Kalas: Što je Ukrajina jača na bojnom polju, to će biti jača za pregovaračkim stolom
Piše: Zoltán Gyévai
Nema odluke o Ukrajini bez Ukrajine, ali nema ni odluke o Evropi bez Evrope, izjavila je nova visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas).
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa i nekoliko drugih evropskih medija u utorak, Kalas je takođe govorila o svom uverenju da će EU uspeti da održi jedinstvo uprkos sve većem broju evropskih vlada koje su naklonjene Rusiji, jer samo tako može da ostane jaka.
"Jasno je da kakav god dogovor da bude postignut, Evropa mora biti deo njega. Na Ukrajincima je da odluče kakav je sporazum za njih prihvatljiv", rekla je visoka predstavnica EU, dok svet čeka mirovni plan koji je obećao Donald Tramp (Trump), koji sledeće nedelje polaže predsedničku zakletvu.
Podsetivši na Trampovo obećanje da će brzo okončati rat, Kalas je izrazila uverenje da bi, ako novi predsednik zaista iskoristi moć Amerike da izvrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče svoje trupe iz Ukrajine i prestane da bombarduje civile i civilnu infrastrukturu, rat mogao da se završi.
Problem je, prema rečima bivše estonske premijerke, što Putin zapravo ne želi mir, već želi prekid vatre kako bi se njegove snage pregrupisale i naoružale.
"Videli smo i ranije prekide vatre. Rusi nikada nisu poštovali primirje. Zato je za Evropu važno da mir bude održiv i trajan", rekla je Kalas.
Ona je rekla da je prerano razmišljati o bilo evropskoj ulozi u očuvanju mira jer Moskva trenutno nije zainteresovana za mir.
Štaviše, Kalas kaže da je Evropa više zainteresovanu za mir od Rusije, koja je uverena da je vreme na njenoj strani, zbog čega bi Zapad trebalo da pojača ekonomski pritisak na Rusiju.
"Vidimo da su njihove gotovinske rezerve potpuno iscrpljene. Od prodaje nafte i gasa imaju mnogo manje prihoda nego ranije. Prema poslednjim vestima, Gazprom otpušta četrdeset odsto svog menadžmenta; tržište rada je u veoma lošem stanju; ključna kamatna stopa je iznad dvadeset odsto; oni regrutuju severnokorejske vojnike – sve to pokazuje da nisu u dobroj poziciji", rekla je Kalas.
Zato, navodi ona, ako uspeju da održe jedinstvo i snagu, vreme je zapravo na strani Ukrajine i njenih saveznika.
"Na nama je da osiguramo da Ukrajina bude jaka na bojnom polju. Jer što je jača na bojnom polju, jača će biti i za pregovaračkim stolom", rekla je ona.
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku rekla je da su pružanje vojne podrške Ukrajini, povećanje ekonomskog pritiska na Moskvu i njena međunarodna izolacija jedini načini da se spreči Rusija da dobije prednost.
"Ne treba da potcenjujemo sopstvene mogućnosti i precenjujemo Ruse. Rusija se ponekad čini kao misteriozna sila koja se ne može pobediti. To nije tačno, jači smo i po vojnim i po ekonomskim kapacitetima, treba da pristupimo stvarima s pozicije snage", rekla je ona i dodala da je slom sirijskog režima jasno pokazao da Rusija nije nepobediva.
Kalas je takođe nastojala da smanji značaj činjenice da su u nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope na vlasti proruski lideri i vlade ili da kao u Austriji i Češkoj mogu da dođu na vlast takve snage.
"Uprkos teškim pregovorima, uspeli smo da održimo jedinstvo. To postaje sve teže. Ipak, još imam uverenje da možemo da zastupamo jedinstven stav, jer samo tako možemo ostati jaki", rekla je Kalas.
Ona je takođe izrazila uverenje da Trampova administracija neće podeliti EU, za šta smatra da nije u interesu SAD, s obzirom na njene evropske interese.
Visoki predstavnica ne vidi mnogo smisla u sporenju oko nedavne Trampove izjave da bi članice NATO-a trebalo da troše pet ili tri odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu.
"Jasno je da moramo učiniti više. Dva odsto BDP-a (što je bio cilj deset godina) više nije dovoljno, s obzirom na to koliko Kina i Rusija troše na odbranu", rekla je ona i dodala da je problem s potrošnjom za odbranu u tome što kada je to potrebno, onda je prekasno.
"Da bismo živeli u miru, moramo se pripremiti za rat", istakla je Kalas.
Ona je izrazila uverenje da bi u trgovinskom ratu Evrope i SAD svi izgubili i da bi od toga jedino Kina imala koristi.
Govoreći o napadima na kablove u Baltičkom moru, Kalas je naglasila da bi bilo pogrešno tretirati napade na različite evropske kritične infrastrukture odvojeno.
Prva stvar, rekla je, jeste da se takvi incidenti tretiraju zajedno i da se podigne svest o tome.
Drugo, podmorski kablovi nisu samo izloženi takvoj pretnji u Evropi, rekla je Kalas i navela da je Kina to učinila više od 30 puta u odnosu na Tajvan i Južnu Koreju, zbog čega je važno da se dalje razvija međunarodno pomorsko pravo kako bi se pokrili takvi problemi.
Pored sajber odbrane, kaže Kalas, neophodno je da se dodatno pooštre sankcije protiv ruske "flote u senci" koja prevozi naftu kako bi zaobišla kaznene mere.
Kalas je potvrdila da EU razmatra postepeno ukidanje sankcija Siriji, uslovljavajući ukidanje određenih kaznenih mera preduzimanjem pravih koraka.
"Čujemo umirujuće reči od novog sirijskog rukovodstva, ali takođe želimo da vidimo ohrabrujuće korake, da stvari idu u pravom smeru. Ako vidimo da se to ne dešava, onda možemo da vratimo sankcije", rekla je ona, podsetivši da će to pitanje biti i na dnevnom redu sledećeg sastanka Saveta ministara spoljnih poslova.
Nema odluke o Ukrajini bez Ukrajine, ali nema ni odluke o Evropi bez Evrope, izjavila je nova visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas).
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa i nekoliko drugih evropskih medija u utorak, Kalas je takođe govorila o svom uverenju da će EU uspeti da održi jedinstvo uprkos sve većem broju evropskih vlada koje su naklonjene Rusiji, jer samo tako može da ostane jaka.
"Jasno je da kakav god dogovor da bude postignut, Evropa mora biti deo njega. Na Ukrajincima je da odluče kakav je sporazum za njih prihvatljiv", rekla je visoka predstavnica EU, dok svet čeka mirovni plan koji je obećao Donald Tramp (Trump), koji sledeće nedelje polaže predsedničku zakletvu.
Podsetivši na Trampovo obećanje da će brzo okončati rat, Kalas je izrazila uverenje da bi, ako novi predsednik zaista iskoristi moć Amerike da izvrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče svoje trupe iz Ukrajine i prestane da bombarduje civile i civilnu infrastrukturu, rat mogao da se završi.
Problem je, prema rečima bivše estonske premijerke, što Putin zapravo ne želi mir, već želi prekid vatre kako bi se njegove snage pregrupisale i naoružale.
"Videli smo i ranije prekide vatre. Rusi nikada nisu poštovali primirje. Zato je za Evropu važno da mir bude održiv i trajan", rekla je Kalas.
Ona je rekla da je prerano razmišljati o bilo evropskoj ulozi u očuvanju mira jer Moskva trenutno nije zainteresovana za mir.
Štaviše, Kalas kaže da je Evropa više zainteresovanu za mir od Rusije, koja je uverena da je vreme na njenoj strani, zbog čega bi Zapad trebalo da pojača ekonomski pritisak na Rusiju.
"Vidimo da su njihove gotovinske rezerve potpuno iscrpljene. Od prodaje nafte i gasa imaju mnogo manje prihoda nego ranije. Prema poslednjim vestima, Gazprom otpušta četrdeset odsto svog menadžmenta; tržište rada je u veoma lošem stanju; ključna kamatna stopa je iznad dvadeset odsto; oni regrutuju severnokorejske vojnike – sve to pokazuje da nisu u dobroj poziciji", rekla je Kalas.
Zato, navodi ona, ako uspeju da održe jedinstvo i snagu, vreme je zapravo na strani Ukrajine i njenih saveznika.
"Na nama je da osiguramo da Ukrajina bude jaka na bojnom polju. Jer što je jača na bojnom polju, jača će biti i za pregovaračkim stolom", rekla je ona.
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku rekla je da su pružanje vojne podrške Ukrajini, povećanje ekonomskog pritiska na Moskvu i njena međunarodna izolacija jedini načini da se spreči Rusija da dobije prednost.
"Ne treba da potcenjujemo sopstvene mogućnosti i precenjujemo Ruse. Rusija se ponekad čini kao misteriozna sila koja se ne može pobediti. To nije tačno, jači smo i po vojnim i po ekonomskim kapacitetima, treba da pristupimo stvarima s pozicije snage", rekla je ona i dodala da je slom sirijskog režima jasno pokazao da Rusija nije nepobediva.
Kalas je takođe nastojala da smanji značaj činjenice da su u nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope na vlasti proruski lideri i vlade ili da kao u Austriji i Češkoj mogu da dođu na vlast takve snage.
"Uprkos teškim pregovorima, uspeli smo da održimo jedinstvo. To postaje sve teže. Ipak, još imam uverenje da možemo da zastupamo jedinstven stav, jer samo tako možemo ostati jaki", rekla je Kalas.
Ona je takođe izrazila uverenje da Trampova administracija neće podeliti EU, za šta smatra da nije u interesu SAD, s obzirom na njene evropske interese.
Visoki predstavnica ne vidi mnogo smisla u sporenju oko nedavne Trampove izjave da bi članice NATO-a trebalo da troše pet ili tri odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu.
"Jasno je da moramo učiniti više. Dva odsto BDP-a (što je bio cilj deset godina) više nije dovoljno, s obzirom na to koliko Kina i Rusija troše na odbranu", rekla je ona i dodala da je problem s potrošnjom za odbranu u tome što kada je to potrebno, onda je prekasno.
"Da bismo živeli u miru, moramo se pripremiti za rat", istakla je Kalas.
Ona je izrazila uverenje da bi u trgovinskom ratu Evrope i SAD svi izgubili i da bi od toga jedino Kina imala koristi.
Govoreći o napadima na kablove u Baltičkom moru, Kalas je naglasila da bi bilo pogrešno tretirati napade na različite evropske kritične infrastrukture odvojeno.
Prva stvar, rekla je, jeste da se takvi incidenti tretiraju zajedno i da se podigne svest o tome.
Drugo, podmorski kablovi nisu samo izloženi takvoj pretnji u Evropi, rekla je Kalas i navela da je Kina to učinila više od 30 puta u odnosu na Tajvan i Južnu Koreju, zbog čega je važno da se dalje razvija međunarodno pomorsko pravo kako bi se pokrili takvi problemi.
Pored sajber odbrane, kaže Kalas, neophodno je da se dodatno pooštre sankcije protiv ruske "flote u senci" koja prevozi naftu kako bi zaobišla kaznene mere.
Kalas je potvrdila da EU razmatra postepeno ukidanje sankcija Siriji, uslovljavajući ukidanje određenih kaznenih mera preduzimanjem pravih koraka.
"Čujemo umirujuće reči od novog sirijskog rukovodstva, ali takođe želimo da vidimo ohrabrujuće korake, da stvari idu u pravom smeru. Ako vidimo da se to ne dešava, onda možemo da vratimo sankcije", rekla je ona, podsetivši da će to pitanje biti i na dnevnom redu sledećeg sastanka Saveta ministara spoljnih poslova.