Migrantska ruta prema Mađarskoj praktično zatvorena, krijumčari traže druge, tvrdi Dačić
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je migrantska ruta prema Mađarskoj praktično zatvorena, ali da krijumčari pronalaze druge rute, prenosi Beta.
"Kao i svaki kriminal, i ovaj kriminal pokušava da pronađe neke druge linije, a to su granica prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ili alternativna mogućnost da se potpuno izbegne Srbija, pričamo o onima koji planiraju ilegalne migracije, a to su organizovane kriminalne grupe", rekao je Dačić 5. decembra.
Srbija se nalazi na takozvanoj "Balkanskoj izbegličkoj ruti" kroz koju, bežeći od rata i siromaštva, ljudi u pokretu pokušaju da se domognu država Evropske unije (EU).
Često su na tom putu primorani da plaćaju mrežu krijumčara koji ih ilegalno prevoze preko granica, što neretko rezultira velikim nesrećama.
Dačić je rekao da je u 2023. godini broj iregularnih migracija smanjen za 60 do 70 odsto u odnosu na 2022. godinu.
"I ove 2024. godine je jedna takva tendencija. Na svakom sastanku u okviru Evropske unije (EU) se to ističe kao pozitivan primer", rekao je Dačić novinarima u Beogradu, prilikom primanja donacije EU srpskoj graničnoj policiji – 72 vozila i oprema za prepoznavanje lica.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre ocenio je da migrantski tokovi u prethodnih nekoliko godina predstavljaju globalni izazov, dodajući da EU i Srbija zbog toga rade zajednički u pronalaženju odgovora na te izazove.
"Nastavićemo zajedno da radimo, štaviše, u 2025. godini predstoji novi paket pomoći vredan 14 miliona evra. To će biti posebna oprema namenjena zelenim i plavim koridorima, odnosno graničnim linijama i rekama", kazao je Žofre.
Naveo je da EU i Srbija imaju zajedničku saradnju preko evropske Agencije za zaštitu granica (Fronteks) na granicama sa Bugarskom i Mađarskom, kao i da bi uskoro ta saradnja trebalo da se proširi na Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
Izveštaj Fronteks pokazao je da je broj ilegalnih prelazaka na Zapadnom Balkanu pao 79 posto u prvih devet meseci ove godine.
U Fronteksu navode da "ozbiljno tretiraju sve prijave o kršenjima ljudskih prava".
Međutim, snimci i izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na sve veći broj nasilnog proterivanja ljudi u pokretu.
"Kao i svaki kriminal, i ovaj kriminal pokušava da pronađe neke druge linije, a to su granica prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ili alternativna mogućnost da se potpuno izbegne Srbija, pričamo o onima koji planiraju ilegalne migracije, a to su organizovane kriminalne grupe", rekao je Dačić 5. decembra.
Srbija se nalazi na takozvanoj "Balkanskoj izbegličkoj ruti" kroz koju, bežeći od rata i siromaštva, ljudi u pokretu pokušaju da se domognu država Evropske unije (EU).
Često su na tom putu primorani da plaćaju mrežu krijumčara koji ih ilegalno prevoze preko granica, što neretko rezultira velikim nesrećama.
Dačić je rekao da je u 2023. godini broj iregularnih migracija smanjen za 60 do 70 odsto u odnosu na 2022. godinu.
"I ove 2024. godine je jedna takva tendencija. Na svakom sastanku u okviru Evropske unije (EU) se to ističe kao pozitivan primer", rekao je Dačić novinarima u Beogradu, prilikom primanja donacije EU srpskoj graničnoj policiji – 72 vozila i oprema za prepoznavanje lica.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre ocenio je da migrantski tokovi u prethodnih nekoliko godina predstavljaju globalni izazov, dodajući da EU i Srbija zbog toga rade zajednički u pronalaženju odgovora na te izazove.
"Nastavićemo zajedno da radimo, štaviše, u 2025. godini predstoji novi paket pomoći vredan 14 miliona evra. To će biti posebna oprema namenjena zelenim i plavim koridorima, odnosno graničnim linijama i rekama", kazao je Žofre.
Naveo je da EU i Srbija imaju zajedničku saradnju preko evropske Agencije za zaštitu granica (Fronteks) na granicama sa Bugarskom i Mađarskom, kao i da bi uskoro ta saradnja trebalo da se proširi na Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
Izveštaj Fronteks pokazao je da je broj ilegalnih prelazaka na Zapadnom Balkanu pao 79 posto u prvih devet meseci ove godine.
U Fronteksu navode da "ozbiljno tretiraju sve prijave o kršenjima ljudskih prava".
Međutim, snimci i izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na sve veći broj nasilnog proterivanja ljudi u pokretu.