Požar u beogradskom domu za stare ukazao na sistemske probleme u socijalnoj zaštiti
Inspekcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovela je vanredni nadzor i zabranila rad domu za stara lica na periferiji Beograda, gde je u požaru stradalo osam korisnika, saopštilo je resorno ministarstvo 21. januara, dan nakon tragedije.
Osmoro ljudi je poginulo, a sedam je povređeno kada je 20. januara u radnim jutarnjim satima izbio požar u privatnom "Domu za smeštaj odraslih i starijih lica Ivanović" u Velikom Borku, četrdesetak kilometara od centra glavnog grada Srbije.
Istog dana uhapšeno je troje vlasnika doma koji se sumnjiče da su izvršili teška dela protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina.
Na fotografijama sa lica mesta vidi se da je izgoreo gotovo čitav krov objekta koji je, prema podacima iz evidencije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, imao kapaciteta za 29 osoba.
Međutim, prema podacima objavljenim nakon vanrednog nadzora, inspekcija je utvrdila da su u trenutku nesreće u domu bila zbrinuta 34 korisnika.
Resorni ministar Nemanja Starović izjavio je u utorak da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sarađuje sa policijom i tužilaštvom u vezi sa rasvetljavanjem svih okolnosti ove tragedije.
"Postoji sumnja da u kobnoj noći nisu bile poštovane određene bezbednosne procedure, vezano za prisustvo, činjenje ili nečinjenje odgovornih lica za bezbednost", rekao je Starović tokom gostovanja na Radio-televiziji Srbije (RTS) 21. januara.
Neprecizni standardi
U slučaju požara u domu za stara lica na periferiji Beograda mnogo faktora je zatajilo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nadežda Satarić, iz udruženja građana Snaga prijateljstva – Amity koje su osnovali socijalni radnici i drugi stručnjaci.
Za nju je jedno od najvažnijih pitanja da li je u trenucima kada je izbio požar bilo osoblja u domu.
Pravilnik koji bliže utvrđuje standarde u ustanovama socijalne zaštite propisuje da u domovima za starija lica mora postojati jedan negovatelj na deset korisnika koji su potpuno ili skoro potpuno upućeni na pomoć i negu od strane drugog lica. Takođe, pravilnik propisuje da dom mora imati jednog stručnog radnika na 70 korisnika.
Takođe, svaki dom mora da ima zaposlenog socijalnog radnika.
Nadežda Satarić kaže da je pravilnik neprecizno formulisan.
"Standard kaže da jedan negovatelj treba da radi na deset korisnika usluga koji su potpuno ili skoro potpuno upućeni na pomoć i negu od strane drugog lica. Ali, taj standard ne kaže da li je taj broj zaposlenih dovoljan u toku svake smene ili ukupno na broj korisnika", objašnjava Satarić.
Ona dodaje da je pravilnik koji se tiče domova za decu znatno precizniji i jasno propisuje broj radnika po glavi korisnika u svakoj smeni.
"Organizacija kojoj pripadam već duže vreme ukazuje da standardi moraju da budu precizniji, jasniji i da svaki privatnik koji želi da uđe u ovaj posao zna šta tačno mora da obezbedi, kako bi se obezbedila veća sigurnost ljudi koji tamo borave", kaže Satarić.
Licenca uprkos blokiranom računu
Drugo otvoreno pitanje je, prema rečima sagovornice RSE, da li je bankovni račun doma u Barajevu bio u blokadi u momentu kada mu je 2021. produžena licenca za rad. Javni podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su računi privrednog društva "Dom za smeštaj odraslih i starijih Ivanović" u blokadi od 2020. godine.
Godinu dana kasnije ova ustanova je obnovila licencu za rad koja važi do 2027. godine sa povećanim smeštajnim kapacitetima, pa je umesto za 16 korisnika taj broj povećan na ukupno 29.
"Postavlja se pitanje kako je preko blokiranih računa vlasnik mogao da izmiruje svoje obaveze i da plaća zaposlene", konstatuje Nadežda Satarić.
Ministar Nemanja Starović rekao je da se utvrđuju sve okolnosti u vezi sa činjenicom da je dom dobio licencu iako je račun bio u blokadi.
"Postoji više povezanih pravnih lica, takozvanih ćerki firmi i oni su očigledno preko različitih tekućih računa sprovodili poslovanje", objašnjava Starović.
Kao osnivač doma u Barajevu je u bazi Ministarstva za socijalna pitanja upisana Gorica Ivanović. Ona je zakonska zastupnica, dok se Miloš Ivanović vodi kao vlasnik privrednog društva "Dom za smeštaj odraslih i starijih Ivanović".
Do 2023. godine na istoj adresi bilo je registrovano preduzeće "Kuća za odmor Ivanovića doo Beograd". I ovo privredno društvo je od 2022. imalo zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, a prinudno je likvidirano 2023. godine.
U vlasništvu porodice Ivanović je i dom za stara lica "Ivanović i sinovi" u Velikoj Moštanici, naselju u beogradskoj opštini Čukarica. Računi te firme su takođe u blokadi, a kao vlasnik je upisan Aleksandar Ivanović.
Na pitanja RSE ko je bio nosilac licence za rad ove ustanove i da li je dom bio predmet inspekcija, iz Ministarstva za socijalna pitanja do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Zamenica ministra je nakon tragedije u Barajevu izjavila da će biti uvedene izmene koje će podrazumevati da niko pre utvrđenih i ispunjenih uslova, koji se tiču protivpožarne zaštite, neće moći da preda zahtev za licencu.
Nadežda Satarić pozdravlja ovu najavu.
"To je pametan potez. Procedura za dobijanje licence je i sada zahtevna, ali, kao što vidite, ne poštuje se to u potpunosti. Apsolutno bi to trebalo pooštriti", kaže Satarić.
Nedovoljno inspektora
Prema podacima Ministarstva za socijalna pitanja, u domu u Barajevu je u poslednjih nekoliko godina sprovedeno osam inspekcijskih nadzora, u vezi sa održavanjem septičke jame.
"Tada su naši inspektori utvrdili određene nepravilnosti u vezi sa vođenjem personalnih dosijea korisnika. Pokrenuti su postupci, ali to nije imalo veze sa bezbednošću", rekao je ministar Starović.
Prema zvaničnim podacim,a u Srbiji trenutno radi 41 starački dom u državnom vlasništvu i 277 licenciranih privatnih domova. Za kontrolu njihovog rada nadležno je Ministarstvo za socijalna pitanja koje vrši nadzor posredstvom inspekcija.
Međutim, ta kontrola se uglavnom vrši nakon prijava ili ekscesnih situacija, kaže Nadežda Satarić.
"U redovnim situacijama veoma retko vrše nadzor. Kažu da ih je malo – svega dvadesetak na ovako veliki broj subjekata, pa se oni uglavnom ne kontrolišu. To je jedan od razloga što se vlasnici privatnih vlasnika opuste i onda dođe do ovakvih tragedija", kaže ona.
Problem je i što inspekcija unapred najavljuje dolaske u domove.
"U kontrole i inspekcije bi trebalo da se ide nenajavljeno, sa službenom legitimacijom u bilo koje doba, jer svaki od tih objekata radi 24 sata. To, nažalost, nije tako u praksi", kaže Satarić.
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je da će zbog tragedije u Barajevu Vlada Srbije doneti odluku o proglašenju Dana žalosti u sredu, 22. januara.
Osmoro ljudi je poginulo, a sedam je povređeno kada je 20. januara u radnim jutarnjim satima izbio požar u privatnom "Domu za smeštaj odraslih i starijih lica Ivanović" u Velikom Borku, četrdesetak kilometara od centra glavnog grada Srbije.
Istog dana uhapšeno je troje vlasnika doma koji se sumnjiče da su izvršili teška dela protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina.
Na fotografijama sa lica mesta vidi se da je izgoreo gotovo čitav krov objekta koji je, prema podacima iz evidencije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, imao kapaciteta za 29 osoba.
Međutim, prema podacima objavljenim nakon vanrednog nadzora, inspekcija je utvrdila da su u trenutku nesreće u domu bila zbrinuta 34 korisnika.
Resorni ministar Nemanja Starović izjavio je u utorak da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sarađuje sa policijom i tužilaštvom u vezi sa rasvetljavanjem svih okolnosti ove tragedije.
"Postoji sumnja da u kobnoj noći nisu bile poštovane određene bezbednosne procedure, vezano za prisustvo, činjenje ili nečinjenje odgovornih lica za bezbednost", rekao je Starović tokom gostovanja na Radio-televiziji Srbije (RTS) 21. januara.
Neprecizni standardi
U slučaju požara u domu za stara lica na periferiji Beograda mnogo faktora je zatajilo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nadežda Satarić, iz udruženja građana Snaga prijateljstva – Amity koje su osnovali socijalni radnici i drugi stručnjaci.
Za nju je jedno od najvažnijih pitanja da li je u trenucima kada je izbio požar bilo osoblja u domu.
Pravilnik koji bliže utvrđuje standarde u ustanovama socijalne zaštite propisuje da u domovima za starija lica mora postojati jedan negovatelj na deset korisnika koji su potpuno ili skoro potpuno upućeni na pomoć i negu od strane drugog lica. Takođe, pravilnik propisuje da dom mora imati jednog stručnog radnika na 70 korisnika.
Takođe, svaki dom mora da ima zaposlenog socijalnog radnika.
Nadežda Satarić kaže da je pravilnik neprecizno formulisan.
"Standard kaže da jedan negovatelj treba da radi na deset korisnika usluga koji su potpuno ili skoro potpuno upućeni na pomoć i negu od strane drugog lica. Ali, taj standard ne kaže da li je taj broj zaposlenih dovoljan u toku svake smene ili ukupno na broj korisnika", objašnjava Satarić.
Ona dodaje da je pravilnik koji se tiče domova za decu znatno precizniji i jasno propisuje broj radnika po glavi korisnika u svakoj smeni.
"Organizacija kojoj pripadam već duže vreme ukazuje da standardi moraju da budu precizniji, jasniji i da svaki privatnik koji želi da uđe u ovaj posao zna šta tačno mora da obezbedi, kako bi se obezbedila veća sigurnost ljudi koji tamo borave", kaže Satarić.
Licenca uprkos blokiranom računu
Drugo otvoreno pitanje je, prema rečima sagovornice RSE, da li je bankovni račun doma u Barajevu bio u blokadi u momentu kada mu je 2021. produžena licenca za rad. Javni podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su računi privrednog društva "Dom za smeštaj odraslih i starijih Ivanović" u blokadi od 2020. godine.
Godinu dana kasnije ova ustanova je obnovila licencu za rad koja važi do 2027. godine sa povećanim smeštajnim kapacitetima, pa je umesto za 16 korisnika taj broj povećan na ukupno 29.
"Postavlja se pitanje kako je preko blokiranih računa vlasnik mogao da izmiruje svoje obaveze i da plaća zaposlene", konstatuje Nadežda Satarić.
Ministar Nemanja Starović rekao je da se utvrđuju sve okolnosti u vezi sa činjenicom da je dom dobio licencu iako je račun bio u blokadi.
"Postoji više povezanih pravnih lica, takozvanih ćerki firmi i oni su očigledno preko različitih tekućih računa sprovodili poslovanje", objašnjava Starović.
Kao osnivač doma u Barajevu je u bazi Ministarstva za socijalna pitanja upisana Gorica Ivanović. Ona je zakonska zastupnica, dok se Miloš Ivanović vodi kao vlasnik privrednog društva "Dom za smeštaj odraslih i starijih Ivanović".
Do 2023. godine na istoj adresi bilo je registrovano preduzeće "Kuća za odmor Ivanovića doo Beograd". I ovo privredno društvo je od 2022. imalo zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, a prinudno je likvidirano 2023. godine.
U vlasništvu porodice Ivanović je i dom za stara lica "Ivanović i sinovi" u Velikoj Moštanici, naselju u beogradskoj opštini Čukarica. Računi te firme su takođe u blokadi, a kao vlasnik je upisan Aleksandar Ivanović.
Na pitanja RSE ko je bio nosilac licence za rad ove ustanove i da li je dom bio predmet inspekcija, iz Ministarstva za socijalna pitanja do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Zamenica ministra je nakon tragedije u Barajevu izjavila da će biti uvedene izmene koje će podrazumevati da niko pre utvrđenih i ispunjenih uslova, koji se tiču protivpožarne zaštite, neće moći da preda zahtev za licencu.
Nadežda Satarić pozdravlja ovu najavu.
"To je pametan potez. Procedura za dobijanje licence je i sada zahtevna, ali, kao što vidite, ne poštuje se to u potpunosti. Apsolutno bi to trebalo pooštriti", kaže Satarić.
Nedovoljno inspektora
Prema podacima Ministarstva za socijalna pitanja, u domu u Barajevu je u poslednjih nekoliko godina sprovedeno osam inspekcijskih nadzora, u vezi sa održavanjem septičke jame.
"Tada su naši inspektori utvrdili određene nepravilnosti u vezi sa vođenjem personalnih dosijea korisnika. Pokrenuti su postupci, ali to nije imalo veze sa bezbednošću", rekao je ministar Starović.
Prema zvaničnim podacim,a u Srbiji trenutno radi 41 starački dom u državnom vlasništvu i 277 licenciranih privatnih domova. Za kontrolu njihovog rada nadležno je Ministarstvo za socijalna pitanja koje vrši nadzor posredstvom inspekcija.
Međutim, ta kontrola se uglavnom vrši nakon prijava ili ekscesnih situacija, kaže Nadežda Satarić.
"U redovnim situacijama veoma retko vrše nadzor. Kažu da ih je malo – svega dvadesetak na ovako veliki broj subjekata, pa se oni uglavnom ne kontrolišu. To je jedan od razloga što se vlasnici privatnih vlasnika opuste i onda dođe do ovakvih tragedija", kaže ona.
Problem je i što inspekcija unapred najavljuje dolaske u domove.
"U kontrole i inspekcije bi trebalo da se ide nenajavljeno, sa službenom legitimacijom u bilo koje doba, jer svaki od tih objekata radi 24 sata. To, nažalost, nije tako u praksi", kaže Satarić.
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je da će zbog tragedije u Barajevu Vlada Srbije doneti odluku o proglašenju Dana žalosti u sredu, 22. januara.