Pred Kosovom godina izbora i izazova na putu do stabilnosti
Redovni parlamentarni izbori na Kosovu - koji će se održati 9. februara, kao i lokalni izbori u svih 38 opština - koji se očekuju na jesen, biće među glavnim događajima na Kosovu tokom 2025. godine, ocenjuju politički analitičari sa Kosova i iz Srbije.
Ljuljzim (Lulzim|) Peci iz nevladinog Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj politika (KIPRED) i Njomza Arifi iz Grupe za pravne i političke studije, smatraju da će rezultati izbora, kako parlamentarnih, tako i lokalnih, diktirati dinamiku mogućih političkih i bezbednosnih dešavanja u zemlji.
Slično mišljenje dele i analitičari iz Beograda, politikolog Ognjen Gogić i Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose. Ipak, oni ne isključuju mogućnost incidenata na severu Kosova i tenzije ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.
Sprovođenje obaveza koje proističu iz sporazuma postignutih u Briselu, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, takođe će biti izazov tokom 2025. godine, kako za buduću Vladu Kosova, tako i za Vladu Srbije, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Zajednica opština sa srpskom većinom, stara obaveza za novu Vladu
Parlamentarni izbori će odrediti i budućeg lidera na političkoj sceni Kosova, zaključuje Ljuljzim Peci.
Zbog toga očekuje da će početak 2025. godine obeležiti agresivna izborna kampanja političkih partija.
Napominje, međutim, da će se nova Vlada, ko god bude na njenom čelu, odmah suočiti sa zahtevima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji se postavljaju već duže vreme.
"Ko god bude lider buduće vlade, suočiće se sa zahtevima za napredak u dijalogu (o normalizaciji odnosa sa Srbijom), a posebno sa zahtevom da se Ustavnom sudu preda na razmatranje nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom", navodi Peci.
Oktobra 2023. godine EU je Kosovu i Srbiji predala "moderan nacrt statuta" za formiranje Zajednice, koji su podržali Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska i Italija.
EU i SAD su u nekoliko navrata pozivali Kosovo da taj nacrt statuta podnese Ustavnom sudu na razmatranje, što bi bio prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.
Njomza Arifi iz Grupe za pravne i političke studije u Prištini, ocenjuje da će parlamentarni izbori zakazani za 9. februar pokazati i ko će od srpskih političkih subjekata biti lider među srpskom zajednicom.
Na izborima će učestvovati šest srpskih političkih subjekata: Srpska Demokratija, Srpski Narodni Pokret, Za Slobodu, pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba, Građanska Inicijativa Narodna Pravda, kao i Srpska lista.
"Smatram da bi razbijanje političkog monopola Srpske liste doprinelo normalnosti u Skupštini Kosova, kao i poboljšanju međuetničkih odnosa na Kosovu," kaže Arifi.
Srpska lista je najveća stranka kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda. Od njenog formiranja 2013. pobeđivala na svim izborima na kojima je učestvovala a od novembra 2022. uglavnom vodi politiku bojkota prema Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija.
Centralna izborna komisija najpre nije sertifikovala Srpsku listu za učešće na izborima jer su se tome usprotivili članovi vladajuće stranke Pokreta Samoopredeljenje, uz obrazloženje da ta stranka, bliska predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ne priznaje državnost Kosova.
Ipak, Izborni panel za žalbe i predstavke je potom doneo odluku u korist Srpske liste, te ju je Centralna izborna komisija 31. decembra i sertifikovala. Inače, odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke su obavezujuće, ukoliko Vrhovni sud Kosova ne donese drugačiju odluku.
Srbi sa severa Kosova su novembra 2022. na inicijativu Srpske liste napustili kosovske institucije u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Nakon toga ova partija je pozvala i na bojkot lokalnih izbora, što je uslovilo dolazak na vlast albanskih gradonačelnika koje lokalno stanovništvo ne prihvata.
Zbog toga su se tenzije na severu Kosova samo nizale a situacija je kulminirala oružanim napadom u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac. Odgovornost za taj napad je preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste.
Lokalni izbori prilika da se Srbi vrate u institucije
Politikolog iz Beograda, Ognjen Gogić, ocenjuje da će se odnosi između srpskih i albanskih političkih partija oblikovati tokom kampanje za parlamentarne izbore, koji su zakazani za 9. februar.
Agresivna kampanja, prema njegovim rečima, mogla bi dodatno da zaoštri odnose među njima.
Ti odnosi, kako kaže Gogić, zavisiće i od toga ko će biti na čelu buduće Vlade Kosova i da li će srpske partije sarađivati s tom Vladom.
"To je ključni faktor i to ćemo saznati u februaru. Nakon toga dolaze lokalni izbori, koji su važni za Srbe i sever, jer bi na taj način Srbi mogli da se vrate u institucije" ukazuje Gogić.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, septembra prošle godine je zatražio raspisivanje novih lokalnih izbora na severu Kosova i povratak Srba institucije, uključujući u policiju i pravosuđe. Vučić je takođe zatražio da se iz opština na severu povuku pripadnici specijalne jedinice Policije Kosova, koji su raspoređeni od izlaska Srba iz kosovskih institucija.
Ljuljzim Peci smatra da će lokalni izbori, koji će se održati na jesen, imati veliki uticaj na političku konfiguraciju, uključujući opštine na severu Kosova – Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.
Veruje da će politički predstavnici Srba učestvovati na tim izborima.
Ipak, napominje da je za povratak Srba sa severa u policiju i pravosuđe neophodan politički dogovor, kako bi se krenulo ka stabilizaciji situacije.
I Gogić poručuje da su parlamentarni izbori, ali i lokalni u opštinama na severu, put koji može doprineti smanjenju tenzija.
"Ti izbori donose priliku. Da li će ta šansa biti prepoznata, teško je reći u ovom trenutku. Možda (izbori) mogu poslužiti i kao povod za nove sukobe," navodi Gogić.
Može vas zanimati i ovo: Koliko je Srba na Kosovu može samo da se proceni
Premijer Kosova, Aljbin Kurti, je na konferenciji za novinare 24. decembra rekao kako očekuje “incidente u bliskoj budućnosti, koji bi mogli ugroziti bezbednost Kosova”.
On je za eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac u selu Varage kod Zubinog Potoka, koja se dogodila 29. novembra 2024. godine, optužio Milana Radoičića uz napomenu da iza svega stoji Srbija.
Kurti optužuje Srbiju da stoji i iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd odlučno negira.
Inače, protiv Radoičića je na Kosovu podignuta optužnica za terorizam u slučaju Banjska, ali on nije dostupan pravosudnim organima. Veruje se da se nalazi u Srbiji, gde se protiv njega takođe vodi istraga.
Dijalog ili incidenti?
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države stalno pozivaju Kosovo i Srbiju da se vrate dijalogu i izbegnu postupke koji izazivaju tenzije.
Njomza Arifi smatra da, nakon promena u institucijama Evropske unije i dolaska Kaje Kalas na čelo evropske diplomatije, može doći do pozitivnijih promena u dijalogu Kosova i Srbije.
S druge strane, Dušan Janjić ocenjuje da je dijalog, koji se vodi posredstvom EU, urušen jer EU nema jasnu politiku "upravljanja konfliktima". U tom kontekstu poručuje da bi bezbednosna kriza mogla biti nastavljena i u 2025. godini.
Janjić dodaje i da je sada postalo jasno da, ukoliko Kosovo i Srbija žele normalizaciju i evropske integracije, moraju postati i članice NATO-a, što, kako dodaje, nije realno tokom 2025. godine.
Ipak veruje da će tokom ove godine biti postignut dogovor Kosova i Srbije o " bezbednosnom paketu".
"Mislim da ta svest postoji već neko vreme u Londonu. Jasno je da je takva ideja bliska i načinu vladavine Trampa. To će sigurno biti prioritet ali neće biti onako kako radi EU. Ovo se radi sa grupom Kvint i NATO-om. Tu nema posrednika i slično," kaže Janjić.
Dodaje da bi takav dogovor definisao međusobne odnose bezbednosnih i pravosudnih institucija Kosova i Srbije, bez ulaska u delikatna i suprotstavljena gledišta o statusu Kosova.
Ljuljzim (Lulzim|) Peci iz nevladinog Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj politika (KIPRED) i Njomza Arifi iz Grupe za pravne i političke studije, smatraju da će rezultati izbora, kako parlamentarnih, tako i lokalnih, diktirati dinamiku mogućih političkih i bezbednosnih dešavanja u zemlji.
Slično mišljenje dele i analitičari iz Beograda, politikolog Ognjen Gogić i Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose. Ipak, oni ne isključuju mogućnost incidenata na severu Kosova i tenzije ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.
Sprovođenje obaveza koje proističu iz sporazuma postignutih u Briselu, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, takođe će biti izazov tokom 2025. godine, kako za buduću Vladu Kosova, tako i za Vladu Srbije, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Zajednica opština sa srpskom većinom, stara obaveza za novu Vladu
Parlamentarni izbori će odrediti i budućeg lidera na političkoj sceni Kosova, zaključuje Ljuljzim Peci.
Zbog toga očekuje da će početak 2025. godine obeležiti agresivna izborna kampanja političkih partija.
Napominje, međutim, da će se nova Vlada, ko god bude na njenom čelu, odmah suočiti sa zahtevima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji se postavljaju već duže vreme.
"Ko god bude lider buduće vlade, suočiće se sa zahtevima za napredak u dijalogu (o normalizaciji odnosa sa Srbijom), a posebno sa zahtevom da se Ustavnom sudu preda na razmatranje nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom", navodi Peci.
Oktobra 2023. godine EU je Kosovu i Srbiji predala "moderan nacrt statuta" za formiranje Zajednice, koji su podržali Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska i Italija.
EU i SAD su u nekoliko navrata pozivali Kosovo da taj nacrt statuta podnese Ustavnom sudu na razmatranje, što bi bio prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.
Njomza Arifi iz Grupe za pravne i političke studije u Prištini, ocenjuje da će parlamentarni izbori zakazani za 9. februar pokazati i ko će od srpskih političkih subjekata biti lider među srpskom zajednicom.
Na izborima će učestvovati šest srpskih političkih subjekata: Srpska Demokratija, Srpski Narodni Pokret, Za Slobodu, pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba, Građanska Inicijativa Narodna Pravda, kao i Srpska lista.
"Smatram da bi razbijanje političkog monopola Srpske liste doprinelo normalnosti u Skupštini Kosova, kao i poboljšanju međuetničkih odnosa na Kosovu," kaže Arifi.
Srpska lista je najveća stranka kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda. Od njenog formiranja 2013. pobeđivala na svim izborima na kojima je učestvovala a od novembra 2022. uglavnom vodi politiku bojkota prema Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija.
Centralna izborna komisija najpre nije sertifikovala Srpsku listu za učešće na izborima jer su se tome usprotivili članovi vladajuće stranke Pokreta Samoopredeljenje, uz obrazloženje da ta stranka, bliska predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ne priznaje državnost Kosova.
Ipak, Izborni panel za žalbe i predstavke je potom doneo odluku u korist Srpske liste, te ju je Centralna izborna komisija 31. decembra i sertifikovala. Inače, odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke su obavezujuće, ukoliko Vrhovni sud Kosova ne donese drugačiju odluku.
Srbi sa severa Kosova su novembra 2022. na inicijativu Srpske liste napustili kosovske institucije u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Nakon toga ova partija je pozvala i na bojkot lokalnih izbora, što je uslovilo dolazak na vlast albanskih gradonačelnika koje lokalno stanovništvo ne prihvata.
Zbog toga su se tenzije na severu Kosova samo nizale a situacija je kulminirala oružanim napadom u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac. Odgovornost za taj napad je preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste.
Lokalni izbori prilika da se Srbi vrate u institucije
Politikolog iz Beograda, Ognjen Gogić, ocenjuje da će se odnosi između srpskih i albanskih političkih partija oblikovati tokom kampanje za parlamentarne izbore, koji su zakazani za 9. februar.
Agresivna kampanja, prema njegovim rečima, mogla bi dodatno da zaoštri odnose među njima.
Ti odnosi, kako kaže Gogić, zavisiće i od toga ko će biti na čelu buduće Vlade Kosova i da li će srpske partije sarađivati s tom Vladom.
"To je ključni faktor i to ćemo saznati u februaru. Nakon toga dolaze lokalni izbori, koji su važni za Srbe i sever, jer bi na taj način Srbi mogli da se vrate u institucije" ukazuje Gogić.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, septembra prošle godine je zatražio raspisivanje novih lokalnih izbora na severu Kosova i povratak Srba institucije, uključujući u policiju i pravosuđe. Vučić je takođe zatražio da se iz opština na severu povuku pripadnici specijalne jedinice Policije Kosova, koji su raspoređeni od izlaska Srba iz kosovskih institucija.
Ljuljzim Peci smatra da će lokalni izbori, koji će se održati na jesen, imati veliki uticaj na političku konfiguraciju, uključujući opštine na severu Kosova – Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.
Veruje da će politički predstavnici Srba učestvovati na tim izborima.
Ipak, napominje da je za povratak Srba sa severa u policiju i pravosuđe neophodan politički dogovor, kako bi se krenulo ka stabilizaciji situacije.
I Gogić poručuje da su parlamentarni izbori, ali i lokalni u opštinama na severu, put koji može doprineti smanjenju tenzija.
"Ti izbori donose priliku. Da li će ta šansa biti prepoznata, teško je reći u ovom trenutku. Možda (izbori) mogu poslužiti i kao povod za nove sukobe," navodi Gogić.
Može vas zanimati i ovo: Koliko je Srba na Kosovu može samo da se proceni
Premijer Kosova, Aljbin Kurti, je na konferenciji za novinare 24. decembra rekao kako očekuje “incidente u bliskoj budućnosti, koji bi mogli ugroziti bezbednost Kosova”.
On je za eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac u selu Varage kod Zubinog Potoka, koja se dogodila 29. novembra 2024. godine, optužio Milana Radoičića uz napomenu da iza svega stoji Srbija.
Kurti optužuje Srbiju da stoji i iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd odlučno negira.
Inače, protiv Radoičića je na Kosovu podignuta optužnica za terorizam u slučaju Banjska, ali on nije dostupan pravosudnim organima. Veruje se da se nalazi u Srbiji, gde se protiv njega takođe vodi istraga.
Dijalog ili incidenti?
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države stalno pozivaju Kosovo i Srbiju da se vrate dijalogu i izbegnu postupke koji izazivaju tenzije.
Njomza Arifi smatra da, nakon promena u institucijama Evropske unije i dolaska Kaje Kalas na čelo evropske diplomatije, može doći do pozitivnijih promena u dijalogu Kosova i Srbije.
S druge strane, Dušan Janjić ocenjuje da je dijalog, koji se vodi posredstvom EU, urušen jer EU nema jasnu politiku "upravljanja konfliktima". U tom kontekstu poručuje da bi bezbednosna kriza mogla biti nastavljena i u 2025. godini.
Janjić dodaje i da je sada postalo jasno da, ukoliko Kosovo i Srbija žele normalizaciju i evropske integracije, moraju postati i članice NATO-a, što, kako dodaje, nije realno tokom 2025. godine.
Ipak veruje da će tokom ove godine biti postignut dogovor Kosova i Srbije o " bezbednosnom paketu".
"Mislim da ta svest postoji već neko vreme u Londonu. Jasno je da je takva ideja bliska i načinu vladavine Trampa. To će sigurno biti prioritet ali neće biti onako kako radi EU. Ovo se radi sa grupom Kvint i NATO-om. Tu nema posrednika i slično," kaže Janjić.
Dodaje da bi takav dogovor definisao međusobne odnose bezbednosnih i pravosudnih institucija Kosova i Srbije, bez ulaska u delikatna i suprotstavljena gledišta o statusu Kosova.