Bojkot prodavnica u Srbiji: 'Bar za mleko da imamo'
Deo građana Srbije nije 31. januara kupovao u radnjama najvećih trgovinskih lanaca zbog, kako kažu, visokih cena. Na njihov bojkot pozvalo je Udruženje potrošača Efektiva koje tvrdi da su hrana i osnovne potrepštine u Srbiji najskuplji u Evropi.
"Volela bih da ne bude tako, da živimo normalno. Pa mleko je 170 dinara. Trebalo bi to jeftinije, bar za decu da imamo. A i zbog nas starijih, nemamo od čega da živimo", rekla je Beograđanska Mira Jovanović, koja u petak nije kupovala, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Mile Ilić rekao je za RSE da mu je sve skupo.
"U prodavnicu danas neću ići. Inače pohujem stari hleb, pa kupim kad' to potrošim. Najviše volim pitu sa krompirom. Košta 138 dinara, a možda nema ni 120 grama."
Prosečna penzija u Srbiji u decembru je bila oko 430 evra, a plata oko 860.
Prosečna potrošačka korpa u oktobru iznosila je oko 900 evra.
Efektiva: Mora da pojeftini
Organizacija Efektiva apelovala je da se u petak ne kupuje u radnjama Delhaize (Maxi i Shop&go), Mercator-S (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl.
Jovan Ristić, iz Efektive, očekuje da roba pojeftini.
"Cilj ove akcije je da pokažemo samopoštovanje. Pobunile su se okolne zemlje, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija. Pa šta mi onda čekamo", kaže Ristić za RSE.
Efektiva tvrdi da su trgovačke marže u Srbiji najviše u regionu. Pet trgovina koje je apostrofirala ta organizacija za zaštitu potrošača nije odgovorilo na pitanja RSE.
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) saopštila je da deli zabrinutost kupaca.
"Ističemo da problem višegodišnjeg kretanja cena ne može da se reši bez koordinisane aktivnosti države i svih učesnika u proizvodno-prometnom lancu", navodi se u saopštenju PKS.
Grupacija je navela da je prosečna stopa dobiti sektora maloprodaje od oko 2,8 odsto jedna od najnižih u privredi.
Pet meseci od otvaranja postupka
Republička Komisija za zaštitu konkurencije u oktobru je pokrenula postupak protiv firmi Delhaize, Mercator-S, DIS i Univerexport zbog sumnje, kako je navela, da su dogovarali cene.
"Tokom više meseci praćenja kretanja cena za 35 izabranih proizvoda konstatovali smo da su u maloprodajnim lancima njihove cene identične", saopštilo je ovo telo.
U obrazloženju stoji da je konstatovan kontinuiran rast prihoda i bruto marži i da je 2016. kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. bila 38 odsto.
"U periodu od aprila do septembra 2024. cene mleka, jogurta, ulja, brašna, šećera, jaja, kafe i banana kod svih posmatranih maloprodavaca bile su iste ili slične, uz različite uslove nabavke", saopštila je Komisija za zaštitu konkurencije.
Bruto marža je razlika između prihoda od prodaje robe i njene nabavne vrednosti.
Komisija nije odgovorila na upit RSE da li je slučaj okončan i šta je zaključeno.
"Voleo bih da vidim rezultat istrage i da, ako je neko to radio, odgovaraju oni koji su krivi. A ako nema takvih naznaka, takođe bi bilo dobro da se komisija oglasi i saopšti zaključak", rekao je Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za RSE.
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević letos je saopštio da nadležni organi proveravaju visinu cena i naveo da će se u tu akciju uključiti Narodna banka Srbije (NBS) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
"Mi smo odgovorni za građane Srbije. Veliki trgovački lanci i posrednici imaju pravo na profit ali ne i na ekstraprofit", rekao je Vučević 13. avgusta u obraćanju povodom sto dana rada Vlade Srbije.
Rezultati kontrole koju je Vučević tada najavio nisu saopšteni.
'Skuplje nego u Evropi'
Proteklih godina udruženje Efektiva upoređuje domaće cene sa zemljama regiona i Evropske unije i tvrdi da su isti proizvodi u Srbiji skuplji, kao i da su oni koji ovde prave jeftiniji u zemljama regiona.
"Slažem se da su cene u Srbiji visoke. To je posledica slabe konkurencije, ponude i tražnje. Niko ovde još nije poveo jaču tržišnu borbu, a cene padaju tamo gde ona postoji. Trgovci žele da zarade i kada god mogu da zaračunaju više oni će to i učiniti", kaže profesor Goran Petković.
Efektiva posebno upozorava na visoke cene hrane i sredstava za higijenu, odnosno proizvoda koji su potrebni za minimalno pristojan život.
Penzioneri na Bajlonijevoj pijaci rekli su nam da su cene iznad njihovog standarda i da u prodavnice ne zalaze često.
"Mesim hleb, tako da ne pazarim ništa", rekao je Laki Perić.
Sugrađanki Milki najteže padaju cene osnovnih životnih namirnica.
"Mleko, ulje, brašno, šećer, meso… Mora to biti jeftinije".
Cene hrane u Srbiji 2023. bile su na 94,5 odsto proseka Evropske unije (EU), podatak je Eurostata. Iste godine prosečna plata u Srbiji bila je malo iznad 50 odsto proseka EU.
Srbija je među poslednjim zemljama regiona u kojoj građani bojkotom pokušavaju da obuzdaju cene. Promet u trgovinama u Hrvatskoj 24. januara prepolovljen je nakon poziva udruženja potrošača i sindikata da se tog dana ne kupuje. U Sloveniji je u toku bojkot velikih trgovinskih lanaca, kao i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
"Volela bih da ne bude tako, da živimo normalno. Pa mleko je 170 dinara. Trebalo bi to jeftinije, bar za decu da imamo. A i zbog nas starijih, nemamo od čega da živimo", rekla je Beograđanska Mira Jovanović, koja u petak nije kupovala, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Mile Ilić rekao je za RSE da mu je sve skupo.
"U prodavnicu danas neću ići. Inače pohujem stari hleb, pa kupim kad' to potrošim. Najviše volim pitu sa krompirom. Košta 138 dinara, a možda nema ni 120 grama."
Prosečna penzija u Srbiji u decembru je bila oko 430 evra, a plata oko 860.
Prosečna potrošačka korpa u oktobru iznosila je oko 900 evra.
Efektiva: Mora da pojeftini
Organizacija Efektiva apelovala je da se u petak ne kupuje u radnjama Delhaize (Maxi i Shop&go), Mercator-S (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl.
Jovan Ristić, iz Efektive, očekuje da roba pojeftini.
"Cilj ove akcije je da pokažemo samopoštovanje. Pobunile su se okolne zemlje, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija. Pa šta mi onda čekamo", kaže Ristić za RSE.
Efektiva tvrdi da su trgovačke marže u Srbiji najviše u regionu. Pet trgovina koje je apostrofirala ta organizacija za zaštitu potrošača nije odgovorilo na pitanja RSE.
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) saopštila je da deli zabrinutost kupaca.
"Ističemo da problem višegodišnjeg kretanja cena ne može da se reši bez koordinisane aktivnosti države i svih učesnika u proizvodno-prometnom lancu", navodi se u saopštenju PKS.
Grupacija je navela da je prosečna stopa dobiti sektora maloprodaje od oko 2,8 odsto jedna od najnižih u privredi.
Pet meseci od otvaranja postupka
Republička Komisija za zaštitu konkurencije u oktobru je pokrenula postupak protiv firmi Delhaize, Mercator-S, DIS i Univerexport zbog sumnje, kako je navela, da su dogovarali cene.
"Tokom više meseci praćenja kretanja cena za 35 izabranih proizvoda konstatovali smo da su u maloprodajnim lancima njihove cene identične", saopštilo je ovo telo.
U obrazloženju stoji da je konstatovan kontinuiran rast prihoda i bruto marži i da je 2016. kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. bila 38 odsto.
"U periodu od aprila do septembra 2024. cene mleka, jogurta, ulja, brašna, šećera, jaja, kafe i banana kod svih posmatranih maloprodavaca bile su iste ili slične, uz različite uslove nabavke", saopštila je Komisija za zaštitu konkurencije.
Bruto marža je razlika između prihoda od prodaje robe i njene nabavne vrednosti.
Komisija nije odgovorila na upit RSE da li je slučaj okončan i šta je zaključeno.
"Voleo bih da vidim rezultat istrage i da, ako je neko to radio, odgovaraju oni koji su krivi. A ako nema takvih naznaka, takođe bi bilo dobro da se komisija oglasi i saopšti zaključak", rekao je Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za RSE.
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević letos je saopštio da nadležni organi proveravaju visinu cena i naveo da će se u tu akciju uključiti Narodna banka Srbije (NBS) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
"Mi smo odgovorni za građane Srbije. Veliki trgovački lanci i posrednici imaju pravo na profit ali ne i na ekstraprofit", rekao je Vučević 13. avgusta u obraćanju povodom sto dana rada Vlade Srbije.
Rezultati kontrole koju je Vučević tada najavio nisu saopšteni.
'Skuplje nego u Evropi'
Proteklih godina udruženje Efektiva upoređuje domaće cene sa zemljama regiona i Evropske unije i tvrdi da su isti proizvodi u Srbiji skuplji, kao i da su oni koji ovde prave jeftiniji u zemljama regiona.
"Slažem se da su cene u Srbiji visoke. To je posledica slabe konkurencije, ponude i tražnje. Niko ovde još nije poveo jaču tržišnu borbu, a cene padaju tamo gde ona postoji. Trgovci žele da zarade i kada god mogu da zaračunaju više oni će to i učiniti", kaže profesor Goran Petković.
Efektiva posebno upozorava na visoke cene hrane i sredstava za higijenu, odnosno proizvoda koji su potrebni za minimalno pristojan život.
Penzioneri na Bajlonijevoj pijaci rekli su nam da su cene iznad njihovog standarda i da u prodavnice ne zalaze često.
"Mesim hleb, tako da ne pazarim ništa", rekao je Laki Perić.
Sugrađanki Milki najteže padaju cene osnovnih životnih namirnica.
"Mleko, ulje, brašno, šećer, meso… Mora to biti jeftinije".
Cene hrane u Srbiji 2023. bile su na 94,5 odsto proseka Evropske unije (EU), podatak je Eurostata. Iste godine prosečna plata u Srbiji bila je malo iznad 50 odsto proseka EU.
Srbija je među poslednjim zemljama regiona u kojoj građani bojkotom pokušavaju da obuzdaju cene. Promet u trgovinama u Hrvatskoj 24. januara prepolovljen je nakon poziva udruženja potrošača i sindikata da se tog dana ne kupuje. U Sloveniji je u toku bojkot velikih trgovinskih lanaca, kao i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.