U Prištini održana konferencija o uticaju Rusije po nacionalnu bezbednost Kosova
Rusija koristi razne metode kako bi ostvarila i zadržala uticaj na zemlje Zapadnog Balkana, a neke od njih su političke, ekonomske, verske i kulturne, izjavila je 13. novembra Jeta Ljošaj (Loshaj) iz Kosovskog Centra za bezbednosne studije.
Ona je na konferenciji o uticaju stranih aktera na nacionalnu bezbednost Kosova, održanoj u Prištini, navela i da su dezinformacije kojim Rusija pokušava da kontroliše situaciju, prisutne i na Kosovu iako ona nema diplomatske, političke ili ekonomske veze sa zvaničnom Moskvom.
Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ima svoju kancelariju za vezu u Prištini od 2005. godine. Međutim, aktivnosti te kancelarije nisu poznate javnosti.
Na konferenciji u organizaciji Kosovskog Centra za bezbednosne studije i nemačke organizacije Konrad Adenauer Stiftung koja zagovara mir i slobodu, bilo je reči o dinamici unutrašnje bezbednosti Kosova i stranom uticaju, posebno Rusije.
Ljošaj je iznela dva predloga za borbu protiv narativa Rusije: da Kosovo u saradnji sa partnerima prikuplja informacije kako bi se umanjio uticaj Rusije, te da ostvari dublju saradnju u oblasti obaveštajnih, bezbednosnih inicijativa, kako bi se napravile promene i smanjio rizik od pokušaja destabilizacije Balkana.
Ona je poručila i da je analiza kosovskog Centra za bezbednosne studije pokazala da je Rusija bila obaveštena o napadu u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova, pri čemu su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
Kosovo je ovaj napad okarakterisalo kao teroristički i optužilo Srbiju da stoji iza njega što je Beograd negirao. Kosovski zvaničnici su takođe naveli da se istražuju moguće ruske veze sa napadom u Banjskoj.
Vlasti na Kosovu u poslednje vreme često upozoravaju na moguću opasnost od Srbije a u tom kontekstu se redovno spominje i Rusija, kao saveznik zvaničnog Beograda, koji želi da destabilizuje sever Kosova i region.
Srbija, koja održava dobre odnose sa Rusijom, dosad je odbijala da uvede sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Ipak, Beograd je u Ujedinjenim nacijama glasao za nekoliko rezolucija koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.
Ljuljzim Peci (Lulzim), direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED), ukazao je i da je Rusija u prethodnom period delimično blokirala nova priznanja nezavisnosti Kosova, ali ne u potpunosti.
Prema njegovoj oceni, Kosovo ima kapacitet i sposobnost da se nosi sa ruskim narativom i propagandom, ali da nedostaje aktivnije angažovanje u tom smeru.
Dodao je da je Rusija prisutna u mnogim zemljama, uključujući one koje su priznale Kosovo, ali da njen kredibilitet opada od početka agresije na Ukrajinu.
Hajdi Điđa (Xhixha), stručnjak za spoljnu politiku Rusije prema Zapadnom Balkanu, navela je da Kosovo treba da ojača ekonomsko i političko partnerstvo sa saveznicima i zemljama u regionu, kako bi se razvila zajednička strategija i minimizirao uticaj Rusije.
Ona je istakla i da ostaje da se vidi kako će se nova administracija SAD postaviti prema Rusiji ali da se očekuje rad na smanjenju tenzija i relaksaciji odnosa između zapadnih zemalja i Moskve.
"Videćemo kako će se to odraziti na dešavanja u Ukrajini i na Balkanu", rekla je ona i ukazala da postoji mogućnost da će se spoljna politika SAD promeniti.
"Još ne znamo to, ali moramo biti spremni", dodala je.
Donald (Trump) Tramp, koji je prošle nedelje pobedio na predsedničkim izborima u SAD, tokom kampanje je govorio da bi mogao brzo da okonča rat u Ukrajini, ali nije iznosio detalje. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u međuvremenu čestitao Trampu na pobedi i rekao da je Moskva otvorena za razgovore s novoizabranim republikanskim predsednikom.
Ona je na konferenciji o uticaju stranih aktera na nacionalnu bezbednost Kosova, održanoj u Prištini, navela i da su dezinformacije kojim Rusija pokušava da kontroliše situaciju, prisutne i na Kosovu iako ona nema diplomatske, političke ili ekonomske veze sa zvaničnom Moskvom.
Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ima svoju kancelariju za vezu u Prištini od 2005. godine. Međutim, aktivnosti te kancelarije nisu poznate javnosti.
Na konferenciji u organizaciji Kosovskog Centra za bezbednosne studije i nemačke organizacije Konrad Adenauer Stiftung koja zagovara mir i slobodu, bilo je reči o dinamici unutrašnje bezbednosti Kosova i stranom uticaju, posebno Rusije.
Ljošaj je iznela dva predloga za borbu protiv narativa Rusije: da Kosovo u saradnji sa partnerima prikuplja informacije kako bi se umanjio uticaj Rusije, te da ostvari dublju saradnju u oblasti obaveštajnih, bezbednosnih inicijativa, kako bi se napravile promene i smanjio rizik od pokušaja destabilizacije Balkana.
Ona je poručila i da je analiza kosovskog Centra za bezbednosne studije pokazala da je Rusija bila obaveštena o napadu u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova, pri čemu su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
Kosovo je ovaj napad okarakterisalo kao teroristički i optužilo Srbiju da stoji iza njega što je Beograd negirao. Kosovski zvaničnici su takođe naveli da se istražuju moguće ruske veze sa napadom u Banjskoj.
Vlasti na Kosovu u poslednje vreme često upozoravaju na moguću opasnost od Srbije a u tom kontekstu se redovno spominje i Rusija, kao saveznik zvaničnog Beograda, koji želi da destabilizuje sever Kosova i region.
Srbija, koja održava dobre odnose sa Rusijom, dosad je odbijala da uvede sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Ipak, Beograd je u Ujedinjenim nacijama glasao za nekoliko rezolucija koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.
Ljuljzim Peci (Lulzim), direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED), ukazao je i da je Rusija u prethodnom period delimično blokirala nova priznanja nezavisnosti Kosova, ali ne u potpunosti.
Prema njegovoj oceni, Kosovo ima kapacitet i sposobnost da se nosi sa ruskim narativom i propagandom, ali da nedostaje aktivnije angažovanje u tom smeru.
Dodao je da je Rusija prisutna u mnogim zemljama, uključujući one koje su priznale Kosovo, ali da njen kredibilitet opada od početka agresije na Ukrajinu.
Hajdi Điđa (Xhixha), stručnjak za spoljnu politiku Rusije prema Zapadnom Balkanu, navela je da Kosovo treba da ojača ekonomsko i političko partnerstvo sa saveznicima i zemljama u regionu, kako bi se razvila zajednička strategija i minimizirao uticaj Rusije.
Ona je istakla i da ostaje da se vidi kako će se nova administracija SAD postaviti prema Rusiji ali da se očekuje rad na smanjenju tenzija i relaksaciji odnosa između zapadnih zemalja i Moskve.
"Videćemo kako će se to odraziti na dešavanja u Ukrajini i na Balkanu", rekla je ona i ukazala da postoji mogućnost da će se spoljna politika SAD promeniti.
"Još ne znamo to, ali moramo biti spremni", dodala je.
Donald (Trump) Tramp, koji je prošle nedelje pobedio na predsedničkim izborima u SAD, tokom kampanje je govorio da bi mogao brzo da okonča rat u Ukrajini, ali nije iznosio detalje. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u međuvremenu čestitao Trampu na pobedi i rekao da je Moskva otvorena za razgovore s novoizabranim republikanskim predsednikom.