U ruskoj ratnoj privredi trepere signali upozorenja
Cene mleka, krompira i putera rastu u Rusiji. Prodavci jačaju bezbednost kako bi sprečili krađu u prodavnicama. Hipotekarne kamate vrtoglavo rastu dok prodaja novih stanova opada.
U više od 1.000 dana otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija je transformisala svoju ekonomiju, preusmerila je za omogućavanje ratnih aktivnosti i snalaženje sa sankcijama Zapada.
Državna potrošnja na aktivnosti poput proizvodnje tenkova, projektila i vojnih uniformi podstakla je rast širom zemlje. Izuzetno visoke plate dobrovoljcima u vojsci – i bonusi i beneficije isplaćene udovicama – doneli su poplavu novca u siromašnije regione.
S druge strane, inflacija vrtoglavo raste. Centralna banka se muče da ukroti inflaciju i povećala je u oktobru referentnu kamatnu stopu na 21 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina.
Signali upozorenja, kažu stručnjaci, trepere. Strahuje se od nadolaženja plime korporativnih bankrota pošto kompanije povećavaju plate, u muci da privuku zaposlene iz sve manje rezerve radne snage. Hipotekarne kamate, čiji je rast podstakla Centralna banka, dotle plaše kupce stanova u sve većem broju regiona.
"Tržište je mrtvo", rekao je za Karent tajm ((medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA)) agent za nekretnine koji je tražio da ne bude imenovan kako bi izbegao da ne bude na udaru vlasti. "Sve je sad zamrznuto i ništa se ne dešava".
Ekonomski rast "neosporno usporava", rekla je Laura Solanko, viša savetnica u Institutu za ekonomiju u tranziciji Banke Finske.
"Ekonomija je pregrejana i stopa rasta mora da se uspori", rekla je ona. "Ali veoma spor rast – ili nikakav rast – ne ukazuje na to da je ekonomija pred kolapsom. To znači sporije investicije i rezove u javnoj potrošnji u narednim kvartalima."
Državna potrošnja na ratne aktivnosti dovela je do rasta BDP-a prošle godine na 3,6 odsto uprkos oštrim zapadnim sankcijama i naporima da se prekine trgovina s Rusijom. Ove godine, prognoze predviđaju rast privrede od 3,9 odsto.
Nezaposlenost je, u međuvremenu, u septembru pala na 2,4 odsto, a nedostatak radne snage je pomogao povećanju plata.
Visoke kamate nisu uticale samo na tržište nekretnina. Povećanje korporativnog zaduživanja značajno je poskupelo kompanijama da uzimaju kredite za proširenje poslovanja – ili da podignu plate kako bi se nadmetali za radnike koji se odluče da se prijave za borbu u Ukrajini. U nekim regionima, muškarci mogu dobiti ekvivalent jednogodišnje plate samo za regrutaciju.
Među poslovnim liderima i korporativnim rukovodiocima, nezadovoljstvo Centralnom bankom već je izbilo na površinu.
Sergej Čemezov, šef državnog industrijskog konglomerata Rostec i saveznik predsednika Vladimira Putina, požalio se pre poslednjeg povećanja da su visoke kamate "ozbiljna kočnica daljem industrijskom rastu".
"Konzervativna finansijska politika može dovesti do stagflacije", dodao je Čemezov.
"Sa sadašnjom kamatom, kompanijama je isplativije da zaustave razvoj, pa čak i da smanje obim poslovanja i stave svoja sredstva na depozit, nego da vode posao i nose se s povezanim rizicima", rekao je u oktobru Aleksej Mordašov, oligarh povezan s Kremljom koji vodi najveću kompaniju za čelik u Rusiji.
Čemezov i drugi poslovni lideri takođe su upozorili na porast broja korporativnih bankrota.
Sama Centralna banka predviđa usporavanje zbog povećanja kamatnih stopa. Očekuje se da će se 2025. rast smanjiti između 0,5-1,5 odsto.
Stručnjaci kažu da postoji opasnost da politika Centralne banke dovede privredu u stagflaciju, kombinaciju usporavanja rasta i tvrdoglavo visoke inflacije. Na to je u izveštaju objavljenom 13. novembra upozorio tink-tenk povezan s vladom Centar za makroekonomske analize i kratkoročne (CMAKP) .
"Sadašnji visok nivo ključne kamatne stope i njeni izgledi za dalje povećanje stvorili su rizik od ekonomskog pada i kolapsa investicija u bliskoj budućnosti", navodi se u izveštaju.
Šefica centralne banke Elvira Nabiulina izgleda da brani neke od fiskalnih mera te institucije i pokušala da razuveri kritičare. Takođe je odbacila opasnost od stagflacije.
"Ruska ekonomija je na prekretnici i usporavanje inflacije se može očekivati u narednim mesecima", rekla je ona.
Moskvi neće "smetati neki bankroti", rekao je Janis Kluge, ekspert za rusku ekonomiju u nemačkom Institutu za međunarodne odnose i bezbednost, jer su "potrebni da se inflacija stavi pod kontrolu".
Bankroti bi "takođe trebalo da pomognu regrutovanju" muškaraca za borbu u Ukrajini, rekao je on, budući da je za Ruse "koji ne mogu da vrate dug verovatnije da će pristati" da se prijave.
"Sve u svemu, ekonomska situacija će postati mnogo komplikovanija za Rusiju", rekao je Kluge.
"Skoro tri godine izgledalo je kao da se svi bogate u ovom ratu. Ali sada postaje jasno da se to neće desiti i da postoji cena koju treba platiti", rekao je Kluge.
U više od 1.000 dana otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija je transformisala svoju ekonomiju, preusmerila je za omogućavanje ratnih aktivnosti i snalaženje sa sankcijama Zapada.
Državna potrošnja na aktivnosti poput proizvodnje tenkova, projektila i vojnih uniformi podstakla je rast širom zemlje. Izuzetno visoke plate dobrovoljcima u vojsci – i bonusi i beneficije isplaćene udovicama – doneli su poplavu novca u siromašnije regione.
S druge strane, inflacija vrtoglavo raste. Centralna banka se muče da ukroti inflaciju i povećala je u oktobru referentnu kamatnu stopu na 21 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina.
Signali upozorenja, kažu stručnjaci, trepere. Strahuje se od nadolaženja plime korporativnih bankrota pošto kompanije povećavaju plate, u muci da privuku zaposlene iz sve manje rezerve radne snage. Hipotekarne kamate, čiji je rast podstakla Centralna banka, dotle plaše kupce stanova u sve većem broju regiona.
"Tržište je mrtvo", rekao je za Karent tajm ((medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA)) agent za nekretnine koji je tražio da ne bude imenovan kako bi izbegao da ne bude na udaru vlasti. "Sve je sad zamrznuto i ništa se ne dešava".
Ekonomski rast "neosporno usporava", rekla je Laura Solanko, viša savetnica u Institutu za ekonomiju u tranziciji Banke Finske.
"Ekonomija je pregrejana i stopa rasta mora da se uspori", rekla je ona. "Ali veoma spor rast – ili nikakav rast – ne ukazuje na to da je ekonomija pred kolapsom. To znači sporije investicije i rezove u javnoj potrošnji u narednim kvartalima."
Državna potrošnja na ratne aktivnosti dovela je do rasta BDP-a prošle godine na 3,6 odsto uprkos oštrim zapadnim sankcijama i naporima da se prekine trgovina s Rusijom. Ove godine, prognoze predviđaju rast privrede od 3,9 odsto.
Nezaposlenost je, u međuvremenu, u septembru pala na 2,4 odsto, a nedostatak radne snage je pomogao povećanju plata.
Visoke kamate nisu uticale samo na tržište nekretnina. Povećanje korporativnog zaduživanja značajno je poskupelo kompanijama da uzimaju kredite za proširenje poslovanja – ili da podignu plate kako bi se nadmetali za radnike koji se odluče da se prijave za borbu u Ukrajini. U nekim regionima, muškarci mogu dobiti ekvivalent jednogodišnje plate samo za regrutaciju.
Među poslovnim liderima i korporativnim rukovodiocima, nezadovoljstvo Centralnom bankom već je izbilo na površinu.
Sergej Čemezov, šef državnog industrijskog konglomerata Rostec i saveznik predsednika Vladimira Putina, požalio se pre poslednjeg povećanja da su visoke kamate "ozbiljna kočnica daljem industrijskom rastu".
"Konzervativna finansijska politika može dovesti do stagflacije", dodao je Čemezov.
"Sa sadašnjom kamatom, kompanijama je isplativije da zaustave razvoj, pa čak i da smanje obim poslovanja i stave svoja sredstva na depozit, nego da vode posao i nose se s povezanim rizicima", rekao je u oktobru Aleksej Mordašov, oligarh povezan s Kremljom koji vodi najveću kompaniju za čelik u Rusiji.
Čemezov i drugi poslovni lideri takođe su upozorili na porast broja korporativnih bankrota.
Sama Centralna banka predviđa usporavanje zbog povećanja kamatnih stopa. Očekuje se da će se 2025. rast smanjiti između 0,5-1,5 odsto.
Stručnjaci kažu da postoji opasnost da politika Centralne banke dovede privredu u stagflaciju, kombinaciju usporavanja rasta i tvrdoglavo visoke inflacije. Na to je u izveštaju objavljenom 13. novembra upozorio tink-tenk povezan s vladom Centar za makroekonomske analize i kratkoročne (CMAKP) .
"Sadašnji visok nivo ključne kamatne stope i njeni izgledi za dalje povećanje stvorili su rizik od ekonomskog pada i kolapsa investicija u bliskoj budućnosti", navodi se u izveštaju.
Šefica centralne banke Elvira Nabiulina izgleda da brani neke od fiskalnih mera te institucije i pokušala da razuveri kritičare. Takođe je odbacila opasnost od stagflacije.
"Ruska ekonomija je na prekretnici i usporavanje inflacije se može očekivati u narednim mesecima", rekla je ona.
Moskvi neće "smetati neki bankroti", rekao je Janis Kluge, ekspert za rusku ekonomiju u nemačkom Institutu za međunarodne odnose i bezbednost, jer su "potrebni da se inflacija stavi pod kontrolu".
Bankroti bi "takođe trebalo da pomognu regrutovanju" muškaraca za borbu u Ukrajini, rekao je on, budući da je za Ruse "koji ne mogu da vrate dug verovatnije da će pristati" da se prijave.
"Sve u svemu, ekonomska situacija će postati mnogo komplikovanija za Rusiju", rekao je Kluge.
"Skoro tri godine izgledalo je kao da se svi bogate u ovom ratu. Ali sada postaje jasno da se to neće desiti i da postoji cena koju treba platiti", rekao je Kluge.