Komandant libanske vojske izabran za predsednika zemlje
Libanski parlament izabrao je u četvrtak komandanta vojske Džozefa Auna (Joseph Aoun) za predsednika zemlje, pošto je ta funkcija bila nepopunjena više od dve godine usled nemogućnosti dogovora.
Izbor Auna, koji ima odobravanje SAD, za predsednika pokazuje smanjeni uticaja Hezbolaha kojeg podržava Iran posle razornog rata te libanske militantne grupe s Izraelom. Hezbolah se nalazi na američkoj listi terorističkih organizacija, dok je na crnoj listi EU samo njegovo oružano krilo, ali ne i politička partija koja je zastupljena u libanskom parlamentu.
Ishod glasanja u libanskom parlamentu je, prema oceni agencije Rojters, odrazio promenu u ravnoteži snaga u Libanu i na širem Bliskom istoku, gde je šiitski muslimanski Hezbolah teško pogođen u prošlogodišnjem ratu s Izraelom dok je njegov sirijski saveznik Bašar al-Asad srušen u decembru.
Takođe ukazuje na oživljavanje saudijskog uticaja u zemlji u kojoj su ulogu Rijada odavno zasenili Iran i Hezbolah.
Predsednička funkcija u Libanu, rezervisana za maronitske hrišćane po verskom sistemu podele vlasti u zemlji, upražnjeno je otkako je mandat Mišela Auna (Michel Aoun) završio u oktobru 2022, pošto usled dubokih podela nije bio moguć dogovor oko kandidata koji bi mogao da osvoji dovoljno glasova u parlamentu sa 128 mesta.
Džozef Aun u prvom krugu nije mogao da sakupi potrebna 86 glasa, ali je u drugom krugu prikupio 99 glasova, rekao je predsednik parlamenta Nabih Beri, pošto su ga podržali poslanici Hezbolaha i njegovog šiitskog saveznika Pokreta Amal.
Mogućnost da Aun bude izabran je povećana u sredu kada se Hezbolahov kandidat Sulejman Frangieh povukao i izrazio podršku komandantu vojske, dok su francuski i saudijski izaslanici bili u Bejrutu, zalažući se za njegov izbor na sastancima s političarima, rekla su za Rojters tri libanska politička izvora.
Izvor blizak saudijskom kraljevskom dvoru rekao je da su francuski, saudijski i američki izaslanici rekli Beriju, bliskom savezniku Hezbolaha, da međunarodna finansijska pomoć – uključujući i iz Saudijske Arabije - zavisi od izbora Auna.
"Postoji vrlo jasna poruka međunarodne zajednice da je spremna da podrži Liban, ali za to je potreban predsednik, vlada", rekao je za Rojters pre glasanja hrišćanski poslanik Mišel Muavad. "Dobili smo poruku od Saudijske Arabije o podršci", dodao je on.
Aunov izbor je prvi korak ka oživljavanju vladinih institucija u zemlji koja nije imala ni šefa države ni vladu s potpunim ovlašćenjima otkako je prethodni predsednik Aun otišao s funkcije.
Libanu, čija se privreda još trpi posledice razornog finansijskog kolapsa 2019. godine, preko je potrebna međunarodna podrška za obnovu od rata, za koji je Svetska banka procenjuje da je koštala zemlju 8,5 milijardi dolara.
Libanski sistem vlasti zahteva od novog predsednika da sazove konsultacije s poslanicima kako bi nominovao sunitskog muslimanskog premijera za formiranje novog kabineta, što je proces koji se često može odugovlačiti dok različite grupe pregovaraju o ministarskim portfeljima.
Aun ima ključnu ulogu u održavanju primirja između Hezbolaha i Izraela u čijem postizanju su u novembru posredovali Vašington i Pariz. Uslovi nalažu da se libanska vojska rasporedi na jug Libana, dok se Izrael i Hezbolah treba da povuku svoje trupe.
Aun (60) je komandant libanske vojske koju podržavaju SAD od 2017. Za vreme njegovog mandata, SAD su pomagale libansku vojsku, u okviru dugogodišnje američke politika usmerena na podršku državnim institucijama u suzbijanju uticaja Hezbolaha.
Izbor Auna, koji ima odobravanje SAD, za predsednika pokazuje smanjeni uticaja Hezbolaha kojeg podržava Iran posle razornog rata te libanske militantne grupe s Izraelom. Hezbolah se nalazi na američkoj listi terorističkih organizacija, dok je na crnoj listi EU samo njegovo oružano krilo, ali ne i politička partija koja je zastupljena u libanskom parlamentu.
Ishod glasanja u libanskom parlamentu je, prema oceni agencije Rojters, odrazio promenu u ravnoteži snaga u Libanu i na širem Bliskom istoku, gde je šiitski muslimanski Hezbolah teško pogođen u prošlogodišnjem ratu s Izraelom dok je njegov sirijski saveznik Bašar al-Asad srušen u decembru.
Takođe ukazuje na oživljavanje saudijskog uticaja u zemlji u kojoj su ulogu Rijada odavno zasenili Iran i Hezbolah.
Predsednička funkcija u Libanu, rezervisana za maronitske hrišćane po verskom sistemu podele vlasti u zemlji, upražnjeno je otkako je mandat Mišela Auna (Michel Aoun) završio u oktobru 2022, pošto usled dubokih podela nije bio moguć dogovor oko kandidata koji bi mogao da osvoji dovoljno glasova u parlamentu sa 128 mesta.
Džozef Aun u prvom krugu nije mogao da sakupi potrebna 86 glasa, ali je u drugom krugu prikupio 99 glasova, rekao je predsednik parlamenta Nabih Beri, pošto su ga podržali poslanici Hezbolaha i njegovog šiitskog saveznika Pokreta Amal.
Mogućnost da Aun bude izabran je povećana u sredu kada se Hezbolahov kandidat Sulejman Frangieh povukao i izrazio podršku komandantu vojske, dok su francuski i saudijski izaslanici bili u Bejrutu, zalažući se za njegov izbor na sastancima s političarima, rekla su za Rojters tri libanska politička izvora.
Izvor blizak saudijskom kraljevskom dvoru rekao je da su francuski, saudijski i američki izaslanici rekli Beriju, bliskom savezniku Hezbolaha, da međunarodna finansijska pomoć – uključujući i iz Saudijske Arabije - zavisi od izbora Auna.
"Postoji vrlo jasna poruka međunarodne zajednice da je spremna da podrži Liban, ali za to je potreban predsednik, vlada", rekao je za Rojters pre glasanja hrišćanski poslanik Mišel Muavad. "Dobili smo poruku od Saudijske Arabije o podršci", dodao je on.
Aunov izbor je prvi korak ka oživljavanju vladinih institucija u zemlji koja nije imala ni šefa države ni vladu s potpunim ovlašćenjima otkako je prethodni predsednik Aun otišao s funkcije.
Libanu, čija se privreda još trpi posledice razornog finansijskog kolapsa 2019. godine, preko je potrebna međunarodna podrška za obnovu od rata, za koji je Svetska banka procenjuje da je koštala zemlju 8,5 milijardi dolara.
Libanski sistem vlasti zahteva od novog predsednika da sazove konsultacije s poslanicima kako bi nominovao sunitskog muslimanskog premijera za formiranje novog kabineta, što je proces koji se često može odugovlačiti dok različite grupe pregovaraju o ministarskim portfeljima.
Aun ima ključnu ulogu u održavanju primirja između Hezbolaha i Izraela u čijem postizanju su u novembru posredovali Vašington i Pariz. Uslovi nalažu da se libanska vojska rasporedi na jug Libana, dok se Izrael i Hezbolah treba da povuku svoje trupe.
Aun (60) je komandant libanske vojske koju podržavaju SAD od 2017. Za vreme njegovog mandata, SAD su pomagale libansku vojsku, u okviru dugogodišnje američke politika usmerena na podršku državnim institucijama u suzbijanju uticaja Hezbolaha.