova prisustva Rusije, a Zelenski je umanjio šanse za veliki napredak, rekavši da se u Minhenu ne vode mirovni pregovori i odbacivši spekulacije da će se sledeće nedelje sastati s ruskim pregovaračima u Saudijskoj Arabiji.
Tramp je dan ranije rekao da će se zvaničnici SAD i Rusije sastati u Minhenu u petak i da je pozvana i Ukrajina.
Tramp je u utorak odvojeno telefonom razgovarao sa Zelenskim i Putinom i rekao da su se on i Putin dogovorili da njihove dve zemlje odmah počnu razgovore o okončanju rata u Ukrajini.
To je podstaklo zabrinutost u Kijevu i Evropi da bi oni mogli biti skrajnuti i da bi mirovni plan koji je Vašington smislio za Moskvu mogao da bude nametnut Ukrajini.
U Minhenu je Zelenski rekao da on i ukrajinski narod "nikada neće prihvatiti ništa što je dogovoreno bez Ukrajine".
Razgovori o mirovnim pregovorima
Sastanak Zelenskog s Vensom završio se bez najave sporazuma koji bi otvorio pristup SAD kritičnim mineralima u Ukrajini, za šta je Tramp ukazao da je važno ako Kijev želi da nastavi da dobija američko oružje i finansijsku podršku.
Trodnevni skup predstavlja prvu priliku za mnoge evropske lidere da se sastanu sa visokim zvaničnicima nove Trampove administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija (Marco), izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga (Keith Kellogg) i ministra odbrane Pita Hegseta (Pete Hegseth).
Šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak rekao je na društvenim mrežama da se sastao s Kelogom i razgovarao o "koordinaciji zajedničkih napora za postizanje pravednog i trajnog mira".
Hegset je već izazvao reakcije na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu ove nedelje, izjavljujući da po mirovnom sporazumu Ukrajina ne može očekivati da povrati teritoriju koju je okupirala Rusija ili da se pridruži NATO-u.
Uz strepnju u Evropi, neki komentatori su opisali predloge kao postavljanje terena za drugi Minhenski sporazum, što je referenca na sporazum iz 1938. prema kojem su Velika Britanija i Francuska popustile zahtevima nacističke Nemačke za delove Čehoslovačke.
Američki senator Džon Kornin (John Cornyn) rekao je za RSE da to nije prikladno poređenje. "To je zloupotreba istorije i nije istina", rekao je on. "Razlog zbog kojeg smo ovde je da izrazimo našu posvećenost miru u Ukrajini, ako je to moguće".
Kornin, republikanac, rekao je da je prvi dan razgovora bio produktivan i naglasio snažnu dvostranačku podršku Ukrajini u američkom Senatu.
"Znamo ko je agresor. To je Vladimir Putin. Moramo da smislimo neki način da povećamo troškove kršenja bilo kakvog mirovnog sporazuma kako se on ne bi samo okrenuo i uradio to ponovo", rekao je Kornin.
Odražavajući zabrinutost Evropske unije, šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) je ove nedelje govorila o "popuštanju". Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je na "kapitulaciju" pred Rusijom.
Trampov razgovor s Putinom "ne čini pozicije Ukrajine ili Evrope jačim", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahna (Tsakhna) za RSE na marginama konferencije.
"Ono što treba da uradimo upravo sada, pre bilo kakve vrste pregovora ili razgovora s Putinom, je zapravo da promenimo njegov cilj. A njegov cilj se nije promenio", rekao je Cahna. "On ne želi da dobije još neke teritorije u Ukrajini. On želi promenu evropske bezbednosne arhitekture. On govori o potpunom uništenju Ukrajine kao zemlje."
On je rekao da "ne može biti dugotrajnog i pravednog mira bez evropskog učešća" i da "Evropa mora da ustane i da stavi na sto plan kakve bezbednosne garancije možemo zajedno sa SAD da damo Ukrajini".
Hegset je na konferenciji za novinare u Briselu izjavio da su predlozi SAD "nisu izdaja", ali je takođe poslao snažnu poruku da Evropa treba da poveća izdatke za odbranu umesto da se i dalje oslanja na američku moć.
Vens je ponovio tu temu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) i u govoru na konferenciji u petak.
"Mislimo da je važan deo zajedničkog saveza da Evropljani uskoče, dok se Amerika fokusira na oblasti u svetu koje su u većoj opasnosti", rekao je Vens.
Vens: Sloboda govora pod pretnjom
Vens je takođe rekao da veruje da razvoj događaja u Evropi, uključujući, kako je rekao, ograničenja slobode govora, predstavljaju veću opasnost za kontinent nego što je to Rusija.
"Pretnja zbog koje se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija. To nije Kina, nije nikav drugi spoljni akter. A ono o čemu brinem je pretnja iznutra. Uzmicanje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti", rekao je Vens.
"U Vašingtonu je novi šerif u gradu", rekao je Vens. "I pod vođstvom Donalda Trampa, možda se ne slažemo sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti da branimo vaše pravo da to ponudite u javnosti".
Vens je takođe kritikovao pristup evropskih zemalja ilegalnoj migraciji, navodeći da glasači nisu dali podršku otvaranju "kapija za milione neproverenih imigranata". On je govorio o napadu u Minhenu u četvrtak za koji je osumnjičen 24-godišnji Avganistanac koji je stigao kao tražilac azila 2016. godine.
U nasilju je povređeno više od 30 ljudi, a čini se da je imalo islamski ekstremistički motiv.
Kad je konferencija počela, Kremlj je reagovao na Vensovu izjavu u intervjuu za Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), da pored ekonomskih alata "postoje, naravno, vojna sredstva" koje bi Sjedinjene Države mogle da koriste da podstaknu Rusiju da postigne sporazum o okončanju rata.
"To je novi element u vezi s (američkom) pozicijom. Takve formulacije ranije nismo čuli, nisu ranije izrečene", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Tako da, naravno, tokom samih kontakata o kojima smo razgovarali, naravno, nadamo se da ćemo dobiti dodatna pojašnjenja".
Govoreći na panelu na konferenciji, koja se završava na prvu godišnjicu smrti Alekseja Navaljnog u zatvoru, udovica ruskog opozicionog lidera rekla je da "nema smisla pokušavati da pregovarate" s Putinom.
"Čak i ako odlučite da pregovarate s Putinom, samo zapamtite da će on lagati", rekla je Navaljnaja. "On će izdati. On će promeniti pravila u poslednjem trenutku i naterati vas da igrate njegovu igru."
"Sastaću se sa Rusima – samo sa jednim Rusom, s Putinom – tek pošto budemo imali zajednički plan s Trampom (predsednikom SAD Donald Trump) i Evropom", rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Posle sastanka kasnije tokom dana sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (J.D. Vance) Zelenski je rekao da Kijev veoma želi da radi na okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, ali je naglasio da su "potrebne stvarne bezbednosne garancije".
Vens je rekao da je Tramp izneo fundamentalni američki cilj: "Želimo da se rat završi, želimo da prestane ubijanje."
"Ali mi želimo da postignemo postojan trajni mir, a ne vrstu mira zbog koje će istočna Evropa biti u sukobu samo nekoliko godina kasnije", rekao je on.
Konferencija u Minhenu je počela usred intenzivnih spekulacija o tome da li bi na njoj moglo da dođe do diplomatskog prodora koji bi mogao da odredi kurs za okončanje najvećeg rata u Evropi od 1945. godine.
Na konferenciji nema znakova prisustva Rusije, a Zelenski je umanjio šanse za veliki napredak, rekavši da se u Minhenu ne vode mirovni pregovori i odbacivši spekulacije da će se sledeće nedelje sastati s ruskim pregovaračima u Saudijskoj Arabiji.
Tramp je dan ranije rekao da će se zvaničnici SAD i Rusije sastati u Minhenu u petak i da je pozvana i Ukrajina.
Tramp je u utorak odvojeno telefonom razgovarao sa Zelenskim i Putinom i rekao da su se on i Putin dogovorili da njihove dve zemlje odmah počnu razgovore o okončanju rata u Ukrajini.
To je podstaklo zabrinutost u Kijevu i Evropi da bi oni mogli biti skrajnuti i da bi mirovni plan koji je Vašington smislio za Moskvu mogao da bude nametnut Ukrajini.
U Minhenu je Zelenski rekao da on i ukrajinski narod "nikada neće prihvatiti ništa što je dogovoreno bez Ukrajine".
Razgovori o mirovnim pregovorima
Sastanak Zelenskog s Vensom završio se bez najave sporazuma koji bi otvorio pristup SAD kritičnim mineralima u Ukrajini, za šta je Tramp ukazao da je važno ako Kijev želi da nastavi da dobija američko oružje i finansijsku podršku.
Trodnevni skup predstavlja prvu priliku za mnoge evropske lidere da se sastanu sa visokim zvaničnicima nove Trampove administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija (Marco), izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga (Keith Kellogg) i ministra odbrane Pita Hegseta (Pete Hegseth).
Šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak rekao je na društvenim mrežama da se sastao s Kelogom i razgovarao o "koordinaciji zajedničkih napora za postizanje pravednog i trajnog mira".
Hegset je već izazvao reakcije na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu ove nedelje, izjavljujući da po mirovnom sporazumu Ukrajina ne može očekivati da povrati teritoriju koju je okupirala Rusija ili da se pridruži NATO-u.
Uz strepnju u Evropi, neki komentatori su opisali predloge kao postavljanje terena za drugi Minhenski sporazum, što je referenca na sporazum iz 1938. prema kojem su Velika Britanija i Francuska popustile zahtevima nacističke Nemačke za delove Čehoslovačke.
Američki senator Džon Kornin (John Cornyn) rekao je za RSE da to nije prikladno poređenje. "To je zloupotreba istorije i nije istina", rekao je on. "Razlog zbog kojeg smo ovde je da izrazimo našu posvećenost miru u Ukrajini, ako je to moguće".
Kornin, republikanac, rekao je da je prvi dan razgovora bio produktivan i naglasio snažnu dvostranačku podršku Ukrajini u američkom Senatu.
"Znamo ko je agresor. To je Vladimir Putin. Moramo da smislimo neki način da povećamo troškove kršenja bilo kakvog mirovnog sporazuma kako se on ne bi samo okrenuo i uradio to ponovo", rekao je Kornin.
Odražavajući zabrinutost Evropske unije, šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) je ove nedelje govorila o "popuštanju". Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je na "kapitulaciju" pred Rusijom.
Trampov razgovor s Putinom "ne čini pozicije Ukrajine ili Evrope jačim", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahna (Tsakhna) za RSE na marginama konferencije.
"Ono što treba da uradimo upravo sada, pre bilo kakve vrste pregovora ili razgovora s Putinom, je zapravo da promenimo njegov cilj. A njegov cilj se nije promenio", rekao je Cahna. "On ne želi da dobije još neke teritorije u Ukrajini. On želi promenu evropske bezbednosne arhitekture. On govori o potpunom uništenju Ukrajine kao zemlje."
On je rekao da "ne može biti dugotrajnog i pravednog mira bez evropskog učešća" i da "Evropa mora da ustane i da stavi na sto plan kakve bezbednosne garancije možemo zajedno sa SAD da damo Ukrajini".
Hegset je na konferenciji za novinare u Briselu izjavio da su predlozi SAD "nisu izdaja", ali je takođe poslao snažnu poruku da Evropa treba da poveća izdatke za odbranu umesto da se i dalje oslanja na američku moć.
Vens je ponovio tu temu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) i u govoru na konferenciji u petak.
"Mislimo da je važan deo zajedničkog saveza da Evropljani uskoče, dok se Amerika fokusira na oblasti u svetu koje su u većoj opasnosti", rekao je Vens.
Vens: Sloboda govora pod pretnjom
Vens je takođe rekao da veruje da razvoj događaja u Evropi, uključujući, kako je rekao, ograničenja slobode govora, predstavljaju veću opasnost za kontinent nego što je to Rusija.
"Pretnja zbog koje se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija. To nije Kina, nije nikav drugi spoljni akter. A ono o čemu brinem je pretnja iznutra. Uzmicanje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti", rekao je Vens.
"U Vašingtonu je novi šerif u gradu", rekao je Vens. "I pod vođstvom Donalda Trampa, možda se ne slažemo sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti da branimo vaše pravo da to ponudite u javnosti".
Vens je takođe kritikovao pristup evropskih zemalja ilegalnoj migraciji, navodeći da glasači nisu dali podršku otvaranju "kapija za milione neproverenih imigranata". On je govorio o napadu u Minhenu u četvrtak za koji je osumnjičen 24-godišnji Avganistanac koji je stigao kao tražilac azila 2016. godine.
U nasilju je povređeno više od 30 ljudi, a čini se da je imalo islamski ekstremistički motiv.
Kad je konferencija počela, Kremlj je reagovao na Vensovu izjavu u intervjuu za Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), da pored ekonomskih alata "postoje, naravno, vojna sredstva" koje bi Sjedinjene Države mogle da koriste da podstaknu Rusiju da postigne sporazum o okončanju rata.
"To je novi element u vezi s (američkom) pozicijom. Takve formulacije ranije nismo čuli, nisu ranije izrečene", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Tako da, naravno, tokom samih kontakata o kojima smo razgovarali, naravno, nadamo se da ćemo dobiti dodatna pojašnjenja".
Govoreći na panelu na konferenciji, koja se završava na prvu godišnjicu smrti Alekseja Navaljnog u zatvoru, udovica ruskog opozicionog lidera rekla je da "nema smisla pokušavati da pregovarate" s Putinom.
"Čak i ako odlučite da pregovarate s Putinom, samo zapamtite da će on lagati", rekla je Navaljnaja. "On će izdati. On će promeniti pravila u poslednjem trenutku i naterati vas da igrate njegovu igru."