Seebass: Evropskoj uniji važnija stabilnost od nade u demokratske promene u Srbiji
Evropskoj Uniji je trenutno stabilnost daleko važnija od nade za stvarnu demokratsku promenu u Srbiji. A i ta promena nije zagarantovana, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frauke Zebas (Seebass), analitičarka Nemačkog saveta za spoljnu politiku (DGAP) sa sedištem u Berlinu.
"Čak i ako (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić padne, nemamo nikakvu garanciju da ćemo imati demokratsku Srbiju posle njega, s obzirom na to koliko su institucije uništene. Biće potreban ogroman napor da se ponovo uspostaviti demokratija i sprovedu ključne reforme", ističe Zebas.
Po njenim rečima, nategnuta je teza vlasti u Beogradu o "obojenoj revoluciji" koju podstiču pojedini zapadni krugovi.
"'Obojene revolucije' obično imaju smisla samo ako postoji realna alternativa koja bi mogla da preuzme vlast. Mislim da niko na Zapadu ne pokušava da izazove ovakvu vrstu promene, jer sa ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i opštom nestabilnošću u svetu, u ovom trenutku ne bi želeli dodatnu destabilizaciju ključnog igrača na Zapadnom Balkanu", kaže Zebas.
Ona podseća da su Gert Jan Kupman (Gert-Hein Koopman), šef Direktorata za proširenje EU, i Ursula fon der Lajen (predsednica Evropske komisije) nedavno posetili region.
"Kupman je bio u Beogradu u januaru i čestitao Srbiji na napretku, ne spominjući nijednu zloupotrebu. Isti slučaj je bio sa fon der Lajen", dodaje Zebas.
Ona prenosi šta joj je rekao jedan visoki diplomata.
"Vučić ima mnogo prijatelja u Evropi, i to se ne sme zaboraviti. Čak iako su informacije o njegovim zloupotrebama dostupne, izgleda da postoji određena nespremnost da se to prihvati. Možda je to zbog različitih interesa i veza koje pojedine zemlje imaju sa Srbijom, ali generalno ne postoji spremnost da se u potpunosti sagleda obim zloupotreba koje je ova vlast nanela svom narodu", ocenjuje Zebas.
Po njenim rečima, studenti na veoma mudar način delegitimizuju Vučićevo liderstvo.
"Istovremeno, ne mislim da će ova vlast pasti tako brzo. Ne želim da prognoziram, ali Vučićeva moć je vrlo koncentrisana. Najveći problem je što trenutno ne vidimo nikakvu održivu alternativu", dodaje nemačka analitičarka.
Ona ističe da je Srpska napredna stranka (SNS) i dalje ogromna partija.
"Takođe, državni sektor je najveći poslodavac, tako da su mnogi ljudi zavisni od plata iz budžeta, posebno u uslovima inflacije i neravnomernog ekonomskog razvoja u poslednjim godinama. Istovremeno, ne vidimo nikoga iznutra ko osporava Vučićev sistem, jer on počiva na lojalistima, a ne na ljudima kojima su interesi Srbije na prvom mestu", navodi Zebas.
Po njenoj proceni, Vučić neće promeniti kurs, "jer bi rizikovao da sve izgubi".
"Mislim da čak i ako se okolnosti malo promene, on ne može opstati, jer je čitav njegov sistem vlasti zasnovan na potpunoj kontroli institucija. Ako prepusti makar deo te kontrole, ne verujem da može očuvati sistem kakav sada ima", smatra Zebas.
Kurti i Vučić nisu zainteresovani za sporazum
RSE: Kako će se rezultati izbora na Kosovu odraziti na situaciju u regionu, pre svega na dijalog Beograda i Prištine koji je odavno u zastoju?
Zebas: Rezultati još nisu konačni jer glasovi dijaspore i dalje pristižu, a oni bi mogli biti presudni, zato što će verovatno odrediti da li Aljbin Kurti (Albin) može sam da formira vladu uz podršku stranaka nesrpske manjine.
Još uvek postoji mogućnost za to. Ili će mu biti potrebna koalicija, što bi moglo da dodatno produži pregovore o koaliciji. Tokom tog perioda ne očekujem nikakav napredak u dijalogu. Oba lidera (Kurti i Vučić) su fokusirana na unutrašnja pitanja.
Nijedan od njih nije trenutno zainteresovan da pronađe rešenje za dijalog. Takođe, uloga EU je bila pomalo krhka, barem u prošlom mandatu.
Videćemo kako će se novi pregovarački tim snaći, ali, naravno, veoma je teško kada imate lidere koji nemaju interes, i to zbog svoje unutrašnje političke situacije, da pronađu rešenje.
RSE: Ni Vučić ni Kurti.
Zebas: Da, ni Vučić ni Kurti
Smešne tvrdnje o vezi studenatskih protesta i Kurtija
RSE: Tokom studentskih protesta u Srbiji, u državnim medijima i iz vlasti stalno se čuju različite optužbe da se iza njih stoje strani neprijatelji.
Kao jedan od dokaza se navodi da Kurti ne samo da podržava studentske proteste kao način slabljenja Srbije, već se čak sugeriše da postoje i određene veze između njega i demonstranata u Srbiji.
Zebas: Dovodim u sumnju takve navode. Vidimo da svake nedelje, prema navodima vlasti, neko drugi stoji iza protesta. Nekad je to Zapad, posebno Nemačka, nekad Rusija. A sada Kosovo. Ne vidim nijedan razlog da u to verujem.
Takođe, bez obzira na to šta demonstranti govore, veoma je nizak stepen prihvatljivosti nezavisnosti Kosova u Srbiji, čak i među onima koji protestuju. Videli smo i neke od njihovih zastava, "Nikad nećemo odustati", kao referencu na Kosovo tokom protesta.
Doduše, nije bilo previše tih zastava, ali ne vidim da postoji neki prokosovski stav, niti vidim kako bi premijer Kosova mogao imati bilo kakav uticaj na ove proteste.
Takođe, demonstranti vrlo jasno ističu da su nezavisni, da ne prihvataju novac, niti bilo kakva politička svrstavanja i veze, tako da je ovo zaista smešna tvrdnja.
Vlast u Srbiji neće brzo pasti
RSE: Kada je reč o samim studentskim protestima, mnogi su iznenađeni njihovom snagom, ne samo političari već i analitičari, i izgleda da je ovo najveći izazov za Vučića otkako je došao na vlast.
Generalno, da li mislite da su ovi protesti već uzdrmali njegovu poziciju ili bi mogli u budućnosti? Ili Vučić još uvek ima adute i poluge moći koje može iskoristiti da bi ostao na vlasti?
Zebas: Juče je bio 100. dan protesta koji su sve masovniji. Dakle, ovo je definitivno najveći izazov za Vučića u njegovih 13 godina na vlasti. I mislim da je način na koji to studenti rade zaista pametan.
Oni ne podrivaju direktno Vučićevu vlast sa optužbama za zarobljavanje države, već govore: "Ti si predsednik, tvoja uloga je ceremonijalna. Ti ne možeš ispuniti naše zahteve, dakle, ti nisi osoba s kojom razgovaramo."
To znači da oni ne priznaju da on odlučuje o svemu. Naravno, svi znaju da on faktički kontroliše sve grane vlasti, ali demonstranti odbijaju da to prihvate. Po mom mišljenju, ovo je veoma mudar način da se delegitimizuje njegovo liderstvo na osnovu ustava i demokratskog poretka, koji su Vučić i njegova stranka urušavali duže od decenije.
Istovremeno, ne mislim da će ova vlast pasti tako brzo. Ne želim da prognoziram, ali Vučićeva moć je vrlo koncentrisana. Najveći problem je što trenutno ne vidimo nikakvu održivu alternativu.
Zahtevi studenata nisu upereni protiv Vučića, već ka vladavini prava, demokratskom funkcionisanju vlasti, transparentnosti. Vučić je najavio moguće promene u vladi, videli smo ostavku premijera, i moguće nove izbore, ali to je verovatno pokušaj da skrene pažnju.
To ne bi ništa promenilo, a verovatno bi dodatno pojačalo proteste. Demonstranti su ujedinjeni samo u svojim zahtevima, ali dolaze iz vrlo različitih političkih pozicija. Ako bi se neko pojavio i iskoristio ovaj trenutak da postane prava alternativa Vučiću, to bi moglo promeniti dinamiku.
Ali, istovremeno, s obzirom na faktor institucionalizacije ovih protesta, to bi takođe mogao biti izazov njihovom jedinstvu.
Opozicija nije uspela da se nametne kao glas protesta
RSE: Zašto nema alternative? Mislite da je politička opozicija previše razjedinjena, da postoji mnogo malih stranaka različitih orijentacija – liberali, konzervativci, nacionalisti, i tako dalje?
Zebas: Da, tačno. Nema jedinstvene opozicije. Nismo videli nijednu stranku koja je uspela da iz ovih protesta izvuče neki benefit ili da ih iskoristi kako bi se nametnula kao njihov glas. Studenti takođe izbegavaju opozicione stranke.
Videli smo to i tokom izbora 2023. i 2024. godine, kada su postojali jasni dokazi da su izbori namešteni. Čak i tada, kada je postojala kratkotrajna jedinstvenost opozicije, oni nisu uspeli da je kapitalizuju na ponovljenim izborima u Beogradu.
Dakle, ne vidim nikoga ko bi mogao da postane pravi glas ovog pokreta.
Vučić protiv prelazne vlade poučen makedonskim iskustvom
RSE: Teško je predvideti kako će se sve ovo završiti, ali koliko bi dugo ovi protesti mogli potrajati? Čini se da Vučić računa na to da će se u nekom trenutku iscrpeti i smanjiti broj demonstranata.
Da li je opcija prelazna vlada čemu se Vučić žestoko protivi? Šta bi mogao biti izlaz iz ovog ćorsokaka?
Zebas: Trenutno ne vidim da su demonstranti iscrpljeni, ako kampuju na ulicama tokom ovih šetnji po velikoj hladnoći. Pri tom se protesti zapravo samo šire. Sve više i više ljudi se priključuje, čak i oni koji ne učestvuju direktno u protestima, već pomažu kroz donacije hrane. Taksisti su besplatno vraćali studente u Novi Sad. Tu su udruženja advokata, nastavnici...
Dakle, ne vidim da protesti opadaju niti bilo kakvu iscrpljenost. Međutim, taj faktor iscrpljenosti može biti relevantan ako se stekne utisak da protesti nikuda ne vode.
Što se tiče zahteva za prelaznom vladom, mislim da je to vrlo razuman zahtev i da bi to bila prilika za konsolidaciju i institucionalizaciju ciljeva demonstranata. Istovremeno, u regionu imamo paralelu, mislim da je to jedan od razloga zašto je upravo ovo jedan od ključnih zahteva.
U 2015. godini u Severnoj Makedoniji bila je ustavna kriza i masovni protesti zbog skandala sa prisluškivanjem. Na kraju, nakon stvaranja prelazne vlade, dugogodišnji autokratski lider Nikola Gruevski je svrgnut.
Naravno, Vučić je svestan toga, zbog čega sada kategorički odbija mogućnost stvaranja prelazne vlade. Videćemo kako će se pritisak razvijati, ali sigurno mu ta opcija nije u interesu.
Ja sam pomalo pesimistična, jer su okolnosti bile dosta drugačije u Severnoj Makedoniji. Opozicija je bila snažnija i imala je ključnu ulogu u otkrivanju skandala s prisluškivanjem.
Takođe, prelazna vlada tada ne bi bila moguća bez pritiska EU. Brisel je najpre oklevao da ne bi ugrozio stabilnost zemlje, ali kada se uključio, odigrao je ključnu ulogu u formiranju prelazne vlade Severne Makedonije. U ovom trenutku, takvu ulogu EU u Srbiji uopšte ne vidimo.
Vučić neće menjati kurs jer rizikuje sve da izgubi
RSE: Da li bi u nekom trenutku Vučić mogao biti primoran da dozvoli formiranje prelazne vlade, ili će u narednim danima, do kraja ove sedmice, nastaviti da skreće pažnju na druge teme?
Za Dan državnosti najavio je veliki miting u Vojvodini i donošenje Deklaracije o očuvanju Vojvodine, sugerišući da studenti i opozicija pokušavaju da je na neki način odvoje, slično Kosovu.
Iako niko zapravo ne iznosi takve zahteve, niti govori o nezavisnosti Vojvodine. Očigledno je da će nastaviti da koristi ovakve teme kako bi privukao podršku i istovremeno napao opoziciju kao nacionalne izdajnike.
Zebas: Da, tačno, to je još jedan narativ koji vlast koristi, posebno Vučić. Ali, kao što ste rekli, niko nije izneo nikakav zahtev za nezavisnost Vojvodine.
Ovo samo pokazuje koliko je argument Kosova moćan u Srbiji, što je još jedan dokaz da neko poput Albina Kurtija nema nikakvu ulogu u ovim protestima, jer on uopšte nije omiljen u Srbiji.
Ne vidim da će Vučić promeniti kurs jer bi rizikovao da sve izgubi. Mislim da čak i ako se okolnosti malo promene, on ne može opstati, jer je čitav njegov sistem vlasti zasnovan na potpunoj kontroli institucija.
Ako prepusti makar deo te kontrole, ne verujem da može očuvati sistem kakav sada ima. Ne vidim nikakvu vladu u kojoj bi učestvovao Aleksandar Vučić, a da ona zadovoljila zahteve demonstranata.
Ali, u ovom trenutku ne vidim da on popušta pod pritiskom.
SNS i dalje velika stranka
RSE: Možda bi mogao da raspiše vanredne izbore ili konsultativni referendum o svojoj poziciji, ali očigledno je da je opozicija sada ujedinjena, barem oko toga, da bojkotuje oba poteza. Tako da bi u takvim okolnostima i vanredni izbori i konsultativni referendum bili nelegitimni.
Zebas: Da. Mogao bi da raspiše nove izbore da bi skrenuo pažnju. Ne znam da li bi to imalo bilo kakav efekat na proteste. Čitala sam članak jednog lokalnog eksperta koji smatra da bi to pre podstaklo proteste. Ne znamo kakav bi bio efekat, ali sigurno ne bi poboljšao demokratiju.
Naravno, ne smemo zaboraviti da, uprkos masovnim protestima, SNS je i dalje ogromna stranka. Ima jedno od najvećih članstava u istoriji. Takođe, državni sektor je najveći poslodavac, tako da su mnogi ljudi zavisni od plata iz budžeta, posebno u uslovima inflacije i neravnomernog ekonomskog razvoja u poslednjim godinama.
Mislim da su ti faktori veoma snažni i ne mogu se potceniti. Takođe, ne vidimo nikoga iznutra ko osporava Vučićev sistem, jer on počiva na lojalistima, a ne na ljudima kojima su interesi Srbije na prvom mestu.
Još nema alternative Vučiću u SNS-u
RSE: Dakle, ne vidite slabljenje podrške unutar njegove stranke, bilo među običnim pristalicama i glasačima, bilo viših ešalolna u stranci? Da li ima onih koji razmišljaju o napuštanju stranke, promeni političke orijentacije?
Zebas: Ne baš. Videli smo da su neki tradicionalni saveznici i članovi stranke podržali proteste. Jedan od velikih udaraca bio je to što je Novak Đoković, međunarodna teniska zvezda, podržao proteste.
Ali, unutar sistema, sve je izgrađeno oko Vučića. Ako ga neko iz vrha stranke izazove, i sam će pasti. Trenutno, oni nemaju šta time da dobiju. Takođe, do sada niko nije uspeo da se pozicionira kao alternativa Vučiću unutar SNS-a.
Nacionalne teme nisu relevantne u protestima
RSE: Na početku ste rekli da studenti imaju široku podršku. Oni su se fokusirali na borbu protiv korupcije, nefunkcionalnih državnih institucija, nedostatka nezavisnog pravosuđa i slobode medija – dakle, standardnih demokratskih principa.
Međutim, nije jasno u kojoj meri dovode u pitanje Vučićevu politiku prema Kosovu, stav Srbije prema bivšoj Jugoslaviji – odnos prema Bosni i Republici Srpskoj, Crnoj Gori, odgovornost za ratove iz devedesetih, kao i Vučićevo balansiranje između EU, Rusije i Kine, odnosno spoljnu politiku Srbije.
Dakle, kakav je stav studenata o tim temeljnim principima srpske politike u poslednjih 30 godina, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu?
Zebas: To zapravo i nije neka velika tema u ovim protestima. Kao što sam rekla, reč je o veoma raznovrsnoj grupi demonstranata.
Sva ova pitanja su veoma osetljiva i mislim da nije moguće imati jedinstven stav o tome. Trenutno postoji ujedinjen stav oko zahteva protesta, ali međunarodni odnosi i Vučićevo balansiranje nisu deo toga.
Naravno, postoje različite grupe među demonstrantima koje mogu imati mišljenje o tim pitanjima, ali kada govorimo o zvaničnom glasu protesta, to se ne čuje. Ponovo su se pojavile optužbe, naravno, uglavnom iz vladajuće partije, da je Rusija nekako umešana, da je Zapad umešan u podsticanje protesta.
Na primer, železničku stanicu u Novom Sadu je obnovila kineska kompanija, pa bi to moglo biti povod za kritiku Kine, ali nije, jer fokus nije da li su Kinezi nešto pokvarili, već da je vlast odgovorna zbog netransparentne javne nabavke i korupcije. Dakle, sve se svodi na unutrašnje probleme, a ne na međunarodne odnose.
Ne očekujem brzo proevropsku većinu
RSE: Ali, iako demonstranti imaju šarolika uverenja koja sada možda nisu najvažnija, ipak ako se u budućnosti formira nova vlada sa različitim frakcijama, kakvi će biti njeni stavovi prema EU, regionu, Kosovu, Rusiji, Kini i tako dalje?
Zebas: Teško je reći. Kao što sam pomenula, demonstranti imaju raznolika uverenja, a i šira opozicija Vučiću je šarolika. Postoje frakcije koje žele bliže odnose s Rusijom i odlučnije delovanje po pitanju Kosova kao dela Srbije.
Postoje i proevropske frakcije koje zagovaraju reforme, bliže odnose s EU i konstruktivan dijalog s Kosovom. Ali, ne postoji jedinstveni front o tim pitanjima.
Takođe, različite ankete i studije pokazuju da je veliki broj građana vrlo proruski nastrojen. Kada se pogledaju brojke, (ruski predsednik Vladimir Putin) je često prva ličnost kojoj veruju, zatim možda (kineski lider) Si Đinping, dok je EU daleko na dnu liste.
Međutim, ne znamo koliko su te ankete pouzdane. Mediji nisu slobodni, a u poslednjih deset godina je negovan narativ da su Rusija i Kina prijatelji, posebno od pandemije COVID-19.
Dakle, stvari bi se verovatno promenile u slobodnijem medijskom okruženju, ali ne očekujem da bi se odjednom pojavila jaka proevropska većina, posebno imajući u vidu ulogu EU u ovim protestima.
EU nije direktno osudila zloupotrebe u Srbiji
RSE: Kada je reč o poziciji međunarodnih aktera, mislim na Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, posebno sada sa administracijom Donalda Trampa (Trump), oni su do sada bili nekako suzdržani. EU ne podržava, na primer, proteste u Srbiji dok je podržala demonstracije u Gruziji.
Da li zato što nije sigurni kakvu bi politiku vodila srpska opozicija ako dođe na vlast? Ili su presudni dogovori koje je Vučić postigao, na primer, sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) u vezi sa litijumom, sa francuskim predsednikom Emanuelnom Makronom (Emmanuel Macron) oko kupovine borbenih aviona "Rafal", kao i nekim drugim pitanjima?
Zebas: Mislim da nije u pitanju samo jedan faktor, ali činjenica je da su članice EU već dugo duboko podeljene oko Srbije. Poslednjih godina, gotovo svakog meseca imamo izveštaje o zloupotrebama demokratskih procedura u Srbiji, ali nikada nismo videli da ih je EU direktno osudila.
Imali smo izborne prevare, gušenje civilnog društva, zarobljavanje institucija, nasilje nad aktivistima i tako dalje, ali nikada nije bilo jedinstvenog odgovora. Evropski parlament je poslao jedno pismo u kojem je osudio izborne prevare, ali to nisu učinile i države članice ili Evropska komisija.
Još upečatljivije je kada to uporedimo sa, recimo, Gruzijom. I Gert Jan Kupma, šef Direktorata za proširenje EU, i Ursula fon der Lajen (predsednica Evropske komisije) nedavno su posetili region. Kupman je bio u Beogradu u januaru i čestitao Srbiji na napretku, ne spominjući nijednu zloupotrebu. Isti slučaj je bio sa fon der Lajen.
Pominjete i dogovor o litijumu. Naravno, taj sporazum je sklopljen sa EU, ali ga je ceremonijalno potpisao i nemački kancelar, što je veoma značajno, jer je samo dve godine ranije upravo kancelar Šolc bio jedan od najglasnijih kritičara Vučića. On je čak javno u Beogradu izjavio da Srbija mora da prizna Kosovo, što je možda bez presedana za jednog zapadnog lidera.
Takođe, Vučić je često napadao Nemačku, ali sada više ne vidimo tu kritiku sa nemačke strane. Zapravo, sporazum o litijumu se slavi kao znak da se Srbija približava EU, isto kao i sporazumi o naoružanju sa Francuskom. Naraciju da se Srbija "okreće ka Zapadu" neki koriste kao opravdanje za izostanak kritika.
Osim toga, bitan faktor su i dezinformacije, bilateralni odnosi, kao i uloga Srbije i Vučića u celom region kao garanta stabilnosti. Vučić bi mogao da iskoristi regionalnu destabilizaciju kao način da skrene pažnju sa protesta, na primer, destabilizujući Bosnu i Hercegovinu, gde već ima značajan uticaj.
Mislim da mnogi lideri u EU ne shvataju u kojoj meri je srpska država zarobljena sa stalnim skandalima. Amnesti internešnal (Amnesty International) je, na primer, objavio izveštaj u kojem je dokazano da su aktivistima, koje i lično poznajem, srpske vlasti instalirale špijunski softver na telefone. A taj softver mogu da kupuju isključivo države.
Dakle, znamo da ne možemo da verujemo toj državi, policiji, a pravosuđe je potpuno korumpirano i zarobljeno. Zamislite kakav je to osećaj straha u društvu koje živi u ovakvom režimu. Ipak, iz EU nije stigao nikakav konkretan odgovor.
Demonstranti su čak uputili pismo liderima EU, a jedini odgovor stigao je od komesarke Marte Kos, koja se osvrnula na vrednosti, ali bez osude ili zahteva za pravdom.
Različiti pristupi Francuske i Nemačke
RSE: Stiče se utisak da su Berlin, Pariz i Brisel prilično oprezni o ovom pitanju, jer su istovremeno zaokupljeni i drugim problemima, poput unutrašnje ekonomske krize, rata u Ukrajini, kako da odgovore na Trampovu politiku.
U isto vreme, kao što ste rekli, možda računaju na Vučića u okviru ovog takozvanog modela stabilitokratije, koji ne primenjuju samo na njega, već su godinama to radili i u slučaju Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
Zebas: Da, definitivno. Stav Nemačke i Francuske o Srbiji već dugo se razlikuje. Mislim da je francuski pristup delimično i posledica imperijalnog pogleda na međunarodne odnose, s obzirom na njen globalni položaj i drugačiji pristup spoljnopolitičkim pitanjima u poređenju sa Nemačkom.
Francuska smatra da je, u suštini, Srbija regionalni hegemon i da treba sklapati dogovore s njom kako bi je zadržali blizu, jer je ona garant stabilnosti u regionu, ali i jedina prava politička sila među državama Zapadnog Balkana. Postoje i istorijske veze koje sežu najmanje sto godina unazad, što dodatno utiče na ovakav stav.
Ne postoji ni politička volja za vršenje bilo kakvog uticaja na Srbiju ili podršku promenama koje bi vodile ka neizvesnoj budućnosti. Kao što sam rekla, ne postoji neka snažna opozicija koja bi mogla sutra preuzeti vlast, posebno imajući u vidu stepen zarobljenosti srpske države.
Kada je reč o Nemačkoj, ona je dugo bila kritična. Iako nije bilo jedinstvenog odgovora na, recimo, izborne prevare, videli smo tvit nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zbog kojeg je Srbija na neko vreme označila Nemačku kao svog "neprijatelja broj jedan".
Međutim, i tamo postoji unutrašnja nejedinstvenost. Mislim da je i kancelar Šolc želeo veću usklađenost među međunarodnim partnerima, posebno unutar formata Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija), i da bude više u skladu s francuskim stavom, ali u određenoj meri i sa SAD.
Vučić ima mnogo prijatelja u EU
RSE: Da li bi mogao da se promeni pristup Nemačke ako novi kancelar postane Fridrih Merc (Friedrich Merz) iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU)?
Zebas: Još manje. Ne smemo zaboraviti da CDU i SNS Aleksandra Vučića pripadaju istoj evropskoj političkoj porodici. Postoje i određene veze između pojedinih političara iz CDU i Beograda, tako da ne mislim da bi to donelo neku veliku promenu.
Takođe, kako mi je jednom rekao jedan visoki diplomata – Vučić ima mnogo prijatelja u Evropi, i to se ne sme zaboraviti. Čak iako su informacije o njegovim zloupotrebama dostupne, izgleda da postoji određena nespremnost da se to prihvati.
Možda je to zbog različitih interesa i veza koje pojedine zemlje imaju sa Srbijom, ali generalno ne postoji spremnost da se u potpunosti sagleda obim zloupotreba koje je ova vlast nanela svom narodu.
Trampova administracija nezainteresovana za proteste
RSE: U međuvremenu, Vučić računa na manji pritisak od Trampove administracije nego što je bio slučaj sa prethodnom administracijom Džoa Bajdena (Joe Biden).
Zebas: Ne mislim da će SAD za vreme Trampove administracije stati na stranu demonstranata. Videćemo da li će se Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je ranije bio specijalni izaslanik za Balkan, ponovo na neki način uključiti. Videli smo da se mešao u izbore na Kosovu, ali do sada je bio prijatelj Srbije. Vučić mu je dodelio Orden srpske zastave, što govori o bliskim odnosima.
Takođe, poslovni interesi igraju veliku ulogu. Imamo ogroman građevinski projekat u centru Beograda, iza kojeg stoje Ivanka Tramp i njen suprug Džared Kušner (Jared Kushner), a koji je, naravno, omogućen preko vlasti u Srbiji. Zato ne mislim da će oni na bilo koji način pomagati demonstrantima. Možda će pokušati da stabilizuju Vučića, ali trenutno ne vidim nikakav poseban interes Trampove administracije za ovo pitanje.
RSE: Da li je za EU i dalje važnije da se postigne dogovor o Kosovu od demokratizacije Srbije što je jedan od preduslova za njeno približavanje Evropskoj uniji?
Zebas: S jedne strane, unutar EU i među njenim državama članicama postoji ogromna podeljenost po pitanju Srbije. S druge strane, mislim da u ovom trenutku niko zapravo ne veruje da Srbija zaista napreduje u procesu pridruživanja.
Imali smo prošlog decembra diskusiju o otvaranju novog klastera u pregovorima o pristupanju, ali čak ni oko toga nije bilo jedinstva.
To je, naravno, simbolična odluka, ali neki članovi EU su bili veoma oprezni i nisu želeli da Srbiji pošalju ni takav signal, s obzirom na represiju nad civilnim društvom i kršenje demokratskih principa. S druge strane, bilo je i onih koji su snažno podržavali otvaranje klastera i bili su frustrirani što se nije desilo.
Ali, u ovom trenutku ne vidim nikakav stvarni napredak kada je reč o procesu pridruživanja EU, s obzirom na to da reforme koje bi bile potrebne za suštinski napredak – posebno u pogledu osnovnih vrednosti i ključnih normi – jednostavno ne mogu da se sprovedu pod Vučićevom vlašću.
Moskva može da iskoristi prorusko raspoloženje u Srbiji
RSE: Rusija je više puta optuživala pojedine zapadne krugove da podstiču neku vrstu "obojene revolucije" u Srbiji.
Da li uprkos izvesnim tenzijama u odnosima između Putina i Vučića - na primer, Vučić se nije pojavio na poslednjem BRICS samitu u Rusiji – Kremlj i dalje preferira da on ostane na vlasti, nego političke promene u Srbiji?
Zebas: Bilo je i javnih izjava Kremlja u korist Vučića i njegove vlade, kao i poziva demonstrantima da prihvate ponude vlasti, što se nije dogodilo. Kao što ste rekli, u poslednje vreme je bilo nešto manje bliskih prijateljskih kontakata između Vučića i Putina, ali dok god je vlast u Srbiji stabilna, ne vidim da će se Rusija mešati u njen rad.
Međutim, ako bi došlo do ozbiljnog potresa u vladi, mogu da zamislim da bi Rusija pokušala da mobiliše proruske elemente u društvu. Imamo i proruske opozicione stranke, a srpsko društvo je generalno naklonjeno Rusiji. Zato mislim da bi pokušali da iskoriste taj deo društva i osiguraju svoj uticaj.
Videćemo kako bi se to odvijalo. Jedna od mogućih opcija, iako ne mislim da je verovatna s obzirom na zahteve demonstranata, jeste da na kraju dobijemo još proruskiju vladu. Nije nemoguće. Dakle, sve zavisi od toga koliko podrške Rusija može da mobiliše i kako će se situacija razvijati.
'Obojena revolucija' u Srbiji nije u zapadnom interesu
RSE: Kako generalno komentarišete ove optužbe o "obojenoj revoluciji", navodno, iz određenih zapadnih krugova, s obzirom na to da Vučić ima veoma dobre odnose sa mnogim krugovima unutar EU i Sjedinjenih Država? Ko su zapravo ti zapadni krugovi koji, tobože, podstiču ovu revoluciju u Srbiji?
Zebas: Apsolutno ne mislim da je Zapad pokretač bilo kakve "obojene revolucije" u Srbiji. Kao što sam rekla, među državama EU, jedina zemlja koja je ranije bila kritična prema Vučiću bila je Nemačka.
Na kraju krajeva, Srbija i region nisu prioritetna tema za EU. A "obojene revolucije" obično imaju smisla samo ako postoji realna alternativa koja bi mogla da preuzme vlast.
Mislim da niko na Zapadu ne pokušava da izazove ovakvu vrstu promene, jer sa ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i opštom nestabilnošću u svetu, u ovom trenutku ne bi želeli dodatnu destabilizaciju ključnog igrača na Zapadnom Balkanu.
Na kraju krajeva, Srbija i ceo region su unutar Evrope, okruženi EU, i ne vidim da bi bilo ko na Zapadu imao interes da u ovom trenutku otvara još jedan konflikt, koji je čak bliži njihovom pragu nego rat u Ukrajini.
Zapadu važnija stabilnost od nade u promene u Srbiji
RSE: Više puta ste rekli da ne vidite stvarnu alternativu Vučiću. Da li Brisel ili SAD uopšte razmišljaju o postvučićevskoj Srbiji, ili je za njih još uvek prerano da se time bave?
Zebas: Znam da neki segmenti razmišljaju o tome. Ali kada govorimo o nacionalnim vladama, verovatno smatraju da Vučić ne može ostati zauvek na vlasti i da će nakon njega moći da se nastavi proces proširenja i približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Ipak, mislim da je za sada prerano za to. Trenutno im je stabilnost daleko važnija od nade za stvarnu demokratsku promenu. A i ta promena nije zagarantovana.
Čak i ako Vučić padne, nemamo nikakvu garanciju da ćemo imati demokratsku Srbiju posle njega, s obzirom na to koliko su institucije uništene. Biće potreban ogroman napor da se ponovo uspostaviti demokratija i sprovedu ključne reforme.
"Čak i ako (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić padne, nemamo nikakvu garanciju da ćemo imati demokratsku Srbiju posle njega, s obzirom na to koliko su institucije uništene. Biće potreban ogroman napor da se ponovo uspostaviti demokratija i sprovedu ključne reforme", ističe Zebas.
Po njenim rečima, nategnuta je teza vlasti u Beogradu o "obojenoj revoluciji" koju podstiču pojedini zapadni krugovi.
"'Obojene revolucije' obično imaju smisla samo ako postoji realna alternativa koja bi mogla da preuzme vlast. Mislim da niko na Zapadu ne pokušava da izazove ovakvu vrstu promene, jer sa ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i opštom nestabilnošću u svetu, u ovom trenutku ne bi želeli dodatnu destabilizaciju ključnog igrača na Zapadnom Balkanu", kaže Zebas.
Ona podseća da su Gert Jan Kupman (Gert-Hein Koopman), šef Direktorata za proširenje EU, i Ursula fon der Lajen (predsednica Evropske komisije) nedavno posetili region.
"Kupman je bio u Beogradu u januaru i čestitao Srbiji na napretku, ne spominjući nijednu zloupotrebu. Isti slučaj je bio sa fon der Lajen", dodaje Zebas.
Ona prenosi šta joj je rekao jedan visoki diplomata.
"Vučić ima mnogo prijatelja u Evropi, i to se ne sme zaboraviti. Čak iako su informacije o njegovim zloupotrebama dostupne, izgleda da postoji određena nespremnost da se to prihvati. Možda je to zbog različitih interesa i veza koje pojedine zemlje imaju sa Srbijom, ali generalno ne postoji spremnost da se u potpunosti sagleda obim zloupotreba koje je ova vlast nanela svom narodu", ocenjuje Zebas.
Po njenim rečima, studenti na veoma mudar način delegitimizuju Vučićevo liderstvo.
"Istovremeno, ne mislim da će ova vlast pasti tako brzo. Ne želim da prognoziram, ali Vučićeva moć je vrlo koncentrisana. Najveći problem je što trenutno ne vidimo nikakvu održivu alternativu", dodaje nemačka analitičarka.
Ona ističe da je Srpska napredna stranka (SNS) i dalje ogromna partija.
"Takođe, državni sektor je najveći poslodavac, tako da su mnogi ljudi zavisni od plata iz budžeta, posebno u uslovima inflacije i neravnomernog ekonomskog razvoja u poslednjim godinama. Istovremeno, ne vidimo nikoga iznutra ko osporava Vučićev sistem, jer on počiva na lojalistima, a ne na ljudima kojima su interesi Srbije na prvom mestu", navodi Zebas.
Po njenoj proceni, Vučić neće promeniti kurs, "jer bi rizikovao da sve izgubi".
"Mislim da čak i ako se okolnosti malo promene, on ne može opstati, jer je čitav njegov sistem vlasti zasnovan na potpunoj kontroli institucija. Ako prepusti makar deo te kontrole, ne verujem da može očuvati sistem kakav sada ima", smatra Zebas.
Kurti i Vučić nisu zainteresovani za sporazum
RSE: Kako će se rezultati izbora na Kosovu odraziti na situaciju u regionu, pre svega na dijalog Beograda i Prištine koji je odavno u zastoju?
Zebas: Rezultati još nisu konačni jer glasovi dijaspore i dalje pristižu, a oni bi mogli biti presudni, zato što će verovatno odrediti da li Aljbin Kurti (Albin) može sam da formira vladu uz podršku stranaka nesrpske manjine.
Još uvek postoji mogućnost za to. Ili će mu biti potrebna koalicija, što bi moglo da dodatno produži pregovore o koaliciji. Tokom tog perioda ne očekujem nikakav napredak u dijalogu. Oba lidera (Kurti i Vučić) su fokusirana na unutrašnja pitanja.
Nijedan od njih nije trenutno zainteresovan da pronađe rešenje za dijalog. Takođe, uloga EU je bila pomalo krhka, barem u prošlom mandatu.
Videćemo kako će se novi pregovarački tim snaći, ali, naravno, veoma je teško kada imate lidere koji nemaju interes, i to zbog svoje unutrašnje političke situacije, da pronađu rešenje.
RSE: Ni Vučić ni Kurti.
Zebas: Da, ni Vučić ni Kurti
Smešne tvrdnje o vezi studenatskih protesta i Kurtija
RSE: Tokom studentskih protesta u Srbiji, u državnim medijima i iz vlasti stalno se čuju različite optužbe da se iza njih stoje strani neprijatelji.
Kao jedan od dokaza se navodi da Kurti ne samo da podržava studentske proteste kao način slabljenja Srbije, već se čak sugeriše da postoje i određene veze između njega i demonstranata u Srbiji.
Zebas: Dovodim u sumnju takve navode. Vidimo da svake nedelje, prema navodima vlasti, neko drugi stoji iza protesta. Nekad je to Zapad, posebno Nemačka, nekad Rusija. A sada Kosovo. Ne vidim nijedan razlog da u to verujem.
Takođe, bez obzira na to šta demonstranti govore, veoma je nizak stepen prihvatljivosti nezavisnosti Kosova u Srbiji, čak i među onima koji protestuju. Videli smo i neke od njihovih zastava, "Nikad nećemo odustati", kao referencu na Kosovo tokom protesta.
Doduše, nije bilo previše tih zastava, ali ne vidim da postoji neki prokosovski stav, niti vidim kako bi premijer Kosova mogao imati bilo kakav uticaj na ove proteste.
Takođe, demonstranti vrlo jasno ističu da su nezavisni, da ne prihvataju novac, niti bilo kakva politička svrstavanja i veze, tako da je ovo zaista smešna tvrdnja.
Vlast u Srbiji neće brzo pasti
RSE: Kada je reč o samim studentskim protestima, mnogi su iznenađeni njihovom snagom, ne samo političari već i analitičari, i izgleda da je ovo najveći izazov za Vučića otkako je došao na vlast.
Generalno, da li mislite da su ovi protesti već uzdrmali njegovu poziciju ili bi mogli u budućnosti? Ili Vučić još uvek ima adute i poluge moći koje može iskoristiti da bi ostao na vlasti?
Zebas: Juče je bio 100. dan protesta koji su sve masovniji. Dakle, ovo je definitivno najveći izazov za Vučića u njegovih 13 godina na vlasti. I mislim da je način na koji to studenti rade zaista pametan.
Oni ne podrivaju direktno Vučićevu vlast sa optužbama za zarobljavanje države, već govore: "Ti si predsednik, tvoja uloga je ceremonijalna. Ti ne možeš ispuniti naše zahteve, dakle, ti nisi osoba s kojom razgovaramo."
To znači da oni ne priznaju da on odlučuje o svemu. Naravno, svi znaju da on faktički kontroliše sve grane vlasti, ali demonstranti odbijaju da to prihvate. Po mom mišljenju, ovo je veoma mudar način da se delegitimizuje njegovo liderstvo na osnovu ustava i demokratskog poretka, koji su Vučić i njegova stranka urušavali duže od decenije.
Istovremeno, ne mislim da će ova vlast pasti tako brzo. Ne želim da prognoziram, ali Vučićeva moć je vrlo koncentrisana. Najveći problem je što trenutno ne vidimo nikakvu održivu alternativu.
Zahtevi studenata nisu upereni protiv Vučića, već ka vladavini prava, demokratskom funkcionisanju vlasti, transparentnosti. Vučić je najavio moguće promene u vladi, videli smo ostavku premijera, i moguće nove izbore, ali to je verovatno pokušaj da skrene pažnju.
To ne bi ništa promenilo, a verovatno bi dodatno pojačalo proteste. Demonstranti su ujedinjeni samo u svojim zahtevima, ali dolaze iz vrlo različitih političkih pozicija. Ako bi se neko pojavio i iskoristio ovaj trenutak da postane prava alternativa Vučiću, to bi moglo promeniti dinamiku.
Ali, istovremeno, s obzirom na faktor institucionalizacije ovih protesta, to bi takođe mogao biti izazov njihovom jedinstvu.
Opozicija nije uspela da se nametne kao glas protesta
RSE: Zašto nema alternative? Mislite da je politička opozicija previše razjedinjena, da postoji mnogo malih stranaka različitih orijentacija – liberali, konzervativci, nacionalisti, i tako dalje?
Zebas: Da, tačno. Nema jedinstvene opozicije. Nismo videli nijednu stranku koja je uspela da iz ovih protesta izvuče neki benefit ili da ih iskoristi kako bi se nametnula kao njihov glas. Studenti takođe izbegavaju opozicione stranke.
Videli smo to i tokom izbora 2023. i 2024. godine, kada su postojali jasni dokazi da su izbori namešteni. Čak i tada, kada je postojala kratkotrajna jedinstvenost opozicije, oni nisu uspeli da je kapitalizuju na ponovljenim izborima u Beogradu.
Dakle, ne vidim nikoga ko bi mogao da postane pravi glas ovog pokreta.
Vučić protiv prelazne vlade poučen makedonskim iskustvom
RSE: Teško je predvideti kako će se sve ovo završiti, ali koliko bi dugo ovi protesti mogli potrajati? Čini se da Vučić računa na to da će se u nekom trenutku iscrpeti i smanjiti broj demonstranata.
Da li je opcija prelazna vlada čemu se Vučić žestoko protivi? Šta bi mogao biti izlaz iz ovog ćorsokaka?
Zebas: Trenutno ne vidim da su demonstranti iscrpljeni, ako kampuju na ulicama tokom ovih šetnji po velikoj hladnoći. Pri tom se protesti zapravo samo šire. Sve više i više ljudi se priključuje, čak i oni koji ne učestvuju direktno u protestima, već pomažu kroz donacije hrane. Taksisti su besplatno vraćali studente u Novi Sad. Tu su udruženja advokata, nastavnici...
Dakle, ne vidim da protesti opadaju niti bilo kakvu iscrpljenost. Međutim, taj faktor iscrpljenosti može biti relevantan ako se stekne utisak da protesti nikuda ne vode.
Što se tiče zahteva za prelaznom vladom, mislim da je to vrlo razuman zahtev i da bi to bila prilika za konsolidaciju i institucionalizaciju ciljeva demonstranata. Istovremeno, u regionu imamo paralelu, mislim da je to jedan od razloga zašto je upravo ovo jedan od ključnih zahteva.
U 2015. godini u Severnoj Makedoniji bila je ustavna kriza i masovni protesti zbog skandala sa prisluškivanjem. Na kraju, nakon stvaranja prelazne vlade, dugogodišnji autokratski lider Nikola Gruevski je svrgnut.
Naravno, Vučić je svestan toga, zbog čega sada kategorički odbija mogućnost stvaranja prelazne vlade. Videćemo kako će se pritisak razvijati, ali sigurno mu ta opcija nije u interesu.
Ja sam pomalo pesimistična, jer su okolnosti bile dosta drugačije u Severnoj Makedoniji. Opozicija je bila snažnija i imala je ključnu ulogu u otkrivanju skandala s prisluškivanjem.
Takođe, prelazna vlada tada ne bi bila moguća bez pritiska EU. Brisel je najpre oklevao da ne bi ugrozio stabilnost zemlje, ali kada se uključio, odigrao je ključnu ulogu u formiranju prelazne vlade Severne Makedonije. U ovom trenutku, takvu ulogu EU u Srbiji uopšte ne vidimo.
Vučić neće menjati kurs jer rizikuje sve da izgubi
RSE: Da li bi u nekom trenutku Vučić mogao biti primoran da dozvoli formiranje prelazne vlade, ili će u narednim danima, do kraja ove sedmice, nastaviti da skreće pažnju na druge teme?
Za Dan državnosti najavio je veliki miting u Vojvodini i donošenje Deklaracije o očuvanju Vojvodine, sugerišući da studenti i opozicija pokušavaju da je na neki način odvoje, slično Kosovu.
Iako niko zapravo ne iznosi takve zahteve, niti govori o nezavisnosti Vojvodine. Očigledno je da će nastaviti da koristi ovakve teme kako bi privukao podršku i istovremeno napao opoziciju kao nacionalne izdajnike.
Zebas: Da, tačno, to je još jedan narativ koji vlast koristi, posebno Vučić. Ali, kao što ste rekli, niko nije izneo nikakav zahtev za nezavisnost Vojvodine.
Ovo samo pokazuje koliko je argument Kosova moćan u Srbiji, što je još jedan dokaz da neko poput Albina Kurtija nema nikakvu ulogu u ovim protestima, jer on uopšte nije omiljen u Srbiji.
Ne vidim da će Vučić promeniti kurs jer bi rizikovao da sve izgubi. Mislim da čak i ako se okolnosti malo promene, on ne može opstati, jer je čitav njegov sistem vlasti zasnovan na potpunoj kontroli institucija.
Ako prepusti makar deo te kontrole, ne verujem da može očuvati sistem kakav sada ima. Ne vidim nikakvu vladu u kojoj bi učestvovao Aleksandar Vučić, a da ona zadovoljila zahteve demonstranata.
Ali, u ovom trenutku ne vidim da on popušta pod pritiskom.
SNS i dalje velika stranka
RSE: Možda bi mogao da raspiše vanredne izbore ili konsultativni referendum o svojoj poziciji, ali očigledno je da je opozicija sada ujedinjena, barem oko toga, da bojkotuje oba poteza. Tako da bi u takvim okolnostima i vanredni izbori i konsultativni referendum bili nelegitimni.
Zebas: Da. Mogao bi da raspiše nove izbore da bi skrenuo pažnju. Ne znam da li bi to imalo bilo kakav efekat na proteste. Čitala sam članak jednog lokalnog eksperta koji smatra da bi to pre podstaklo proteste. Ne znamo kakav bi bio efekat, ali sigurno ne bi poboljšao demokratiju.
Naravno, ne smemo zaboraviti da, uprkos masovnim protestima, SNS je i dalje ogromna stranka. Ima jedno od najvećih članstava u istoriji. Takođe, državni sektor je najveći poslodavac, tako da su mnogi ljudi zavisni od plata iz budžeta, posebno u uslovima inflacije i neravnomernog ekonomskog razvoja u poslednjim godinama.
Mislim da su ti faktori veoma snažni i ne mogu se potceniti. Takođe, ne vidimo nikoga iznutra ko osporava Vučićev sistem, jer on počiva na lojalistima, a ne na ljudima kojima su interesi Srbije na prvom mestu.
Još nema alternative Vučiću u SNS-u
RSE: Dakle, ne vidite slabljenje podrške unutar njegove stranke, bilo među običnim pristalicama i glasačima, bilo viših ešalolna u stranci? Da li ima onih koji razmišljaju o napuštanju stranke, promeni političke orijentacije?
Zebas: Ne baš. Videli smo da su neki tradicionalni saveznici i članovi stranke podržali proteste. Jedan od velikih udaraca bio je to što je Novak Đoković, međunarodna teniska zvezda, podržao proteste.
Ali, unutar sistema, sve je izgrađeno oko Vučića. Ako ga neko iz vrha stranke izazove, i sam će pasti. Trenutno, oni nemaju šta time da dobiju. Takođe, do sada niko nije uspeo da se pozicionira kao alternativa Vučiću unutar SNS-a.
Nacionalne teme nisu relevantne u protestima
RSE: Na početku ste rekli da studenti imaju široku podršku. Oni su se fokusirali na borbu protiv korupcije, nefunkcionalnih državnih institucija, nedostatka nezavisnog pravosuđa i slobode medija – dakle, standardnih demokratskih principa.
Međutim, nije jasno u kojoj meri dovode u pitanje Vučićevu politiku prema Kosovu, stav Srbije prema bivšoj Jugoslaviji – odnos prema Bosni i Republici Srpskoj, Crnoj Gori, odgovornost za ratove iz devedesetih, kao i Vučićevo balansiranje između EU, Rusije i Kine, odnosno spoljnu politiku Srbije.
Dakle, kakav je stav studenata o tim temeljnim principima srpske politike u poslednjih 30 godina, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu?
Zebas: To zapravo i nije neka velika tema u ovim protestima. Kao što sam rekla, reč je o veoma raznovrsnoj grupi demonstranata.
Sva ova pitanja su veoma osetljiva i mislim da nije moguće imati jedinstven stav o tome. Trenutno postoji ujedinjen stav oko zahteva protesta, ali međunarodni odnosi i Vučićevo balansiranje nisu deo toga.
Naravno, postoje različite grupe među demonstrantima koje mogu imati mišljenje o tim pitanjima, ali kada govorimo o zvaničnom glasu protesta, to se ne čuje. Ponovo su se pojavile optužbe, naravno, uglavnom iz vladajuće partije, da je Rusija nekako umešana, da je Zapad umešan u podsticanje protesta.
Na primer, železničku stanicu u Novom Sadu je obnovila kineska kompanija, pa bi to moglo biti povod za kritiku Kine, ali nije, jer fokus nije da li su Kinezi nešto pokvarili, već da je vlast odgovorna zbog netransparentne javne nabavke i korupcije. Dakle, sve se svodi na unutrašnje probleme, a ne na međunarodne odnose.
Ne očekujem brzo proevropsku većinu
RSE: Ali, iako demonstranti imaju šarolika uverenja koja sada možda nisu najvažnija, ipak ako se u budućnosti formira nova vlada sa različitim frakcijama, kakvi će biti njeni stavovi prema EU, regionu, Kosovu, Rusiji, Kini i tako dalje?
Zebas: Teško je reći. Kao što sam pomenula, demonstranti imaju raznolika uverenja, a i šira opozicija Vučiću je šarolika. Postoje frakcije koje žele bliže odnose s Rusijom i odlučnije delovanje po pitanju Kosova kao dela Srbije.
Postoje i proevropske frakcije koje zagovaraju reforme, bliže odnose s EU i konstruktivan dijalog s Kosovom. Ali, ne postoji jedinstveni front o tim pitanjima.
Takođe, različite ankete i studije pokazuju da je veliki broj građana vrlo proruski nastrojen. Kada se pogledaju brojke, (ruski predsednik Vladimir Putin) je često prva ličnost kojoj veruju, zatim možda (kineski lider) Si Đinping, dok je EU daleko na dnu liste.
Međutim, ne znamo koliko su te ankete pouzdane. Mediji nisu slobodni, a u poslednjih deset godina je negovan narativ da su Rusija i Kina prijatelji, posebno od pandemije COVID-19.
Dakle, stvari bi se verovatno promenile u slobodnijem medijskom okruženju, ali ne očekujem da bi se odjednom pojavila jaka proevropska većina, posebno imajući u vidu ulogu EU u ovim protestima.
EU nije direktno osudila zloupotrebe u Srbiji
RSE: Kada je reč o poziciji međunarodnih aktera, mislim na Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, posebno sada sa administracijom Donalda Trampa (Trump), oni su do sada bili nekako suzdržani. EU ne podržava, na primer, proteste u Srbiji dok je podržala demonstracije u Gruziji.
Da li zato što nije sigurni kakvu bi politiku vodila srpska opozicija ako dođe na vlast? Ili su presudni dogovori koje je Vučić postigao, na primer, sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) u vezi sa litijumom, sa francuskim predsednikom Emanuelnom Makronom (Emmanuel Macron) oko kupovine borbenih aviona "Rafal", kao i nekim drugim pitanjima?
Zebas: Mislim da nije u pitanju samo jedan faktor, ali činjenica je da su članice EU već dugo duboko podeljene oko Srbije. Poslednjih godina, gotovo svakog meseca imamo izveštaje o zloupotrebama demokratskih procedura u Srbiji, ali nikada nismo videli da ih je EU direktno osudila.
Imali smo izborne prevare, gušenje civilnog društva, zarobljavanje institucija, nasilje nad aktivistima i tako dalje, ali nikada nije bilo jedinstvenog odgovora. Evropski parlament je poslao jedno pismo u kojem je osudio izborne prevare, ali to nisu učinile i države članice ili Evropska komisija.
Još upečatljivije je kada to uporedimo sa, recimo, Gruzijom. I Gert Jan Kupma, šef Direktorata za proširenje EU, i Ursula fon der Lajen (predsednica Evropske komisije) nedavno su posetili region. Kupman je bio u Beogradu u januaru i čestitao Srbiji na napretku, ne spominjući nijednu zloupotrebu. Isti slučaj je bio sa fon der Lajen.
Pominjete i dogovor o litijumu. Naravno, taj sporazum je sklopljen sa EU, ali ga je ceremonijalno potpisao i nemački kancelar, što je veoma značajno, jer je samo dve godine ranije upravo kancelar Šolc bio jedan od najglasnijih kritičara Vučića. On je čak javno u Beogradu izjavio da Srbija mora da prizna Kosovo, što je možda bez presedana za jednog zapadnog lidera.
Takođe, Vučić je često napadao Nemačku, ali sada više ne vidimo tu kritiku sa nemačke strane. Zapravo, sporazum o litijumu se slavi kao znak da se Srbija približava EU, isto kao i sporazumi o naoružanju sa Francuskom. Naraciju da se Srbija "okreće ka Zapadu" neki koriste kao opravdanje za izostanak kritika.
Osim toga, bitan faktor su i dezinformacije, bilateralni odnosi, kao i uloga Srbije i Vučića u celom region kao garanta stabilnosti. Vučić bi mogao da iskoristi regionalnu destabilizaciju kao način da skrene pažnju sa protesta, na primer, destabilizujući Bosnu i Hercegovinu, gde već ima značajan uticaj.
Mislim da mnogi lideri u EU ne shvataju u kojoj meri je srpska država zarobljena sa stalnim skandalima. Amnesti internešnal (Amnesty International) je, na primer, objavio izveštaj u kojem je dokazano da su aktivistima, koje i lično poznajem, srpske vlasti instalirale špijunski softver na telefone. A taj softver mogu da kupuju isključivo države.
Dakle, znamo da ne možemo da verujemo toj državi, policiji, a pravosuđe je potpuno korumpirano i zarobljeno. Zamislite kakav je to osećaj straha u društvu koje živi u ovakvom režimu. Ipak, iz EU nije stigao nikakav konkretan odgovor.
Demonstranti su čak uputili pismo liderima EU, a jedini odgovor stigao je od komesarke Marte Kos, koja se osvrnula na vrednosti, ali bez osude ili zahteva za pravdom.
Različiti pristupi Francuske i Nemačke
RSE: Stiče se utisak da su Berlin, Pariz i Brisel prilično oprezni o ovom pitanju, jer su istovremeno zaokupljeni i drugim problemima, poput unutrašnje ekonomske krize, rata u Ukrajini, kako da odgovore na Trampovu politiku.
U isto vreme, kao što ste rekli, možda računaju na Vučića u okviru ovog takozvanog modela stabilitokratije, koji ne primenjuju samo na njega, već su godinama to radili i u slučaju Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
Zebas: Da, definitivno. Stav Nemačke i Francuske o Srbiji već dugo se razlikuje. Mislim da je francuski pristup delimično i posledica imperijalnog pogleda na međunarodne odnose, s obzirom na njen globalni položaj i drugačiji pristup spoljnopolitičkim pitanjima u poređenju sa Nemačkom.
Francuska smatra da je, u suštini, Srbija regionalni hegemon i da treba sklapati dogovore s njom kako bi je zadržali blizu, jer je ona garant stabilnosti u regionu, ali i jedina prava politička sila među državama Zapadnog Balkana. Postoje i istorijske veze koje sežu najmanje sto godina unazad, što dodatno utiče na ovakav stav.
Ne postoji ni politička volja za vršenje bilo kakvog uticaja na Srbiju ili podršku promenama koje bi vodile ka neizvesnoj budućnosti. Kao što sam rekla, ne postoji neka snažna opozicija koja bi mogla sutra preuzeti vlast, posebno imajući u vidu stepen zarobljenosti srpske države.
Kada je reč o Nemačkoj, ona je dugo bila kritična. Iako nije bilo jedinstvenog odgovora na, recimo, izborne prevare, videli smo tvit nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zbog kojeg je Srbija na neko vreme označila Nemačku kao svog "neprijatelja broj jedan".
Međutim, i tamo postoji unutrašnja nejedinstvenost. Mislim da je i kancelar Šolc želeo veću usklađenost među međunarodnim partnerima, posebno unutar formata Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija), i da bude više u skladu s francuskim stavom, ali u određenoj meri i sa SAD.
Vučić ima mnogo prijatelja u EU
RSE: Da li bi mogao da se promeni pristup Nemačke ako novi kancelar postane Fridrih Merc (Friedrich Merz) iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU)?
Zebas: Još manje. Ne smemo zaboraviti da CDU i SNS Aleksandra Vučića pripadaju istoj evropskoj političkoj porodici. Postoje i određene veze između pojedinih političara iz CDU i Beograda, tako da ne mislim da bi to donelo neku veliku promenu.
Takođe, kako mi je jednom rekao jedan visoki diplomata – Vučić ima mnogo prijatelja u Evropi, i to se ne sme zaboraviti. Čak iako su informacije o njegovim zloupotrebama dostupne, izgleda da postoji određena nespremnost da se to prihvati.
Možda je to zbog različitih interesa i veza koje pojedine zemlje imaju sa Srbijom, ali generalno ne postoji spremnost da se u potpunosti sagleda obim zloupotreba koje je ova vlast nanela svom narodu.
Trampova administracija nezainteresovana za proteste
RSE: U međuvremenu, Vučić računa na manji pritisak od Trampove administracije nego što je bio slučaj sa prethodnom administracijom Džoa Bajdena (Joe Biden).
Zebas: Ne mislim da će SAD za vreme Trampove administracije stati na stranu demonstranata. Videćemo da li će se Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je ranije bio specijalni izaslanik za Balkan, ponovo na neki način uključiti. Videli smo da se mešao u izbore na Kosovu, ali do sada je bio prijatelj Srbije. Vučić mu je dodelio Orden srpske zastave, što govori o bliskim odnosima.
Takođe, poslovni interesi igraju veliku ulogu. Imamo ogroman građevinski projekat u centru Beograda, iza kojeg stoje Ivanka Tramp i njen suprug Džared Kušner (Jared Kushner), a koji je, naravno, omogućen preko vlasti u Srbiji. Zato ne mislim da će oni na bilo koji način pomagati demonstrantima. Možda će pokušati da stabilizuju Vučića, ali trenutno ne vidim nikakav poseban interes Trampove administracije za ovo pitanje.
RSE: Da li je za EU i dalje važnije da se postigne dogovor o Kosovu od demokratizacije Srbije što je jedan od preduslova za njeno približavanje Evropskoj uniji?
Zebas: S jedne strane, unutar EU i među njenim državama članicama postoji ogromna podeljenost po pitanju Srbije. S druge strane, mislim da u ovom trenutku niko zapravo ne veruje da Srbija zaista napreduje u procesu pridruživanja.
Imali smo prošlog decembra diskusiju o otvaranju novog klastera u pregovorima o pristupanju, ali čak ni oko toga nije bilo jedinstva.
To je, naravno, simbolična odluka, ali neki članovi EU su bili veoma oprezni i nisu želeli da Srbiji pošalju ni takav signal, s obzirom na represiju nad civilnim društvom i kršenje demokratskih principa. S druge strane, bilo je i onih koji su snažno podržavali otvaranje klastera i bili su frustrirani što se nije desilo.
Ali, u ovom trenutku ne vidim nikakav stvarni napredak kada je reč o procesu pridruživanja EU, s obzirom na to da reforme koje bi bile potrebne za suštinski napredak – posebno u pogledu osnovnih vrednosti i ključnih normi – jednostavno ne mogu da se sprovedu pod Vučićevom vlašću.
Moskva može da iskoristi prorusko raspoloženje u Srbiji
RSE: Rusija je više puta optuživala pojedine zapadne krugove da podstiču neku vrstu "obojene revolucije" u Srbiji.
Da li uprkos izvesnim tenzijama u odnosima između Putina i Vučića - na primer, Vučić se nije pojavio na poslednjem BRICS samitu u Rusiji – Kremlj i dalje preferira da on ostane na vlasti, nego političke promene u Srbiji?
Zebas: Bilo je i javnih izjava Kremlja u korist Vučića i njegove vlade, kao i poziva demonstrantima da prihvate ponude vlasti, što se nije dogodilo. Kao što ste rekli, u poslednje vreme je bilo nešto manje bliskih prijateljskih kontakata između Vučića i Putina, ali dok god je vlast u Srbiji stabilna, ne vidim da će se Rusija mešati u njen rad.
Međutim, ako bi došlo do ozbiljnog potresa u vladi, mogu da zamislim da bi Rusija pokušala da mobiliše proruske elemente u društvu. Imamo i proruske opozicione stranke, a srpsko društvo je generalno naklonjeno Rusiji. Zato mislim da bi pokušali da iskoriste taj deo društva i osiguraju svoj uticaj.
Videćemo kako bi se to odvijalo. Jedna od mogućih opcija, iako ne mislim da je verovatna s obzirom na zahteve demonstranata, jeste da na kraju dobijemo još proruskiju vladu. Nije nemoguće. Dakle, sve zavisi od toga koliko podrške Rusija može da mobiliše i kako će se situacija razvijati.
'Obojena revolucija' u Srbiji nije u zapadnom interesu
RSE: Kako generalno komentarišete ove optužbe o "obojenoj revoluciji", navodno, iz određenih zapadnih krugova, s obzirom na to da Vučić ima veoma dobre odnose sa mnogim krugovima unutar EU i Sjedinjenih Država? Ko su zapravo ti zapadni krugovi koji, tobože, podstiču ovu revoluciju u Srbiji?
Zebas: Apsolutno ne mislim da je Zapad pokretač bilo kakve "obojene revolucije" u Srbiji. Kao što sam rekla, među državama EU, jedina zemlja koja je ranije bila kritična prema Vučiću bila je Nemačka.
Na kraju krajeva, Srbija i region nisu prioritetna tema za EU. A "obojene revolucije" obično imaju smisla samo ako postoji realna alternativa koja bi mogla da preuzme vlast.
Mislim da niko na Zapadu ne pokušava da izazove ovakvu vrstu promene, jer sa ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i opštom nestabilnošću u svetu, u ovom trenutku ne bi želeli dodatnu destabilizaciju ključnog igrača na Zapadnom Balkanu.
Na kraju krajeva, Srbija i ceo region su unutar Evrope, okruženi EU, i ne vidim da bi bilo ko na Zapadu imao interes da u ovom trenutku otvara još jedan konflikt, koji je čak bliži njihovom pragu nego rat u Ukrajini.
Zapadu važnija stabilnost od nade u promene u Srbiji
RSE: Više puta ste rekli da ne vidite stvarnu alternativu Vučiću. Da li Brisel ili SAD uopšte razmišljaju o postvučićevskoj Srbiji, ili je za njih još uvek prerano da se time bave?
Zebas: Znam da neki segmenti razmišljaju o tome. Ali kada govorimo o nacionalnim vladama, verovatno smatraju da Vučić ne može ostati zauvek na vlasti i da će nakon njega moći da se nastavi proces proširenja i približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Ipak, mislim da je za sada prerano za to. Trenutno im je stabilnost daleko važnija od nade za stvarnu demokratsku promenu. A i ta promena nije zagarantovana.
Čak i ako Vučić padne, nemamo nikakvu garanciju da ćemo imati demokratsku Srbiju posle njega, s obzirom na to koliko su institucije uništene. Biće potreban ogroman napor da se ponovo uspostaviti demokratija i sprovedu ključne reforme.