Kina u trci sa Nemačkom za prevlast na tržištu Srbije
Kina je postala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu koji je u 2024. iznosio 5,13 milijardi evra.
U decembru je Kina preuzela prvo mesto od Nemačke, članice Evropske unije (EU), po uvozu robe u Srbiju.
Ipak, kada se gledaju i uvoz i izvoz, Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner.
Srbija vodi pregovore o pridruživanju sa EU, dok sa Kinom gradi "čelično prijateljstvo" kako međusobne odnose opisuju zvaničnici dve zemlje.
Profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević ocenio je za RSE da ne čudi veliki uvoz iz Kine.
"Kina je već duže vremena veliki spoljnotrgovinski partner Srbije", kaže on.
Sredinom 2024. godine stupio je na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, potpisan godinu ranije u Pekingu u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga.
Radosavljević, ipak, ne misli da je vodeća pozicija Kine po uvozu rezultat tog Sporazum, za koji navodi da mu je cilj, pre svega, bio da Srbija poveća izvoz u tu zemlju.
"Mislim da to nema veze sa Sporazumom, mi smo i pre toga uvozili, Kina je bila na prvom mestu po uvozu i 2022. godine", naveo je.
Kina je i 2022. bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu sa 4 milijarde i 736 miliona evra, gotovo za 300 miliona ispred Nemačke.
"Pa je prošle godine Nemačka bila nešto veća, pa se sada Kina ponovo vraća sa neznatno većim uvozom", podseća Radosavljević.
Problem u deficitu
Međutim, Kina je istovremeno postala i zemlja sa kojom Srbija ima najveći deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni jer je u Kinu izvezla robu u vrednosti 1,7 milijardi evra, tri puta manje u odnosu na vrednost robe koju je uvezla.
Upravo je to za ekonomistu Gorana Radosavljevića problematično.
"Znači pokrivenost uvoza iz Kine izvozom u tu zemlju je svega 34 posto. A kada je u pitanju Nemačka taj iznos je daleko veći, preko 80 posto", naveo je Radosavljević.
Srbija u Kinu najviše izvozi bakar - rudu i rafinisani bakar, a najviše uvozi telefone.
Međutim, najveći izvoznici iz Srbije u Kinu u 2024. bile su upravo tri kineske kompanije.
To su, prema Privrednoj komori Srbije, koja se poziva na podatke Uprave carina, Ziđin koper (Zijin Coppper) i Ziđin majning (Zijin Mining) koje rukovode rudnicima bakra na istoku Srbije i HBIS koja rukovodi železarom u Smederevu.
"Treba imati u vidu da je naš izvoz u Kinu prerada osnovnih metala koje kineske kompanije izvoze i da su cene na svetskom tržištu porasle", kaže Radosavljević.
Prema njegovim rečima, do veće vrednosti izvoza u Kinu moglo je doći zbog razlike u cenama a ne zbog većih izvezenih količina.
Nemačka i dalje prvi spoljnotrgovinski partner
Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner, kada se gledaju ukupno uvoz i izvoz. Ujedno je i država u koju Srbija najviše izvozi.
U 2024. Srbija je u Nemačku izvezla robu vrednu 4,2 milijarde evra, dok je Kina na trećem mestu.
Ekonomija 'začinjena' politikom
Godinu u kojoj je Kina postala najveći uvoznik Srbije, obeležio je i sporazum kojim su odnosi dve zemlje sa strateškog "čeličnog" prijateljstva podignuti na nivo "zajednice za zajedničkom budućnošću".
To je dogovoreno u maju 2024. tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.
Ekonomista Goran Radosavljević kaže da poslovni interesi "možda jesu začinjeni politikom" u ovom slučaju, ali i da Kina nema interes da ulaže u ovaj deo sveta ona to ne bi radila.
"Dobre političke veze mogle bi da dovedu do toga da ta ekonomska ekspanzija bude mnogo veća. Ono što je činjenica da mi nemamo jake kompanije koje bi mogle da budu konkurentne na kineskom tržištu", naveo je.
Radosavljević je ocenio da će Kina preuzimati "sve značajnije mesto" u svetskoj trgovini, pa samim tim i u Srbiji.
"Vidimo da Kina ima veliku ekspanziju u sektoru auto-industrije, to će takođe promeniti sliku spoljne trgovine. Kina ima veliku ekspanziju prema Evropi, pa će ta ekspanzija da obuhvati i nas", rekao je.
Zbog intenziviranja saradnje Srbija sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i iz Vašingtona. Konkretnijih mera, međutim, nije bilo.
Takođe među članicama EU nema jedinstvene politike prema Kini, pa su se tako pored Srbije na evropskoj turneji Si Đinpinga našle Francuska i Mađarska sa čijim liderima kineski predsednik održava bliske odnose.
U decembru je Kina preuzela prvo mesto od Nemačke, članice Evropske unije (EU), po uvozu robe u Srbiju.
Ipak, kada se gledaju i uvoz i izvoz, Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner.
Srbija vodi pregovore o pridruživanju sa EU, dok sa Kinom gradi "čelično prijateljstvo" kako međusobne odnose opisuju zvaničnici dve zemlje.
Profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević ocenio je za RSE da ne čudi veliki uvoz iz Kine.
"Kina je već duže vremena veliki spoljnotrgovinski partner Srbije", kaže on.
Sredinom 2024. godine stupio je na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, potpisan godinu ranije u Pekingu u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga.
Radosavljević, ipak, ne misli da je vodeća pozicija Kine po uvozu rezultat tog Sporazum, za koji navodi da mu je cilj, pre svega, bio da Srbija poveća izvoz u tu zemlju.
"Mislim da to nema veze sa Sporazumom, mi smo i pre toga uvozili, Kina je bila na prvom mestu po uvozu i 2022. godine", naveo je.
Kina je i 2022. bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu sa 4 milijarde i 736 miliona evra, gotovo za 300 miliona ispred Nemačke.
"Pa je prošle godine Nemačka bila nešto veća, pa se sada Kina ponovo vraća sa neznatno većim uvozom", podseća Radosavljević.
Problem u deficitu
Međutim, Kina je istovremeno postala i zemlja sa kojom Srbija ima najveći deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni jer je u Kinu izvezla robu u vrednosti 1,7 milijardi evra, tri puta manje u odnosu na vrednost robe koju je uvezla.
Upravo je to za ekonomistu Gorana Radosavljevića problematično.
"Znači pokrivenost uvoza iz Kine izvozom u tu zemlju je svega 34 posto. A kada je u pitanju Nemačka taj iznos je daleko veći, preko 80 posto", naveo je Radosavljević.
Srbija u Kinu najviše izvozi bakar - rudu i rafinisani bakar, a najviše uvozi telefone.
Međutim, najveći izvoznici iz Srbije u Kinu u 2024. bile su upravo tri kineske kompanije.
To su, prema Privrednoj komori Srbije, koja se poziva na podatke Uprave carina, Ziđin koper (Zijin Coppper) i Ziđin majning (Zijin Mining) koje rukovode rudnicima bakra na istoku Srbije i HBIS koja rukovodi železarom u Smederevu.
"Treba imati u vidu da je naš izvoz u Kinu prerada osnovnih metala koje kineske kompanije izvoze i da su cene na svetskom tržištu porasle", kaže Radosavljević.
Prema njegovim rečima, do veće vrednosti izvoza u Kinu moglo je doći zbog razlike u cenama a ne zbog većih izvezenih količina.
Nemačka i dalje prvi spoljnotrgovinski partner
Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner, kada se gledaju ukupno uvoz i izvoz. Ujedno je i država u koju Srbija najviše izvozi.
U 2024. Srbija je u Nemačku izvezla robu vrednu 4,2 milijarde evra, dok je Kina na trećem mestu.
Ekonomija 'začinjena' politikom
Godinu u kojoj je Kina postala najveći uvoznik Srbije, obeležio je i sporazum kojim su odnosi dve zemlje sa strateškog "čeličnog" prijateljstva podignuti na nivo "zajednice za zajedničkom budućnošću".
To je dogovoreno u maju 2024. tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.
Ekonomista Goran Radosavljević kaže da poslovni interesi "možda jesu začinjeni politikom" u ovom slučaju, ali i da Kina nema interes da ulaže u ovaj deo sveta ona to ne bi radila.
"Dobre političke veze mogle bi da dovedu do toga da ta ekonomska ekspanzija bude mnogo veća. Ono što je činjenica da mi nemamo jake kompanije koje bi mogle da budu konkurentne na kineskom tržištu", naveo je.
Radosavljević je ocenio da će Kina preuzimati "sve značajnije mesto" u svetskoj trgovini, pa samim tim i u Srbiji.
"Vidimo da Kina ima veliku ekspanziju u sektoru auto-industrije, to će takođe promeniti sliku spoljne trgovine. Kina ima veliku ekspanziju prema Evropi, pa će ta ekspanzija da obuhvati i nas", rekao je.
Zbog intenziviranja saradnje Srbija sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i iz Vašingtona. Konkretnijih mera, međutim, nije bilo.
Takođe među članicama EU nema jedinstvene politike prema Kini, pa su se tako pored Srbije na evropskoj turneji Si Đinpinga našle Francuska i Mađarska sa čijim liderima kineski predsednik održava bliske odnose.