Kremlj optužuje SAD da dolivaju ulje na vatru dozvolom Kijevu da napada raketama unutar Rusije
Kremlj je u ponedeljak optužio američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da je dolio ulje na vatru i da nastoji da eskalira sukob u Ukrajini ukidanjem ograničenja na dalekometno oružje.
Američki mediji su dan ranije izvestili da je Bajden odobrio Ukrajini da koristi američko oružje za udare dublje u Rusiju.
Ukrajinski zvaničnici, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, mesecima su lobirali da zapadne države daju zeleno svetlo Kijevu da koristi donirano oružje u svom punom potencijalu za gađanje ciljeva unutar Rusije koji su trenutno van dometa.
SAD, zajedno sa drugim članicama NATO-a, dosad su nametale ograničenje udaljenosti na kojoj bi američki projektili mogli da pogode mete na ruskoj teritoriji.
Peskov je rekao da bi potez za promenu tog ograničenja, koji Vašington nije zvanično potvrdio, uveo novu rundu napetosti i produbio umešanost SAD u rat Rusije protiv Ukrajine, prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Očigledno je da odlazeća administracija u Vašingtonu namerava da preduzme korake kako bi nastavila da potpiruje vatru i izaziva dalju eskalaciju tenzija", rekao je Peskov.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru upozorio Zapad da bi Rusija mogla da odgovori nuklearnim oružjem ako bude pogođena konvencionalnim projektilima i da bi Moskva smatrala svaki napad koji podrži nuklearna sila kao zajednički napad.
Predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume Leonid Slucki rekao je za državnu novinsku agenciju TASS da bi takav potez doveo do eskalacije.
"Američki raketni udari duboko u rusku teritoriju neizbežno će dovesti do velike eskalacije koja preti da ima daleko ozbiljnije posledice", rekao je Slucki.
Oružje će verovatno biti upotrebljeno kao odgovor na odluku Severne Koreje da pošalje hiljade vojnika da podrže Rusiju u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina izvršila upad tokom leta. Izveštaji sugerišu da će Ukrajina i dalje biti ograničena na napade u tom jugozapadnom ruskom regionu.
Ovaj potez takođe otvara vrata Velikoj Britaniji i Francuskoj da slede SAD, potencijalno omogućavajući Ukrajini da zada udarac Rusiji u kritičnom trenutku u ratu. Ukrajina nastoji da zadrži teritorijalne prednosti u ruskoj Kurskoj oblasti koje bi mogle biti ključne za buduće pregovore.
Međutim, reakcija Zelenskog na tu vest bila je donekle uzdržana.
"Danas se u medijima mnogo govori o tome da smo dobili dozvolu za relevantne akcije. Ali udari se ne prave rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe", rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
U međuvremenu, evropski saveznici Kijeva bili su optimistični u reakciji na vest.
Poljski predsednik Andžej Duda (Andrzej) rekao je da bi Bajdenov potez mogao da bude odlučujući trenutak u ratu.
"Ova odluka je bila veoma neophodna... Rusija vidi da Ukrajina uživa snažnu podršku i da je pozicija Zapada nepopustljiva i odlučna. To je veoma važan, potencijalno odlučujući trenutak u ovom ratu", rekao je Duda novinarima.
Francuske rakete i dalje opcija, Nemačka ne menja stav
Francuska je ponedeljak saopštila da je odobrenje Ukrajini da koristi rakete francuske proizvodnje za napade unutar ruske teritorije i dalje mogućnost, dok Nemačka ostaje pri odluci da ne isporučuje Kijevu rakete dugog domena.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) izjavio je da Pariz ostaje otvoren da da dozvolu Ukrajini da koristi francuske rakete dugog dometa za napade na vojne ciljeve unutar Rusije, pošto su SAD dozvolile Kijevu da u tu svrhu koristi američke rakete.
Baro je podsetio da je predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) još u maju rekao da je Pariz otvoren da razmotri davanje zelenog svetla da se francuske rakete koriste za napade na ruskom tlu.
"Otvoreno smo rekli da je to opcija koju bismo razmotrili ako bi trebalo da se dozvoli da se gađaju ciljevi odakle Rusi trenutno vrše agresiju na ukrajinsku teritoriju", rekao je Baro novinarima u Briselu.
"Ništa novo pod suncem", dodao je on uoči sastanka ministara spoljnih poslova članica Evropske unije u belgijskoj prestonici.
Nemačka ostaje pri svojoj odluci da Ukrajini ne isporuči rakete dugog dometa, rekao je portparol nemačke vlade u ponedeljak, posle odluke Vašington da promenio stav.
"Odluka kancelara je nepromenjena", rekao je portparol na redovnoj konferenciji za novinare u Berlinu.
Nemačka je drugi najveći donator vojne pomoći za Ukrajinu posle SAD, ali je kancelar Olaf Šolc (Scholz) odbio da opremi Ukrajinu raketama dugog dometa Taurus nemačke proizvodnje, strahujući od eskalacije sukoba s Rusijom.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je da je potez Vašingtona važan u smislu vojne podrške Ukrajini, ali je istakla da to ne signalizira promenu strategije Zapada.
"Odluka američke strane, a želim da istaknem da ovo nije preispitivanje, već intenziviranje onoga što su drugi partneri već isporučili, toliko je važna u ovom trenutku", rekla je Berbok u Briselu uoči sastanka ministri spoljnih poslova EU.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) izrazio je nadu da će članice Unije slediti Vašington.
"Ponovo kažem da Ukrajina treba da bude u mogućnosti da koristi oružje koje smo joj dali, ne samo da bi zaustavila strele, već i da bi mogla da pogodi strelce", rekao je Borel u Briselu.
Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp (Caspar Veldkamp) rekao je da misli da je Bajdenova odluka "adekvatan odgovor" na raspoređivanje severnokorejskih trupa u Rusiji.
Uz korišćenje izveštaja AFP-a i Reutersa
Američki mediji su dan ranije izvestili da je Bajden odobrio Ukrajini da koristi američko oružje za udare dublje u Rusiju.
Ukrajinski zvaničnici, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, mesecima su lobirali da zapadne države daju zeleno svetlo Kijevu da koristi donirano oružje u svom punom potencijalu za gađanje ciljeva unutar Rusije koji su trenutno van dometa.
SAD, zajedno sa drugim članicama NATO-a, dosad su nametale ograničenje udaljenosti na kojoj bi američki projektili mogli da pogode mete na ruskoj teritoriji.
Peskov je rekao da bi potez za promenu tog ograničenja, koji Vašington nije zvanično potvrdio, uveo novu rundu napetosti i produbio umešanost SAD u rat Rusije protiv Ukrajine, prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Očigledno je da odlazeća administracija u Vašingtonu namerava da preduzme korake kako bi nastavila da potpiruje vatru i izaziva dalju eskalaciju tenzija", rekao je Peskov.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru upozorio Zapad da bi Rusija mogla da odgovori nuklearnim oružjem ako bude pogođena konvencionalnim projektilima i da bi Moskva smatrala svaki napad koji podrži nuklearna sila kao zajednički napad.
Predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume Leonid Slucki rekao je za državnu novinsku agenciju TASS da bi takav potez doveo do eskalacije.
"Američki raketni udari duboko u rusku teritoriju neizbežno će dovesti do velike eskalacije koja preti da ima daleko ozbiljnije posledice", rekao je Slucki.
Oružje će verovatno biti upotrebljeno kao odgovor na odluku Severne Koreje da pošalje hiljade vojnika da podrže Rusiju u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina izvršila upad tokom leta. Izveštaji sugerišu da će Ukrajina i dalje biti ograničena na napade u tom jugozapadnom ruskom regionu.
Ovaj potez takođe otvara vrata Velikoj Britaniji i Francuskoj da slede SAD, potencijalno omogućavajući Ukrajini da zada udarac Rusiji u kritičnom trenutku u ratu. Ukrajina nastoji da zadrži teritorijalne prednosti u ruskoj Kurskoj oblasti koje bi mogle biti ključne za buduće pregovore.
Međutim, reakcija Zelenskog na tu vest bila je donekle uzdržana.
"Danas se u medijima mnogo govori o tome da smo dobili dozvolu za relevantne akcije. Ali udari se ne prave rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe", rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
U međuvremenu, evropski saveznici Kijeva bili su optimistični u reakciji na vest.
Poljski predsednik Andžej Duda (Andrzej) rekao je da bi Bajdenov potez mogao da bude odlučujući trenutak u ratu.
"Ova odluka je bila veoma neophodna... Rusija vidi da Ukrajina uživa snažnu podršku i da je pozicija Zapada nepopustljiva i odlučna. To je veoma važan, potencijalno odlučujući trenutak u ovom ratu", rekao je Duda novinarima.
Francuske rakete i dalje opcija, Nemačka ne menja stav
Francuska je ponedeljak saopštila da je odobrenje Ukrajini da koristi rakete francuske proizvodnje za napade unutar ruske teritorije i dalje mogućnost, dok Nemačka ostaje pri odluci da ne isporučuje Kijevu rakete dugog domena.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) izjavio je da Pariz ostaje otvoren da da dozvolu Ukrajini da koristi francuske rakete dugog dometa za napade na vojne ciljeve unutar Rusije, pošto su SAD dozvolile Kijevu da u tu svrhu koristi američke rakete.
Baro je podsetio da je predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) još u maju rekao da je Pariz otvoren da razmotri davanje zelenog svetla da se francuske rakete koriste za napade na ruskom tlu.
"Otvoreno smo rekli da je to opcija koju bismo razmotrili ako bi trebalo da se dozvoli da se gađaju ciljevi odakle Rusi trenutno vrše agresiju na ukrajinsku teritoriju", rekao je Baro novinarima u Briselu.
"Ništa novo pod suncem", dodao je on uoči sastanka ministara spoljnih poslova članica Evropske unije u belgijskoj prestonici.
Nemačka ostaje pri svojoj odluci da Ukrajini ne isporuči rakete dugog dometa, rekao je portparol nemačke vlade u ponedeljak, posle odluke Vašington da promenio stav.
"Odluka kancelara je nepromenjena", rekao je portparol na redovnoj konferenciji za novinare u Berlinu.
Nemačka je drugi najveći donator vojne pomoći za Ukrajinu posle SAD, ali je kancelar Olaf Šolc (Scholz) odbio da opremi Ukrajinu raketama dugog dometa Taurus nemačke proizvodnje, strahujući od eskalacije sukoba s Rusijom.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je da je potez Vašingtona važan u smislu vojne podrške Ukrajini, ali je istakla da to ne signalizira promenu strategije Zapada.
"Odluka američke strane, a želim da istaknem da ovo nije preispitivanje, već intenziviranje onoga što su drugi partneri već isporučili, toliko je važna u ovom trenutku", rekla je Berbok u Briselu uoči sastanka ministri spoljnih poslova EU.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) izrazio je nadu da će članice Unije slediti Vašington.
"Ponovo kažem da Ukrajina treba da bude u mogućnosti da koristi oružje koje smo joj dali, ne samo da bi zaustavila strele, već i da bi mogla da pogodi strelce", rekao je Borel u Briselu.
Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp (Caspar Veldkamp) rekao je da misli da je Bajdenova odluka "adekvatan odgovor" na raspoređivanje severnokorejskih trupa u Rusiji.
Uz korišćenje izveštaja AFP-a i Reutersa