UN: Klimatske promene izazvale ekstremne vremenske prilike u 2024.
Klimatske promene izazvale su ekstremno vreme i rekordnu toplotu 2024. godine, upozorila je 30. decembra Svetska meteorološka organizacija UN-a (SMO), pozivajući svet da se odrekne "puta u propast".
Očekuje se da će odlazeća godina biti najtoplija u istoriji, saopštio je SMO.
Istovremeno, emisije gasova staklene bašte dostigle su nove rekorde.
"Klimatske promene se dešavaju pred našim očima skoro svakodnevno u vidu povećane učestalosti i uticaja ekstremnih vremenskih prilika", rekla je generalna sekretarka SMO Selest Saulo (Celeste).
Prema njenim rečima, ove godine su bile rekordne padavine i poplave, a mnogim zemljama je stradao veliki broj ljudi.
"Tropski cikloni izazvali su ogromne ljudske i ekonomske štete, poslednji put u francuskom prekomorskom departmanu Majot u Indijskom okeanu", navela je agencija UN.
Dodala je da su intenzivne vrućine pogodile desetine zemalja, a temperature su u nekoliko navrata prelazile 50 stepeni Celzijusa. Šumski požari su prouzrokovali štetu.
Dugoročni cilj Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. bio je ograničavanje globalnog zagrevanja i održavanje povećanja globalne prosečne temperature na znatno ispod dva stepena Celzijusa, a poželjno je da ne prelazi 1,5 stepen.
U novembru, SMO je saopštila da je prosečna temperatura vazduha na površini između januara i septembra bila 1,54 stepena iznad predindustrijskog proseka izmerenog između 1850. i 1900. godine.
Očekuje se da će odlazeća godina biti najtoplija u istoriji, saopštio je SMO.
Istovremeno, emisije gasova staklene bašte dostigle su nove rekorde.
"Klimatske promene se dešavaju pred našim očima skoro svakodnevno u vidu povećane učestalosti i uticaja ekstremnih vremenskih prilika", rekla je generalna sekretarka SMO Selest Saulo (Celeste).
Prema njenim rečima, ove godine su bile rekordne padavine i poplave, a mnogim zemljama je stradao veliki broj ljudi.
"Tropski cikloni izazvali su ogromne ljudske i ekonomske štete, poslednji put u francuskom prekomorskom departmanu Majot u Indijskom okeanu", navela je agencija UN.
Dodala je da su intenzivne vrućine pogodile desetine zemalja, a temperature su u nekoliko navrata prelazile 50 stepeni Celzijusa. Šumski požari su prouzrokovali štetu.
Dugoročni cilj Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. bio je ograničavanje globalnog zagrevanja i održavanje povećanja globalne prosečne temperature na znatno ispod dva stepena Celzijusa, a poželjno je da ne prelazi 1,5 stepen.
U novembru, SMO je saopštila da je prosečna temperatura vazduha na površini između januara i septembra bila 1,54 stepena iznad predindustrijskog proseka izmerenog između 1850. i 1900. godine.