Beograd bi da sudi za krivična dela na Kosovu, Brisel i Priština kritikuju
Brisel i Priština kritikovali su nameru Beograda da "uspostavi" pravosudnu nadležnost na Kosovu.
U Vladi Srbije kažu da to rade jer, kako tvrde, nema pravne sigurnosti za Srbe.
Međutim, ne odgovaraju na upit Radija Slobodna Evropa kako mogu da uspostave nadležnost na teritoriji na kojoj nemaju vlast.
Zakon koji je Vlada Srbije 28. oktobra predložila parlamentu na usvajanje predviđa suđenja za sva dela propisana Krivičnim zakonikom koja su izvršena posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008.
Navodi se i da će se ovaj zakon primeniti i na krivične postupke pokrenute pre njegovog usvajanja, što znači retroaktivnu primenu.
Evropska unija (EU) je ocenila da je Vlada Srbije prekršila Briselski sporazum usvajanjem Predloga.
Brisel je pozvao zvanični Beograd da ponovo razmotri najavljeno donošenje zakona o organizaciji i nadležnosti tužilaštava i sudskih veća za procesuiranje krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.
Vlada Srbije usvojila predlog zakona o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu
Vlada Srbije predlogom zakona o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu krši obaveze iz dijaloga, navodi EU
Portparolka EU Nabila Massrali je u odgovoru za RSE navela da su obaveze Srbije i Kosova o nadležnosti pravosudnih organa jasne još od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa 2013. godine.
"EU podseća Srbiju da je obavezuju svi sporazumi iz dijaloga, koji su sastavni deo njenih evropskih integracija i poziva Srbiju da u skladu sa tim ponovo razmotri nacrt zakona", navela je Massrali.
Srbija i Kosovo vode dijalog pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa nakon što je Priština proglasila nezavisnost.
Vlada Srbije je na istoj sednici usvojila i predlog zakona o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite.
EU smatra da i taj predlog nije u skladu sa Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Te predloge zakona najavio je polovinom septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao "odgovor" na odluku kosovskih vlasti da počne sa zatvaranjem institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije.
Vučić je tada rekao da će posebno tužilaštvo i posebna sudska veća "goniti sve one koji učestvuju u progonu srpskog stanovništva" na Kosovu.
Kako je rekao, tužilaštvo će imati "poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika institucija u Prištini".
Šta kažu u Beogradu i Prištini?
Petar Petković, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo poručio je da su zakoni reakcija na, kako je naveo, "ugnjetavanje srpskog naroda od strane režima u Prištini i izostanka vidljivih akcija misije Evropske unije Euleks".
On je u saopštenju naveo "da postoji ikakva vladavina prava na Kosovu i da Srbi imaju ikakvu pravnu sigurnost", onda ne bi bio potreban zakon koji predlaže Vlada u Beogradu.
Reagujući na ocenu EU da se time krši Briselski sporazum, Petković tvrdi da zakoni koje donosi Srbija kao vid podrške srpskom narodu na Kosovu nemaju nikakve veze sa obavezama iz dijaloga.
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit RSE o odluci Vlade Srbije o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu, ali je zamenik premijera Besnik Bisljimi (Bislimi) na društvenoj mreži X ocenio da "Srbija nastavlja sa opstrukcijom procesa dijaloga".
On je naveo da Srbija "šalje pisma Evropskoj komisiji, u kojima izražava spremnost da realizuje obaveze iz dijaloga, ali da nastavlja da narušava sporazume, teritorijalni integritet i suverenitet Kosova".
Ivanović: Efekat samo dnevno politički
Sudija u penziji Miroslav Ivanović ocenio je za RSE da će eventualno formiranje ovih pravosudnih organa imati efekta samo na dnevno političku situaciju pošto "Srbija ne može da sprovodi suverenitet svojih državnih organa na teritoriji Kosova".
On ne isključuje mogućnost da je ovaj zakon predložen kako bi se postigao neki politički cilj, te da će biti povučen.
Kao jedan od nedostataka predloženog zakona, Ivanović vidi "retroaktivnu primenu propisa" navodeći da propisi ne mogu imati retroaktivno dejstvo.
"Nije mi jasno kako će neko bilo šta što se ranije dešavalo, imate aktivan slučaj Banjske i Oliverovog ubistva, kako će neko preuzeti (slučaj) sa propisom koji se donosi", ističe Ivanović.
Njegov brat Oliver Ivanović ubijen je početkom 2018. ispred svojih stranačkih prostorija u Severnoj Mitrovici na severu Kosova.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorio na upit RSE da li će se novi zakon odnositi i na slučajeve ubistva Olivera Ivanovića i Banjska.
Zbog slučaja Banjska kada je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju i ubila policajca, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača, kosovske vlasti zahtevaju od Beograda izručenje Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za taj napad.
Ni Više javno tužilaštvo u Beogradu koje vodi istragu protiv Radoičića nije odgovorilo na upit RSE da li će na taj slučaj biti primenjen novi zakon.
Škero: Kako će se vršiti uviđaj?
Prema predloženom zakonu nadležnost u prvom stepenu imalo bi Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu bilo bi obrazovano Posebno odeljenje za krivično gonjenje dela koja su izvršena na teritoriji Kosova, a u Višem sudu posebno odeljenje za suđenja.
Posebnim tužilaštvom rukovodio bi posebni javni tužilac.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ukazala je za RSE da je prema važećem zakonodavstvu u Srbiji u krivičnim postupcima nadležan sud na teritoriji gde se krivično delo desilo.
"Meni to liči na populističku meru, da se pokaže kako mi vodimo računa o Srbima koji žive na Kosovu", ocenila je.
Ona smatra da predloženi zakon neće moći da daje zaštitu ljudima.
"Kako će se saslušavati svedoci, kako će se vršiti uviđaj, kako će se raditi radnje potrebne u postupcima. Ja kao pravnik ne mogu da shvatim kako će to da funkcioniše", dodala je.
Korak unazad nakon integracije
Pravni okvir Srbije i dalje prepoznaje sedišta sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova, ali te institucije ne postoje od 2017. godine kada su srpski tužioci i sudije integrisani u kosovski sistem.
Miroslav Ivanović je bio jedan od 40-ak sudija koji su bili integrisani u kosovski pravosudni sistem.
"Ostaje nedorečeno kako će i šta će to odeljenje raditi. Ono može da vodi neke predistražne radnje. Principijelno se postavlja pitanje da li je i to u redu, ali praktično može. Dalje od toga sumnjam da će zaživeti", smatra Ivanović.
Prema predloženom zakonu predviđeno je da plate ovih tužilaca i sudija budu uvećane za 50 posto.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li će u posebna tužilaštva i sudska odeljenja biti raspoređeni tužioci i sudije koji su dali ostavke u kosovskom pravosudnom sistemu.
Zaštita ili pravna nesigurnost?
U obrazloženju zakona navodi se da se donosi u cilju bolje zaštite ljudskih prava koja, kako se tvrdi, predstavnici kosovskih institucija krše i uskraćuju.
Međutim, Jovana Spremo iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ukazuje da postoji veliki broj otvorenih pitanja koja stvaraju pravnu nesigurnost.
Jedno od tih pitanja je, kako je navela, kako će se tretirati predstavnici kosovskih institucija – kao zvaničnici ili fizička lica.
"Verujem da će većina, ako ne i svi slučajevi pred institucijama koje se formiraju ovim zakonom, zapravo biti predmeti u kojima se sudi u odsustvu", navela je.
Dodaje i da nije jasno ako je mera najavljena kao privremena, zašto je uzet period od proglašenja nezavisnosti, a ne od na primer, izlaska Srba iz pravosudnih institucija Kosova.
Srbi su početkom novembra 2022, napustili institucije Kosova, kao i opštine na severu zahtevajući povlačenje odluke Vlade Kosova o registarskim tablicama i poštovanje briselskih sporazuma.
Miftaraj: Uspostavljanje novih paralelnih institucija
Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ocenio je za RSE da novi pristup Beograda "liči na uspostavljanje novih paralelnih struktura sa sedištem u Beogradu".
Međutim, on navodi da će primena tog zakona, iako bude usvojen, u praksi biti gotovo nemoguća jer Srbija više od 25 godina nema kontrolu nad teritorijom Kosova.
Dodao je da nijedna zemlja EU ili Balkana ne bi uhapsila i izručila kosovske zvaničnike na osnovu tog zakona.
"Međutim, ovaj novi pristup Srbije mogao bi da se iskoristi za unutrašnju upotrebu i lažnu percepciju da ona i dalje može imati bilo kakvu vrstu autoriteta prema Kosovu", zaključio je Miftaraj.
Odnosi Srbije i Kosova zaoštreni su od početka godine nakon što su vlasti u Prištini počele sa zatvaranjem paralelnih srpskih institucija na severu koje smatraju neustavnim i nelegalnim.
Međunarodna zajednica kritikovala je Kosovo zbog, kako su naveli, jednostranih i nekoordinisanih akcija na severu zemlje.
U Vladi Srbije kažu da to rade jer, kako tvrde, nema pravne sigurnosti za Srbe.
Međutim, ne odgovaraju na upit Radija Slobodna Evropa kako mogu da uspostave nadležnost na teritoriji na kojoj nemaju vlast.
Zakon koji je Vlada Srbije 28. oktobra predložila parlamentu na usvajanje predviđa suđenja za sva dela propisana Krivičnim zakonikom koja su izvršena posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008.
Navodi se i da će se ovaj zakon primeniti i na krivične postupke pokrenute pre njegovog usvajanja, što znači retroaktivnu primenu.
Evropska unija (EU) je ocenila da je Vlada Srbije prekršila Briselski sporazum usvajanjem Predloga.
Brisel je pozvao zvanični Beograd da ponovo razmotri najavljeno donošenje zakona o organizaciji i nadležnosti tužilaštava i sudskih veća za procesuiranje krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.
Vlada Srbije usvojila predlog zakona o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu
Vlada Srbije predlogom zakona o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu krši obaveze iz dijaloga, navodi EU
Portparolka EU Nabila Massrali je u odgovoru za RSE navela da su obaveze Srbije i Kosova o nadležnosti pravosudnih organa jasne još od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa 2013. godine.
"EU podseća Srbiju da je obavezuju svi sporazumi iz dijaloga, koji su sastavni deo njenih evropskih integracija i poziva Srbiju da u skladu sa tim ponovo razmotri nacrt zakona", navela je Massrali.
Srbija i Kosovo vode dijalog pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa nakon što je Priština proglasila nezavisnost.
Vlada Srbije je na istoj sednici usvojila i predlog zakona o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite.
EU smatra da i taj predlog nije u skladu sa Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Te predloge zakona najavio je polovinom septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao "odgovor" na odluku kosovskih vlasti da počne sa zatvaranjem institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije.
Vučić je tada rekao da će posebno tužilaštvo i posebna sudska veća "goniti sve one koji učestvuju u progonu srpskog stanovništva" na Kosovu.
Kako je rekao, tužilaštvo će imati "poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika institucija u Prištini".
Šta kažu u Beogradu i Prištini?
Petar Petković, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo poručio je da su zakoni reakcija na, kako je naveo, "ugnjetavanje srpskog naroda od strane režima u Prištini i izostanka vidljivih akcija misije Evropske unije Euleks".
On je u saopštenju naveo "da postoji ikakva vladavina prava na Kosovu i da Srbi imaju ikakvu pravnu sigurnost", onda ne bi bio potreban zakon koji predlaže Vlada u Beogradu.
Reagujući na ocenu EU da se time krši Briselski sporazum, Petković tvrdi da zakoni koje donosi Srbija kao vid podrške srpskom narodu na Kosovu nemaju nikakve veze sa obavezama iz dijaloga.
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit RSE o odluci Vlade Srbije o pravosudnoj nadležnosti na Kosovu, ali je zamenik premijera Besnik Bisljimi (Bislimi) na društvenoj mreži X ocenio da "Srbija nastavlja sa opstrukcijom procesa dijaloga".
On je naveo da Srbija "šalje pisma Evropskoj komisiji, u kojima izražava spremnost da realizuje obaveze iz dijaloga, ali da nastavlja da narušava sporazume, teritorijalni integritet i suverenitet Kosova".
Ivanović: Efekat samo dnevno politički
Sudija u penziji Miroslav Ivanović ocenio je za RSE da će eventualno formiranje ovih pravosudnih organa imati efekta samo na dnevno političku situaciju pošto "Srbija ne može da sprovodi suverenitet svojih državnih organa na teritoriji Kosova".
On ne isključuje mogućnost da je ovaj zakon predložen kako bi se postigao neki politički cilj, te da će biti povučen.
Kao jedan od nedostataka predloženog zakona, Ivanović vidi "retroaktivnu primenu propisa" navodeći da propisi ne mogu imati retroaktivno dejstvo.
"Nije mi jasno kako će neko bilo šta što se ranije dešavalo, imate aktivan slučaj Banjske i Oliverovog ubistva, kako će neko preuzeti (slučaj) sa propisom koji se donosi", ističe Ivanović.
Njegov brat Oliver Ivanović ubijen je početkom 2018. ispred svojih stranačkih prostorija u Severnoj Mitrovici na severu Kosova.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorio na upit RSE da li će se novi zakon odnositi i na slučajeve ubistva Olivera Ivanovića i Banjska.
Zbog slučaja Banjska kada je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju i ubila policajca, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača, kosovske vlasti zahtevaju od Beograda izručenje Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za taj napad.
Ni Više javno tužilaštvo u Beogradu koje vodi istragu protiv Radoičića nije odgovorilo na upit RSE da li će na taj slučaj biti primenjen novi zakon.
Škero: Kako će se vršiti uviđaj?
Prema predloženom zakonu nadležnost u prvom stepenu imalo bi Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu bilo bi obrazovano Posebno odeljenje za krivično gonjenje dela koja su izvršena na teritoriji Kosova, a u Višem sudu posebno odeljenje za suđenja.
Posebnim tužilaštvom rukovodio bi posebni javni tužilac.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ukazala je za RSE da je prema važećem zakonodavstvu u Srbiji u krivičnim postupcima nadležan sud na teritoriji gde se krivično delo desilo.
"Meni to liči na populističku meru, da se pokaže kako mi vodimo računa o Srbima koji žive na Kosovu", ocenila je.
Ona smatra da predloženi zakon neće moći da daje zaštitu ljudima.
"Kako će se saslušavati svedoci, kako će se vršiti uviđaj, kako će se raditi radnje potrebne u postupcima. Ja kao pravnik ne mogu da shvatim kako će to da funkcioniše", dodala je.
Korak unazad nakon integracije
Pravni okvir Srbije i dalje prepoznaje sedišta sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova, ali te institucije ne postoje od 2017. godine kada su srpski tužioci i sudije integrisani u kosovski sistem.
Miroslav Ivanović je bio jedan od 40-ak sudija koji su bili integrisani u kosovski pravosudni sistem.
"Ostaje nedorečeno kako će i šta će to odeljenje raditi. Ono može da vodi neke predistražne radnje. Principijelno se postavlja pitanje da li je i to u redu, ali praktično može. Dalje od toga sumnjam da će zaživeti", smatra Ivanović.
Prema predloženom zakonu predviđeno je da plate ovih tužilaca i sudija budu uvećane za 50 posto.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li će u posebna tužilaštva i sudska odeljenja biti raspoređeni tužioci i sudije koji su dali ostavke u kosovskom pravosudnom sistemu.
Zaštita ili pravna nesigurnost?
U obrazloženju zakona navodi se da se donosi u cilju bolje zaštite ljudskih prava koja, kako se tvrdi, predstavnici kosovskih institucija krše i uskraćuju.
Međutim, Jovana Spremo iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ukazuje da postoji veliki broj otvorenih pitanja koja stvaraju pravnu nesigurnost.
Jedno od tih pitanja je, kako je navela, kako će se tretirati predstavnici kosovskih institucija – kao zvaničnici ili fizička lica.
"Verujem da će većina, ako ne i svi slučajevi pred institucijama koje se formiraju ovim zakonom, zapravo biti predmeti u kojima se sudi u odsustvu", navela je.
Dodaje i da nije jasno ako je mera najavljena kao privremena, zašto je uzet period od proglašenja nezavisnosti, a ne od na primer, izlaska Srba iz pravosudnih institucija Kosova.
Srbi su početkom novembra 2022, napustili institucije Kosova, kao i opštine na severu zahtevajući povlačenje odluke Vlade Kosova o registarskim tablicama i poštovanje briselskih sporazuma.
Miftaraj: Uspostavljanje novih paralelnih institucija
Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ocenio je za RSE da novi pristup Beograda "liči na uspostavljanje novih paralelnih struktura sa sedištem u Beogradu".
Međutim, on navodi da će primena tog zakona, iako bude usvojen, u praksi biti gotovo nemoguća jer Srbija više od 25 godina nema kontrolu nad teritorijom Kosova.
Dodao je da nijedna zemlja EU ili Balkana ne bi uhapsila i izručila kosovske zvaničnike na osnovu tog zakona.
"Međutim, ovaj novi pristup Srbije mogao bi da se iskoristi za unutrašnju upotrebu i lažnu percepciju da ona i dalje može imati bilo kakvu vrstu autoriteta prema Kosovu", zaključio je Miftaraj.
Odnosi Srbije i Kosova zaoštreni su od početka godine nakon što su vlasti u Prištini počele sa zatvaranjem paralelnih srpskih institucija na severu koje smatraju neustavnim i nelegalnim.
Međunarodna zajednica kritikovala je Kosovo zbog, kako su naveli, jednostranih i nekoordinisanih akcija na severu zemlje.