Zbog izmena Krivičnog zakonika u Srbiji u štrajku i Advokatska komora Čačka
Advokatska komora Čačka (AKČ) je, u sredu, 4. decembra, stupila u štrajk sa trodnevnom obustavom rada zbog "načina donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika".
Zakon je usvojen 27. novembra na sednici Skupštine Srbije kojoj nisu prisustvovali poslanici opozicije i na kojoj je bez rasprave izglasano više od 50 zakona i sporazuma.
Prethodno su 2. decembra, "zbog izmena i načina izmena" privremeno obustavili rad i članovi Advokatskih komora Beograda (AKB) i Šapca.
AKČ saopštila je ranije da su "pravno neutemeljene" pripreme promena u krivičnom zakonodavstvu i da bi one vodile "izmeni osnovnih principa krivičnog postupka, daljem narušavanju sloboda i prava građana i negativnom uticaju na nepristranost suda".
Advokatska komora Čačak osnovana je 1972. godine i ima više od 700 članova iz Kruševca, Novog Pazara, Kraljeva, Čačka i Užica.
Oni su podržali su i stavove Advokatske komore Vojvodine koja je ranije ukazala na "sistematsko i dugotrajno uplitanje vlasti u rad pravosuđa i dramatično narušavanje nezavisnosti suda, samostalnosti javnog tužilaštva i ravnoteže u podeli vlasti".
Uoči usvajanja, više predloženih izmena Krivičnog zakonika naišlo je na kritike dela stručne javnosti i nevladinih organizacija. Predlagač izmena je Ministarstvo pravde.
Zakon je usvojen 27. novembra na sednici Skupštine Srbije kojoj nisu prisustvovali poslanici opozicije i na kojoj je bez rasprave izglasano više od 50 zakona i sporazuma.
Prethodno su 2. decembra, "zbog izmena i načina izmena" privremeno obustavili rad i članovi Advokatskih komora Beograda (AKB) i Šapca.
AKČ saopštila je ranije da su "pravno neutemeljene" pripreme promena u krivičnom zakonodavstvu i da bi one vodile "izmeni osnovnih principa krivičnog postupka, daljem narušavanju sloboda i prava građana i negativnom uticaju na nepristranost suda".
Advokatska komora Čačak osnovana je 1972. godine i ima više od 700 članova iz Kruševca, Novog Pazara, Kraljeva, Čačka i Užica.
Oni su podržali su i stavove Advokatske komore Vojvodine koja je ranije ukazala na "sistematsko i dugotrajno uplitanje vlasti u rad pravosuđa i dramatično narušavanje nezavisnosti suda, samostalnosti javnog tužilaštva i ravnoteže u podeli vlasti".
Uoči usvajanja, više predloženih izmena Krivičnog zakonika naišlo je na kritike dela stručne javnosti i nevladinih organizacija. Predlagač izmena je Ministarstvo pravde.