'Vučić ne nalazi ključ studenstke brave': Tri meseca protesta i blokada u Srbiji
Pad Vlade Srbije pod pritiskom protesta, koje po masovnosti Srbija nije videla od vremena režima Slobodana Miloševića, mogao bi biti prvi politički poraz predsednika države Aleksandra Vučića od kada je došao na vlast 2012. godine.
Demonstracije predvode studenti. Oni ne traže smenu vlasti, već odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.
U srži protesta je pitanje da li su do nesreće doveli nemar i širko rasprostranjena korupcija sistema, a demonstracije su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji.
"Ovo nije samo najozbiljnija politička kriza vlasti, nego i duboka društvena kriza. Studenti ne traže smenu vlasti nego korekciju sistema, a Vučić nije u stanju da nađe ključ za bravu koju su postavili", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Na pozive predsednika na razgovor, studenti mu odgovaraju da nije nadležan i blokadom više od 60 fakulteta u zemlji traže rad institucija.
Uz desetine hiljada građana na protestima, iza njihovih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, advokati, poljoprivrednici.
Deo prosvetara obustavio je nastavu u školama, Advokatska komora stupila je u jednomesečni štrajk, paori traktorima "čuvaju" studentske blokade, a na ulicama im se pridružuju i srednjoškolci, zdravstveni radnici, inženjeri, glumci, muzičari i brojne javne ličnosti.
Koncentrisana na biznis krugove, domaće i inostrane invesitore, Vučićeva vlast suočila se sa otporom iz sfere u kojoj ga ili nije očekivala, ili ga je potcenila.
"Čini se da Vučić konstantno popušta tamo gde je do pre nekoliko dana govorio da neće i da se kruni ta aura lidera bez greške i mane, koji je ultimativni autoritet za svoje birače", ocenjuje za RSE Nikola Burazer iz nevladinog Centra za savremene politike.
Promena u izveštavanju Javnog servisa
Radio-televizija Srbije (RTS), koja je u prethodna tri meseca uglavnom ignorisala proteste, proteklog vikenda je centralnu informativnu emisiju otvorila demonstracijama u Novom Sadu.
Izveštavanje Javnog servisa, koji je pod strogom kontrolom vlasti, pratili su snimci drona prikazujući desetine hiljada ljudi koje su paralisale grad blokadom tri mosta preko reke Dunav.
Vučićeva Srpska napredna stranka reagovala je saopštenjem, optužujući RTS za "grubu zloupotrebu novinarske profesije" i "stavljanje na stranu političara koji bi da ruše ustavni poredak Srbije".
Vladajuća stranka je najavila i da će tražiti reagovanje institucija nadležnih za finansijski i programski nadzor RTS-a.
Ovo nije prvi put da predsednik Srbije kritikuje RTS, ali su državni, uz pokrajinski javni servis do sada pratili narativ vlasti koja demonstrante naziva "stranim plaćenicima", "izdajnicima" ili "marionetama opozicije".
"Očigledno je da je RTS reagovao na pritiske sudenata i šire javnosti i možda je to posledica drugačije atmosfere u celom društvu. Odgovor vlasti je usledio kako RTS ipak ne bi otišao predaleko u tome. Slično se dešavalo i kod nekih ranijih protesta", navodi Nikola Burazer.
Zahtevi za smenu rukovodstva
Nakon više masovnih protesta ispred zgrade RTS-a, zbog načina izveštavanja pobunio se i deo zaposlenih koji je zatražio smenu rukovodstva.
Proteste uz slične zahteve organizuje i deo zaposlenih Radio-televizije Vojvodine (RTV).
"Na prvom programu Televizije nismo mogli da čujemo studente, studentkinje, njihove zahteve, građane, analitičke priče, emisije koje bi pokretale dijalog ", kaže za RSE Tamara Srijemac, novinarka Radija Novi Sad koji posluje u okviru RTV-a.
Oni su 3. februara, u vreme kada je emitovana centralna informativna emisija, ispred zgrade RTV-a organizovali performans - čitanje "Slobodnog dnevnika".
"Želeli smo da ukažemo da se deo zaposlenih ograđuje od takve uređivačke politike, da ukažemo na vesti koje se za ova tri meseca nisu mogle videti i čuti na Prvom programu televizije i da ponovimo da zbog svega toga tražimo smene Glavnog i odgovornog rednika Prvog programa Televizije RTV-a", dodaje Tamara Srijemac.
Rukovodstva RTS-a i RTV-a nisu odgovorila na pitanja RSE.
Sličan scenario pratio je i proteste devedesetih kada je Javni servis bio u službi ratne propagandne mašinerije režima Slobodana Miloševića.
Uoči njegovog pada, koji je usledio nakon rata na Kosovu i NATO intervencije, akutelni predsednik Srbije bio je ministar informisanja.
Aleksandar Vučić sprovodio je zloglasni Zakon, koji je tadašnjoj vlasti poslužio za obračun sa nezavisnim medijima i novinarima.
Medijsku kontrolu uspostavio je i kada se 2012. vratio na vlast.
Na to svake godine u izveštajima o napretku Srbije upozorava Evropska komisija, ali i druge međunarodne organizacije.
Neuspeh diskreditacije protesta
Uz Javne servise, vlast kontroliše i sve privatne televizije sa nacionalnom pokrivenošću, a moćno medijsko oružje u pokušaju diskreditacije aktuelnih i prethodnih talasa protesta su i provladini tabloidi.
"Ali vlast do sada nije uspela da uobičajenom komunikacijom dođe do efekata do kojih je možda ranije dolazila. Vučić je mnogo lakše mogao da diskredituje lidere opozicije ili neke druge lidere protesta. Ovde to ne može", navodi Nikola Burazer.
U redovnim obraćanjima, uz pozive na dijalog, predsednik Srbije proteste označava kao "pokušaj rušenja države spolja i iznutra".
"Vučićev režim odgovara onome što su pojedini autori nazvali spin diktatura koja, za razliku diktature straha, ne počiva na nasilju, masovnim hapšenjima, gašenju medija, nego na manipulaciji javnim mnjenjem, korišćenjem ekonomskih pritstaka, itd", dodaje Burazer.
Iako su protesti iznudili ostavku premijera, jednog od Vučićevih najbližih saradnika, predsednik Srbije ne nagoveštava povlačenje.
Njegova stranka sa saveznicima ima ubedljivu većinu u parlamentu.
Uveren je da, kao i do sada, na izborima ponovo može da obezbedi pobedu i najavljuje ofanzivu osnivanjem ujedinjenog "pokreta za narod i državu".
"Ostavka (premijera) je deo kalkulisane strategije da se cela ova kriza prebaci na politički nivo i da se ako je moguće izborima izađe iz ove krize. Studenti su nastavili sa protestima bez obzira na ostavku, tako da se za sada čini da taj manevar nije uspeo", ocenjuje Nikola Burazer.
Opozicija odbija izbore zbog nejednakih uslova na koje je ukazala i misija OEBS-a, apostrofirajući pritiske na birače, kupovinu glasova, pristrasno izveštavanje medija u korist vlasti i zloupotrebu javnih resursa.
Kako reaguje međunarodna zajednica?
Uprkos tome što "za pokušaj rušenja" optužuje i "zapadne službe", Vučić se ne suočava sa jasnom rekacijom međunarodne zajednice na zbivanja u zemlji.
Evropska unija se do sada nije izjašnjavala da li podržava zahteve protesta.
Iz Vučićevog kabineta je 4. februara saopšteno da je telefonom razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen).
U saopštenju nisu pomenute demonstracije, ali je navedeno da su teme bile "evropski put i reformski procesi koje Srbija sprovodi". Iz Brisela, do ovog trenutka, nema izjava o detaljima razgovora.
Razlog za ćutanje Evropske unije je, prema oceni spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, očekivanje da će predsednik Srbije rešiti pitanje odnosa sa Kosovom.
"Ali, ako se takva politika tolerisanja nastavi, Evropska unija će biti isključivi krivac za pad popularnosti ideje i vrednosti Unije unutar srpske javnosti", navodi Jakšić.
Rusija je, sa druge strane, dala punu podršku Vučiću, podržavši njegove poruke da je Srbija žrtva zapadne zavere i da neidentifikovane strane obaveštajne službe finansiraju proteste.
Prva reakcija nove američke administracije stigla je od izaslanika predsednika SAD za specijalne misije Ričarda Grenela (Richard Grenell), kojem je Vučić 2023. dodelio orden za "istaknute zasluge u razvoju prijateljskih odnosa".
Uz snimak studentskih protesta, Grenel je na društvenoj mreži X 26. januara, pored ostalog, napisao da "nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije".
Na masovnim protestima koje organizuju studenti nije bilo incidenata i nasilja. Umesto policije, o bezbednosti se staraju studentski redari.
Svetski mediji, poput Njujork tajmsa (The New York Times), opisuju ih kao "najveći izliv nezadovoljstva od demonstracija protiv Miloševićevog režima devedesetih".
Demonstracije predvode studenti. Oni ne traže smenu vlasti, već odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.
U srži protesta je pitanje da li su do nesreće doveli nemar i širko rasprostranjena korupcija sistema, a demonstracije su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji.
"Ovo nije samo najozbiljnija politička kriza vlasti, nego i duboka društvena kriza. Studenti ne traže smenu vlasti nego korekciju sistema, a Vučić nije u stanju da nađe ključ za bravu koju su postavili", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Na pozive predsednika na razgovor, studenti mu odgovaraju da nije nadležan i blokadom više od 60 fakulteta u zemlji traže rad institucija.
Uz desetine hiljada građana na protestima, iza njihovih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, advokati, poljoprivrednici.
Deo prosvetara obustavio je nastavu u školama, Advokatska komora stupila je u jednomesečni štrajk, paori traktorima "čuvaju" studentske blokade, a na ulicama im se pridružuju i srednjoškolci, zdravstveni radnici, inženjeri, glumci, muzičari i brojne javne ličnosti.
Koncentrisana na biznis krugove, domaće i inostrane invesitore, Vučićeva vlast suočila se sa otporom iz sfere u kojoj ga ili nije očekivala, ili ga je potcenila.
"Čini se da Vučić konstantno popušta tamo gde je do pre nekoliko dana govorio da neće i da se kruni ta aura lidera bez greške i mane, koji je ultimativni autoritet za svoje birače", ocenjuje za RSE Nikola Burazer iz nevladinog Centra za savremene politike.
Promena u izveštavanju Javnog servisa
Radio-televizija Srbije (RTS), koja je u prethodna tri meseca uglavnom ignorisala proteste, proteklog vikenda je centralnu informativnu emisiju otvorila demonstracijama u Novom Sadu.
Izveštavanje Javnog servisa, koji je pod strogom kontrolom vlasti, pratili su snimci drona prikazujući desetine hiljada ljudi koje su paralisale grad blokadom tri mosta preko reke Dunav.
Vučićeva Srpska napredna stranka reagovala je saopštenjem, optužujući RTS za "grubu zloupotrebu novinarske profesije" i "stavljanje na stranu političara koji bi da ruše ustavni poredak Srbije".
Vladajuća stranka je najavila i da će tražiti reagovanje institucija nadležnih za finansijski i programski nadzor RTS-a.
Ovo nije prvi put da predsednik Srbije kritikuje RTS, ali su državni, uz pokrajinski javni servis do sada pratili narativ vlasti koja demonstrante naziva "stranim plaćenicima", "izdajnicima" ili "marionetama opozicije".
"Očigledno je da je RTS reagovao na pritiske sudenata i šire javnosti i možda je to posledica drugačije atmosfere u celom društvu. Odgovor vlasti je usledio kako RTS ipak ne bi otišao predaleko u tome. Slično se dešavalo i kod nekih ranijih protesta", navodi Nikola Burazer.
Zahtevi za smenu rukovodstva
Nakon više masovnih protesta ispred zgrade RTS-a, zbog načina izveštavanja pobunio se i deo zaposlenih koji je zatražio smenu rukovodstva.
Proteste uz slične zahteve organizuje i deo zaposlenih Radio-televizije Vojvodine (RTV).
"Na prvom programu Televizije nismo mogli da čujemo studente, studentkinje, njihove zahteve, građane, analitičke priče, emisije koje bi pokretale dijalog ", kaže za RSE Tamara Srijemac, novinarka Radija Novi Sad koji posluje u okviru RTV-a.
Oni su 3. februara, u vreme kada je emitovana centralna informativna emisija, ispred zgrade RTV-a organizovali performans - čitanje "Slobodnog dnevnika".
"Želeli smo da ukažemo da se deo zaposlenih ograđuje od takve uređivačke politike, da ukažemo na vesti koje se za ova tri meseca nisu mogle videti i čuti na Prvom programu televizije i da ponovimo da zbog svega toga tražimo smene Glavnog i odgovornog rednika Prvog programa Televizije RTV-a", dodaje Tamara Srijemac.
Rukovodstva RTS-a i RTV-a nisu odgovorila na pitanja RSE.
Sličan scenario pratio je i proteste devedesetih kada je Javni servis bio u službi ratne propagandne mašinerije režima Slobodana Miloševića.
Uoči njegovog pada, koji je usledio nakon rata na Kosovu i NATO intervencije, akutelni predsednik Srbije bio je ministar informisanja.
Aleksandar Vučić sprovodio je zloglasni Zakon, koji je tadašnjoj vlasti poslužio za obračun sa nezavisnim medijima i novinarima.
Medijsku kontrolu uspostavio je i kada se 2012. vratio na vlast.
Na to svake godine u izveštajima o napretku Srbije upozorava Evropska komisija, ali i druge međunarodne organizacije.
Neuspeh diskreditacije protesta
Uz Javne servise, vlast kontroliše i sve privatne televizije sa nacionalnom pokrivenošću, a moćno medijsko oružje u pokušaju diskreditacije aktuelnih i prethodnih talasa protesta su i provladini tabloidi.
"Ali vlast do sada nije uspela da uobičajenom komunikacijom dođe do efekata do kojih je možda ranije dolazila. Vučić je mnogo lakše mogao da diskredituje lidere opozicije ili neke druge lidere protesta. Ovde to ne može", navodi Nikola Burazer.
U redovnim obraćanjima, uz pozive na dijalog, predsednik Srbije proteste označava kao "pokušaj rušenja države spolja i iznutra".
"Vučićev režim odgovara onome što su pojedini autori nazvali spin diktatura koja, za razliku diktature straha, ne počiva na nasilju, masovnim hapšenjima, gašenju medija, nego na manipulaciji javnim mnjenjem, korišćenjem ekonomskih pritstaka, itd", dodaje Burazer.
Iako su protesti iznudili ostavku premijera, jednog od Vučićevih najbližih saradnika, predsednik Srbije ne nagoveštava povlačenje.
Njegova stranka sa saveznicima ima ubedljivu većinu u parlamentu.
Uveren je da, kao i do sada, na izborima ponovo može da obezbedi pobedu i najavljuje ofanzivu osnivanjem ujedinjenog "pokreta za narod i državu".
"Ostavka (premijera) je deo kalkulisane strategije da se cela ova kriza prebaci na politički nivo i da se ako je moguće izborima izađe iz ove krize. Studenti su nastavili sa protestima bez obzira na ostavku, tako da se za sada čini da taj manevar nije uspeo", ocenjuje Nikola Burazer.
Opozicija odbija izbore zbog nejednakih uslova na koje je ukazala i misija OEBS-a, apostrofirajući pritiske na birače, kupovinu glasova, pristrasno izveštavanje medija u korist vlasti i zloupotrebu javnih resursa.
Kako reaguje međunarodna zajednica?
Uprkos tome što "za pokušaj rušenja" optužuje i "zapadne službe", Vučić se ne suočava sa jasnom rekacijom međunarodne zajednice na zbivanja u zemlji.
Evropska unija se do sada nije izjašnjavala da li podržava zahteve protesta.
Iz Vučićevog kabineta je 4. februara saopšteno da je telefonom razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen).
U saopštenju nisu pomenute demonstracije, ali je navedeno da su teme bile "evropski put i reformski procesi koje Srbija sprovodi". Iz Brisela, do ovog trenutka, nema izjava o detaljima razgovora.
Razlog za ćutanje Evropske unije je, prema oceni spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, očekivanje da će predsednik Srbije rešiti pitanje odnosa sa Kosovom.
"Ali, ako se takva politika tolerisanja nastavi, Evropska unija će biti isključivi krivac za pad popularnosti ideje i vrednosti Unije unutar srpske javnosti", navodi Jakšić.
Rusija je, sa druge strane, dala punu podršku Vučiću, podržavši njegove poruke da je Srbija žrtva zapadne zavere i da neidentifikovane strane obaveštajne službe finansiraju proteste.
Prva reakcija nove američke administracije stigla je od izaslanika predsednika SAD za specijalne misije Ričarda Grenela (Richard Grenell), kojem je Vučić 2023. dodelio orden za "istaknute zasluge u razvoju prijateljskih odnosa".
Uz snimak studentskih protesta, Grenel je na društvenoj mreži X 26. januara, pored ostalog, napisao da "nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije".
Na masovnim protestima koje organizuju studenti nije bilo incidenata i nasilja. Umesto policije, o bezbednosti se staraju studentski redari.
Svetski mediji, poput Njujork tajmsa (The New York Times), opisuju ih kao "najveći izliv nezadovoljstva od demonstracija protiv Miloševićevog režima devedesetih".