Pravni zastupnik aktivista proteranih iz Srbije kaže da se dogovara zajednička žalba
Aleksandar Maršalevski, koji pruža pravnu pomoć državljanima devet zemalja proteranim 21. januara iz Srbije, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se dogovara o zajedničkoj žalbi na deportaciju.
Maršalevski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, kaže da bi po proceduri žalba trebalo da bude podneta upravnom sudu u roku od 15 dana od proterivanja.
"Ali ne verujem da ćemo uspeti u tom postupku, pošto o žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije", ocenio je Maršalevski.
Aktiviste nekoliko nevladinih organizacija, koji su učestvovali na radionici u Beogradu, o razlozima boravka ispitale su 21. januara srpske vlasti i zabranile im ulazak u zemlju na godinu dana jer "predstavljaju bezbednosni rizik".
Maršalevski je najavio da će žalbu u slučaju da ne bude prihvaćena u Srbiji poslati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Radi se o političkom progonu stranaca u vezi sa traženjem spoljnih neprijatelja koji su optuženi za proteste u Srbiji", rekao je Aleksandar Maršalevski.
Kao argumente da su aktivisti protivpravno deportovani, Maršalevski navodi da su ih zadržali policajci bez izjašnjavanja o razlogu i da im, kako kaže, zabrana ulaska bez odgovarajuće pravne osnove i mogućnosti efektivnog osporavanja narušava pravo na privatni i porodični život.
"Odlukom o proterivanju policija je prekršila garancije u slučaju proterivanja stranaca jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Konačno, njihov tretman je bio diskriminatorski jer su bili meta kao strani državljani bez konkretnih dokaza", naveo je Maršalevski.
Na pitanje RSE o ovom slučaju nisu odgovorili ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Zvaničnici Hrvatske saopštili su da je proterano pet državljanki te zemlje.
Zagreb je zbog toga uputio protestnu notu i preporučio državljanima Hrvatske da odlože putovanja u Srbiju.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) ocenilo je reakciju Hrvatske kao neprimerenu i navelo da su njene državljanke tretirane u skladu sa zakonskim procedurama i međunarodnom praksom.
Evropska unija (EU) izrazila je zabrinutost zbog ovog poteza vlasti Srbije.
Do proterivanja predstavnika nevladinih organizacija dolazi nakon što su u proteklih godinu dana vlasti u Srbiji u više navrata uskraćivale gostoprimstvo stranim državljanima. Među njima su bile javne ličnosti i političari iz susednih država, kritični prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Proteklih sedmica, u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada u Srbiji, najviši državni funkcioneri iznose optužbe da iza demonstracija stoje zapadne obaveštajne službe i njihove nevladine organizacije u cilju rušenja srpske vlasti.
Maršalevski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, kaže da bi po proceduri žalba trebalo da bude podneta upravnom sudu u roku od 15 dana od proterivanja.
"Ali ne verujem da ćemo uspeti u tom postupku, pošto o žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije", ocenio je Maršalevski.
Aktiviste nekoliko nevladinih organizacija, koji su učestvovali na radionici u Beogradu, o razlozima boravka ispitale su 21. januara srpske vlasti i zabranile im ulazak u zemlju na godinu dana jer "predstavljaju bezbednosni rizik".
Maršalevski je najavio da će žalbu u slučaju da ne bude prihvaćena u Srbiji poslati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Radi se o političkom progonu stranaca u vezi sa traženjem spoljnih neprijatelja koji su optuženi za proteste u Srbiji", rekao je Aleksandar Maršalevski.
Kao argumente da su aktivisti protivpravno deportovani, Maršalevski navodi da su ih zadržali policajci bez izjašnjavanja o razlogu i da im, kako kaže, zabrana ulaska bez odgovarajuće pravne osnove i mogućnosti efektivnog osporavanja narušava pravo na privatni i porodični život.
"Odlukom o proterivanju policija je prekršila garancije u slučaju proterivanja stranaca jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Konačno, njihov tretman je bio diskriminatorski jer su bili meta kao strani državljani bez konkretnih dokaza", naveo je Maršalevski.
Na pitanje RSE o ovom slučaju nisu odgovorili ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Zvaničnici Hrvatske saopštili su da je proterano pet državljanki te zemlje.
Zagreb je zbog toga uputio protestnu notu i preporučio državljanima Hrvatske da odlože putovanja u Srbiju.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) ocenilo je reakciju Hrvatske kao neprimerenu i navelo da su njene državljanke tretirane u skladu sa zakonskim procedurama i međunarodnom praksom.
Evropska unija (EU) izrazila je zabrinutost zbog ovog poteza vlasti Srbije.
Do proterivanja predstavnika nevladinih organizacija dolazi nakon što su u proteklih godinu dana vlasti u Srbiji u više navrata uskraćivale gostoprimstvo stranim državljanima. Među njima su bile javne ličnosti i političari iz susednih država, kritični prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Proteklih sedmica, u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada u Srbiji, najviši državni funkcioneri iznose optužbe da iza demonstracija stoje zapadne obaveštajne službe i njihove nevladine organizacije u cilju rušenja srpske vlasti.