Šta dalje nakon sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije?
Srbija je počela pregovore sa Sjedinjenim Državama o sankcionisanoj Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Još je nepoznanica kako će se rešiti problem ruskog vlasništva ovog nekadašnjeg državnog giganta.
"Scenariji u kojima Rusija ostaje u NIS-u mislim da nisu izvodljivi", ocenio je za RSE Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom Njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
Sjedinjene Države nametnule su na početku 2025. sankcije većem broju brodova koji prevoze naftu, trgovcima i dobavljačima ruske nafte i ruskim energetskim zvaničnicima kako bi se smanjili ruski prihodi od energije koji se koriste za rat protiv Ukrajine.
O čemu se razgovara?
Vlasti u Beogradu očekuju da će nakon razgovora sa američkim partnerima, uključujući i dolazeću administraciju novoizabranog predsednika Donalda Trampa (Trump), uspeti da obezbede što bolje uslove.
Mada je srpski šef diplomatije Marko Đurić u izjavi Radio-televiziju Srbije (RTS) 13. januara rekao da će i novoj američkoj administraciji biti vrlo teško da bez kompleksne kongresne procedure ukine te sankcije.
Razgovori o uslovima sa američkim Ministarstvom finansija počeli su 13. januara kako bi se, kažu u Beogradu, našlo za Srbiju "najbolje moguće rešenje".
Međutim, za Sjedinjene Države "jedini način da rizik bude nula jeste da udeo ruskog vlasništva bude nula."
To je, kako je 12. januara rekao RTS-u pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajan (James O’Brien), pozicija sa kojom ulaze u razgovor.
"Već smo činili ovakve stvari kada je reč o drugim ruskim firmama u drugim zemljama – u Holandiji, u Švajcarskoj, Turskoj", naveo je O’Brajan.
Koji su mogući scenariji?
Zvaničnici u Beogradu su u više navrata poručili da ne dolazi u obzir otimanje tuđe imovine.
Takođe tvrde da imaju novca na računu da Srbija otkupi NIS od Rusije.
"Najbolja opcija za Rusiju je da se ne diže velika larma i da se izvrši prebacivanje vlasništva", ocenjuje Igor Novaković iz ISAC fonda.
Međutim, dodaje da je pitanje da li će američka strana odobriti tu transakciju jer se može smatrati kao pomoć ruskoj ekonomiji u borbi protiv Ukrajine.
Vlasničku transformaciju, kako je najavljeno, mora da odobri Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija.
Beograd je razgovore sa ruskim partnerima najavio nakon sastanka sa američkim.
Kremlj je saopštio da će se Moskva suprotstaviti američkim sankcijama usmerenim na rusku naftnu industriju, uz ocenu da one mogu da destabilizuju globalna energetska tržišta.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 13. januara da će Moskva pažljivo pratiti posledice mera, a zatim konfigurisati rad ruskih kompanija tako da se te posledice minimiziraju.
Nije komentarisao sankcije usmerene ka Naftnoj industriji Srbije u ruskom vlasništvu.
RSE se obratio Gaspromu sa upitom koja bi opcija za rusku stranu bila prihvatljiva.
"Postoji računica po kojoj Gasprom njeft ne želi da proda te akcije jer niko ne želi nešto da proda pod prinudom", rekao je ekonomski konsultant Bogdan Petrović.
Scenario ako ne dođe do dogovora sa Rusima bio bi da država Srbija nacionalizuje NIS.
"Država može da kaže da je javni interes da se obezbedi snabdevanje naftom i derivatima, a to nije moguće ako NIS ostane u ruskom vlasništvu", objašnjava Petrović.
To "nasilno preuzimanje" akcija NIS-a, kako je rekao, radi se tako što bi Skupština Srbije donela poseban zakon kojim bi se predvidela transakcija koja podrazumeva određenu nadoknadu za akcije.
"Možete nacionalizovati kompaniju i za jedan dinar, ali takve stvari se ne rade ukoliko niste u prevelikoj nuždi jer to dovodi u pitanje kredibilitet države", dodao je Petrović.
Postoji i opcija da strana kompanija kupi NIS, ali u tom slučaju su dati rokovi od 45 dana nerealni, smatra Petrović.
"Morate da se obratite Komisiji za zaštitu konkurencije da dobijete saglasnost da bi to preuzimanje stupilo na snagu. To ne možete da dobijete za deset dana jer je to ozbiljna procedura" kaže on.
Nije isključio mogućnost da država stavi van snage u ovom slučaju Zakon o zaštiti konkurencije.
Petrović takođe kaže da bi u slučaju da neka strana kompanija kupi NIS, bila potrebna procena kompanije za šta je, kako je rekao, potrebno šest meseci.
U danu kada su objavljene američke sankcije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija ima rok od 45 dana da završi "potpisivanje bilo kakvog ugovora i dogovora sa ruskom stranom".
Posle toga, kako je rekao, sankcije nastupaju "u potpunosti".
Šta bi moglo da se desi na tržištu?
Iz NIS-a su prethodnih dana za RSE naveli da će "pažljivo analizirati sve implikacije po poslovanje kompanije" dodajući da ostaju fokusirani na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata.
"Poslovanje kompanije se u ovom trenutku obavlja neometano, snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate", navela je kompanija 10. januara.
Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da je prvi problem snabdevanje sirovom naftom koja ide preko Jadranskog naftovoda JANAF.
NIS je najveći poslovni partner JANAF-a koji je u većinskom vlasništvu Hrvatske, članice EU.
"Hrvatska ne mora sama da odluči da primeni sankcije, ali ove sankcije su tako targetirane da ukoliko poslujete sa subjektom koji je pod američkim sankcijama, postoji mogućnost da se sankcije primene i na vas", naveo je.
On dalje kaže da se to odnosi i na banke.
"To se može videti kod američkih sankcija Dodiku, političkoj eliti u Republici Srpskoj i preduzećima povezanim sa njima. Pokušali su da prepakuju vlasništvo, da prebace na druge entitete i to nije uspelo", kaže Novaković.
Predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, pojedini članovi njegove porodice i pojedine kompanije su pod američkim sankcijama.
Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu.
Prema tom izveštaju potrošnja nafte je u 2023. iznosila oko četiri miliona tona.
Te godine zbog sankcija EU prvi put u istoriji srpske naftne industrije nije bilo uvoza sirove nafte ruskog porekla.
Sankcije Rusiji podrazumevale su zabranu korišćenja evropske infrastrukture za transport i preradu sirove nafte ruskog porekla.
Srbija je 2023. uglavnom uvozila naftu iz Azerbejdžana, Iraka, Kazahstana, Norveške.
Uticaj preko NIS-a
Igor Novaković ocenio je da je NIS stub uticaja Rusije zato što su preko njega išle vidljivost i sve ruske zvanične aktivnosti.
"Od podrške kulturnim organizacijama, preko NIS-a je finansiran završetak izgradnje Hrama Svetog Save, oni su glavni sponzori fudbalskog kluba Crvena Zvezda", naveo je.
Time se, kako je rekao, ostvaruje neposredan uticaj Rusije pošto je NIS jedna od najvećih kompanija u Srbiji.
"Postoje i druge kompanije u vlasništvu ruskih firmi, ali nemaju ni približno toliki uticaj", kaže Novaković.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija pokušava da diverzifikuje izvore i pravce snabdevanja energentima.
Međutim, i dalje dominantno zavisi od uvoza ruskog gasa. Ugovor o snabdevanju ističe u martu i očekuju se razgovori o njegovom produžavanju.
Ta energetska zavisnost je jedan od argumenata vlasti što se Srbija ne pridružuje sankcijama EU i zapadnih zemalja protiv Rusije.
Zvaničnici Sjedinjenih Država uveravaju da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS i da će pomoći Srbiji da diverzifikuje energetske izvore i bude nezavisna.
Za to vreme vlasti u Srbiji tvrde da neće biti nestašice, kao i da postoje rezerve dizela i benzina za tri meseca u slučaju da ništa ne može da se uveze.
Nakon što je Evropska unija nametnula nove ekonomske sankcije Rusiji 2022, Srbija i Mađarska su u oktobru te godine dogovorile izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)".
Prema ranijoj najavi ministarke energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, taj naftovod počeće da se gradi u drugoj polovini 2025. godine.
Još je nepoznanica kako će se rešiti problem ruskog vlasništva ovog nekadašnjeg državnog giganta.
"Scenariji u kojima Rusija ostaje u NIS-u mislim da nisu izvodljivi", ocenio je za RSE Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom Njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
Sjedinjene Države nametnule su na početku 2025. sankcije većem broju brodova koji prevoze naftu, trgovcima i dobavljačima ruske nafte i ruskim energetskim zvaničnicima kako bi se smanjili ruski prihodi od energije koji se koriste za rat protiv Ukrajine.
O čemu se razgovara?
Vlasti u Beogradu očekuju da će nakon razgovora sa američkim partnerima, uključujući i dolazeću administraciju novoizabranog predsednika Donalda Trampa (Trump), uspeti da obezbede što bolje uslove.
Mada je srpski šef diplomatije Marko Đurić u izjavi Radio-televiziju Srbije (RTS) 13. januara rekao da će i novoj američkoj administraciji biti vrlo teško da bez kompleksne kongresne procedure ukine te sankcije.
Razgovori o uslovima sa američkim Ministarstvom finansija počeli su 13. januara kako bi se, kažu u Beogradu, našlo za Srbiju "najbolje moguće rešenje".
Međutim, za Sjedinjene Države "jedini način da rizik bude nula jeste da udeo ruskog vlasništva bude nula."
To je, kako je 12. januara rekao RTS-u pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajan (James O’Brien), pozicija sa kojom ulaze u razgovor.
"Već smo činili ovakve stvari kada je reč o drugim ruskim firmama u drugim zemljama – u Holandiji, u Švajcarskoj, Turskoj", naveo je O’Brajan.
Koji su mogući scenariji?
Zvaničnici u Beogradu su u više navrata poručili da ne dolazi u obzir otimanje tuđe imovine.
Takođe tvrde da imaju novca na računu da Srbija otkupi NIS od Rusije.
"Najbolja opcija za Rusiju je da se ne diže velika larma i da se izvrši prebacivanje vlasništva", ocenjuje Igor Novaković iz ISAC fonda.
Međutim, dodaje da je pitanje da li će američka strana odobriti tu transakciju jer se može smatrati kao pomoć ruskoj ekonomiji u borbi protiv Ukrajine.
Vlasničku transformaciju, kako je najavljeno, mora da odobri Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija.
Beograd je razgovore sa ruskim partnerima najavio nakon sastanka sa američkim.
Kremlj je saopštio da će se Moskva suprotstaviti američkim sankcijama usmerenim na rusku naftnu industriju, uz ocenu da one mogu da destabilizuju globalna energetska tržišta.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 13. januara da će Moskva pažljivo pratiti posledice mera, a zatim konfigurisati rad ruskih kompanija tako da se te posledice minimiziraju.
Nije komentarisao sankcije usmerene ka Naftnoj industriji Srbije u ruskom vlasništvu.
RSE se obratio Gaspromu sa upitom koja bi opcija za rusku stranu bila prihvatljiva.
"Postoji računica po kojoj Gasprom njeft ne želi da proda te akcije jer niko ne želi nešto da proda pod prinudom", rekao je ekonomski konsultant Bogdan Petrović.
Scenario ako ne dođe do dogovora sa Rusima bio bi da država Srbija nacionalizuje NIS.
"Država može da kaže da je javni interes da se obezbedi snabdevanje naftom i derivatima, a to nije moguće ako NIS ostane u ruskom vlasništvu", objašnjava Petrović.
To "nasilno preuzimanje" akcija NIS-a, kako je rekao, radi se tako što bi Skupština Srbije donela poseban zakon kojim bi se predvidela transakcija koja podrazumeva određenu nadoknadu za akcije.
"Možete nacionalizovati kompaniju i za jedan dinar, ali takve stvari se ne rade ukoliko niste u prevelikoj nuždi jer to dovodi u pitanje kredibilitet države", dodao je Petrović.
Postoji i opcija da strana kompanija kupi NIS, ali u tom slučaju su dati rokovi od 45 dana nerealni, smatra Petrović.
"Morate da se obratite Komisiji za zaštitu konkurencije da dobijete saglasnost da bi to preuzimanje stupilo na snagu. To ne možete da dobijete za deset dana jer je to ozbiljna procedura" kaže on.
Nije isključio mogućnost da država stavi van snage u ovom slučaju Zakon o zaštiti konkurencije.
Petrović takođe kaže da bi u slučaju da neka strana kompanija kupi NIS, bila potrebna procena kompanije za šta je, kako je rekao, potrebno šest meseci.
U danu kada su objavljene američke sankcije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija ima rok od 45 dana da završi "potpisivanje bilo kakvog ugovora i dogovora sa ruskom stranom".
Posle toga, kako je rekao, sankcije nastupaju "u potpunosti".
Šta bi moglo da se desi na tržištu?
Iz NIS-a su prethodnih dana za RSE naveli da će "pažljivo analizirati sve implikacije po poslovanje kompanije" dodajući da ostaju fokusirani na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata.
"Poslovanje kompanije se u ovom trenutku obavlja neometano, snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate", navela je kompanija 10. januara.
Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da je prvi problem snabdevanje sirovom naftom koja ide preko Jadranskog naftovoda JANAF.
NIS je najveći poslovni partner JANAF-a koji je u većinskom vlasništvu Hrvatske, članice EU.
"Hrvatska ne mora sama da odluči da primeni sankcije, ali ove sankcije su tako targetirane da ukoliko poslujete sa subjektom koji je pod američkim sankcijama, postoji mogućnost da se sankcije primene i na vas", naveo je.
On dalje kaže da se to odnosi i na banke.
"To se može videti kod američkih sankcija Dodiku, političkoj eliti u Republici Srpskoj i preduzećima povezanim sa njima. Pokušali su da prepakuju vlasništvo, da prebace na druge entitete i to nije uspelo", kaže Novaković.
Predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, pojedini članovi njegove porodice i pojedine kompanije su pod američkim sankcijama.
Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu.
Prema tom izveštaju potrošnja nafte je u 2023. iznosila oko četiri miliona tona.
Te godine zbog sankcija EU prvi put u istoriji srpske naftne industrije nije bilo uvoza sirove nafte ruskog porekla.
Sankcije Rusiji podrazumevale su zabranu korišćenja evropske infrastrukture za transport i preradu sirove nafte ruskog porekla.
Srbija je 2023. uglavnom uvozila naftu iz Azerbejdžana, Iraka, Kazahstana, Norveške.
Uticaj preko NIS-a
Igor Novaković ocenio je da je NIS stub uticaja Rusije zato što su preko njega išle vidljivost i sve ruske zvanične aktivnosti.
"Od podrške kulturnim organizacijama, preko NIS-a je finansiran završetak izgradnje Hrama Svetog Save, oni su glavni sponzori fudbalskog kluba Crvena Zvezda", naveo je.
Time se, kako je rekao, ostvaruje neposredan uticaj Rusije pošto je NIS jedna od najvećih kompanija u Srbiji.
"Postoje i druge kompanije u vlasništvu ruskih firmi, ali nemaju ni približno toliki uticaj", kaže Novaković.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija pokušava da diverzifikuje izvore i pravce snabdevanja energentima.
Međutim, i dalje dominantno zavisi od uvoza ruskog gasa. Ugovor o snabdevanju ističe u martu i očekuju se razgovori o njegovom produžavanju.
Ta energetska zavisnost je jedan od argumenata vlasti što se Srbija ne pridružuje sankcijama EU i zapadnih zemalja protiv Rusije.
Zvaničnici Sjedinjenih Država uveravaju da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS i da će pomoći Srbiji da diverzifikuje energetske izvore i bude nezavisna.
Za to vreme vlasti u Srbiji tvrde da neće biti nestašice, kao i da postoje rezerve dizela i benzina za tri meseca u slučaju da ništa ne može da se uveze.
Nakon što je Evropska unija nametnula nove ekonomske sankcije Rusiji 2022, Srbija i Mađarska su u oktobru te godine dogovorile izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)".
Prema ranijoj najavi ministarke energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, taj naftovod počeće da se gradi u drugoj polovini 2025. godine.