Naftna industrija Srbije traži od SAD odlaganje sankcija na najmanje 90 dana
Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država(SAD) za odlaganje sankcija, saopštila je u utorak 4. februara ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Dodaje da je od SAD zatraženo da odloži sankcije na minimum 90 dana, te da su taj zahtev podržale Vlade Srbije i Mađarske.
Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom u NIS-u imaju većinski paket akcija (56,15 odsto), dok je u vlasništvu Srbije gotovo trećina vlasničkog udela.
"Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci kaje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje", navela je Đedović Handanović.
Kako je istakla, Vlada Srbije podržava zahtev za izdavanje takve dozvole NIS-u jer bi sankcije "narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima".
"S obzirom na značaj NIS-a za srpsku ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć a u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra", dodaje Đedović Handanović.
Ističe da zaposleni u NIS-u i građani "nemaju razloga za brigu" i podseća da su američki zvaničnici više puta jasno ponovili da sankcije nisu uperene protiv Srbije i njenih građana.
Vlasti u Beogradu pregovaraju sa Vašingtonom i Moskvom kako bi rešile problem i umanjile negativne posledice po Srbiju i njene građane.
Zvaničnici Sjedinjenih Država uveravaju da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS.
Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.
Dodaje da je od SAD zatraženo da odloži sankcije na minimum 90 dana, te da su taj zahtev podržale Vlade Srbije i Mađarske.
Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom u NIS-u imaju većinski paket akcija (56,15 odsto), dok je u vlasništvu Srbije gotovo trećina vlasničkog udela.
"Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci kaje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje", navela je Đedović Handanović.
Kako je istakla, Vlada Srbije podržava zahtev za izdavanje takve dozvole NIS-u jer bi sankcije "narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima".
"S obzirom na značaj NIS-a za srpsku ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć a u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra", dodaje Đedović Handanović.
Ističe da zaposleni u NIS-u i građani "nemaju razloga za brigu" i podseća da su američki zvaničnici više puta jasno ponovili da sankcije nisu uperene protiv Srbije i njenih građana.
Vlasti u Beogradu pregovaraju sa Vašingtonom i Moskvom kako bi rešile problem i umanjile negativne posledice po Srbiju i njene građane.
Zvaničnici Sjedinjenih Država uveravaju da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS.
Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.