Beograd ukida trolejbuse posle osam decenija, protivi se četiri sindikata
Četiri sindikata Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP) i dva udruženja građana zatražili su povlačenje predloga o ukidanju trolejbusa u glavnom gradu Srbije.
Ivan Banković, predsednik Sindikata Centar GSP-a, izjavio je da će zahtev uputiti Komisiji za javno-privatna partnerstva Vlade Srbije i Komisiji za javne nabavke.
"Beogradu su potrebni trolejbusi. Pogotovu nema logike da se ukine trolejbuski saobraćaj da bi na istim linijama vozili privatni električni autobusi", rekao je saobraćajni inženjer Banković 9. januara na konferenciji za štampu pred zgradom Skupštine Beograda.
Saopšteno je da su protiv ukidanja trolejbuskog saobraćaja sindikati GSP-a Centar, Pravda i Sloga, kao i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu Beograda, te organizacije Centar za lokalnu samoupravu (CLS) i Vratimo trolu 28.
Skupština Beograda 25. decembra izglasala je predlog da se trolejbusi u javnom prevozu zamene električnim autobusima.
"Trolejbuski prevoz u Beogradu ima bogatu istoriju ali i velike probleme; zastarelost vozila i opreme i malu efikasnost", navedeno je u obrazloženju.
U odluci Grada dodaje se da mreža za napajanje trola strujom zbog starosti nije efikasna i ističe da Beograd ima 92 trolejbusa koji su u proseku stariji od 15 godina.
Nakon odluke donete pre dve sedmice, za sada nije objavljen konkurs za uvođenje električnih autobusa umesto trolejbusa po modelu javno-privatnog partnerstva.
Ivan Banković, iz Sindikata Centar GSP-a, rekao je da trolejbusi godišnje koštaju Beograd 4,98 milijardi dinara i naveo da su najave da će preduzeće kojem bude dodeljen taj posao istu uslugu, na istom broju linija, raditi po ceni od 6,81 milijardu dinara.
"To znači da će građani Beograda plaćati 1,83 milijarde dinara više", rekao je Banković.
To bi značilo da bi, po njegovim tvrdnjama, godišnji trošak bio veći za oko 15,6 miliona evra.
Beograd ima šest trolejbuskih linija sa 40 stanica koje voze kroz grad.
Vladimir Momčilović, prodekan Saobraćajnog fakulteta, naveo je da je trolejbuska mreža u Beogradu u dobrom stanju i da taj vid prevoza imaju i Češka, Francuska, Austrija, Italija.
"Ako bi ukinuo trolejbuse Grad bi morao da gradi novu infrastukturu, da postavi brze punjače za autobuse. To je veoma skupo i besmisleno kada već imate trole", rekao je Momčilović.
Studenti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu prethodno su apelovali na gradsku upravu da zaustavi ukidanje trolejbusa i zatražili da ta ustanova bude konsultovana pri analizama saobraćaja.
Davor Stupar, predsednik Udruženja građana Vratimo trolu 28, podsetio je da je gradska uprava pre šest godina pokušala da ukine trolejbuske linije 19 i 28.
"To je učinjeno praktično preko noći. Tada su građani naterali Grad da sprovede analizu opravdanosti zbog koje su ih posle godinu dana vlasti vratili u funkciju", rekao je Stupar.
Javni prevoz u Beogradu, danas Javno komunalno preduzeće GSP, postoji od oktobra 1892. i prvu trolejbusku liniju otvorio je 1947. od Kalemegdana do Slavije.
Od tada su ulicama glavnog grada Srbije prvo vozili italijanski trolejbusi Fijat i Alfa Romeo, domaći Goša, austrijski Graf i Štift, ruski Trolza, Ziu i VMZ, kao i beloruski AKSM Belkomunmaš koji i danas saobraćaju u Beogradu.
Ivan Banković, predsednik Sindikata Centar GSP-a, izjavio je da će zahtev uputiti Komisiji za javno-privatna partnerstva Vlade Srbije i Komisiji za javne nabavke.
"Beogradu su potrebni trolejbusi. Pogotovu nema logike da se ukine trolejbuski saobraćaj da bi na istim linijama vozili privatni električni autobusi", rekao je saobraćajni inženjer Banković 9. januara na konferenciji za štampu pred zgradom Skupštine Beograda.
Saopšteno je da su protiv ukidanja trolejbuskog saobraćaja sindikati GSP-a Centar, Pravda i Sloga, kao i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu Beograda, te organizacije Centar za lokalnu samoupravu (CLS) i Vratimo trolu 28.
Skupština Beograda 25. decembra izglasala je predlog da se trolejbusi u javnom prevozu zamene električnim autobusima.
"Trolejbuski prevoz u Beogradu ima bogatu istoriju ali i velike probleme; zastarelost vozila i opreme i malu efikasnost", navedeno je u obrazloženju.
U odluci Grada dodaje se da mreža za napajanje trola strujom zbog starosti nije efikasna i ističe da Beograd ima 92 trolejbusa koji su u proseku stariji od 15 godina.
Nakon odluke donete pre dve sedmice, za sada nije objavljen konkurs za uvođenje električnih autobusa umesto trolejbusa po modelu javno-privatnog partnerstva.
Ivan Banković, iz Sindikata Centar GSP-a, rekao je da trolejbusi godišnje koštaju Beograd 4,98 milijardi dinara i naveo da su najave da će preduzeće kojem bude dodeljen taj posao istu uslugu, na istom broju linija, raditi po ceni od 6,81 milijardu dinara.
"To znači da će građani Beograda plaćati 1,83 milijarde dinara više", rekao je Banković.
To bi značilo da bi, po njegovim tvrdnjama, godišnji trošak bio veći za oko 15,6 miliona evra.
Beograd ima šest trolejbuskih linija sa 40 stanica koje voze kroz grad.
Vladimir Momčilović, prodekan Saobraćajnog fakulteta, naveo je da je trolejbuska mreža u Beogradu u dobrom stanju i da taj vid prevoza imaju i Češka, Francuska, Austrija, Italija.
"Ako bi ukinuo trolejbuse Grad bi morao da gradi novu infrastukturu, da postavi brze punjače za autobuse. To je veoma skupo i besmisleno kada već imate trole", rekao je Momčilović.
Studenti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu prethodno su apelovali na gradsku upravu da zaustavi ukidanje trolejbusa i zatražili da ta ustanova bude konsultovana pri analizama saobraćaja.
Davor Stupar, predsednik Udruženja građana Vratimo trolu 28, podsetio je da je gradska uprava pre šest godina pokušala da ukine trolejbuske linije 19 i 28.
"To je učinjeno praktično preko noći. Tada su građani naterali Grad da sprovede analizu opravdanosti zbog koje su ih posle godinu dana vlasti vratili u funkciju", rekao je Stupar.
Javni prevoz u Beogradu, danas Javno komunalno preduzeće GSP, postoji od oktobra 1892. i prvu trolejbusku liniju otvorio je 1947. od Kalemegdana do Slavije.
Od tada su ulicama glavnog grada Srbije prvo vozili italijanski trolejbusi Fijat i Alfa Romeo, domaći Goša, austrijski Graf i Štift, ruski Trolza, Ziu i VMZ, kao i beloruski AKSM Belkomunmaš koji i danas saobraćaju u Beogradu.