Ronchi: Ruska spoljnopolitička strategija je da izaziva nevolje
Ruska spoljnopolitička strategija je svuda ista - žele da izazovu nevolje, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frančesko Ronki (Francesco Ronchi), gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija u Sjedinjenim Državama.
"Videli ste to u Ukrajini, vidite to i u Moldaviji, u Gruziji. Dakle, oni žele nered. Do sada nisu uspeli da podmetnu nevolje na Zapadnom Balkanu, ali treba da budemo oprezni - i zato nam je potreban veoma snažan angažman Evropske unije (EU)", dodao je on.
Ronki je autor knjige "Nestanak Balkana" (La Scomparsa dei Balcani), koja se fokusira na demokratske procese na Zapadnom Balkanu.
"Pretnja po stabilnost regiona ne dolazi samo od stranih aktera, već i od unutrašnjih snaga koje podržavaju autokratiju i autoritarizam u društvu", ocenjuje Ronki.
U intervjuu za RSE posebno se fokusira na Srbiju - stanje demokratskih institucija i spoljnopolitičke odnose.
Da uvede sankcije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, zvanični Beograd poziva Evropska unija, čiji je kandidat za članstvo.
Novi izveštaj Evropske komisije upozorava da Srbija nije postigla nikakav napredak u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom.
"Ne možete sa jedne strane, u političkom smislu, biti uz autokratije kao što je Rusija, a istovremeno i sa Evropom kao zajednicom vrednosti. Ako ste istinski uz evropske vrednosti, mesto vam je sa demokratijama, a ne autokratijama", ocenjuje Ronki.
Brisel kritikuje i nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju i vladavinu prava, poput izbornog procesa.
"Ako nemate slobodan i pošten izborni proces, demokratija je na udaru", zaključuje Ronki.
U Evropi vladala nezainteresovana za Balkan
RSE: U svojoj knjizi iznosite tezu o nestanku Balkana. Koje bi bile ključne tačke vaše definicije "nestanka"?
Ronki: Pre svega, to je fizički nestanak, jer je demografija jasna - mladi ljudi napuštaju ovaj region.
Taj element je veoma važan za razumevanje država regiona – strahove građana, nedostatak entuzijazma, a ponekad i nedostatak političke energije za promene.
Jer ako mladi ljudi odlaze iz zemlje, onda se snage za promenu smanjuju.
Ideja nestanka Balkana ima veze i sa Evropom.
Jer imam osećaj da je u Evropi – a kada kažem Evropa, mislim na celu Evropu, ne samo na evropske institucije ili države članice, nego i na evropsko javno mnjenje, intelektualce, lidere, građane - proteklih godina vladala nezainteresovanost za ovaj region.
Ali to je velika greška, jer je ovaj region ključan za Evropu. Pre svega, istorijski i geografski je deo Evrope.
I drugo, ovaj region je postao poprište borbe između demokratije i autoritarizma. Treba da vratimo Balkan.
Pretnja po stabilnost nisu samo strani, već i domaći akteri
RSE: Zašto mislite da je Evropa nezainteresovana za Zapadni Balkan?
Ronki: Mislim da postoji razumevanje da je region suočen sa nekim ozbiljnim izazovima – autoritarnošću, korupcijom, stranim uticajem.
A to su teška pitanja za rešavanje. Ponekad, kada vidite da je situacija tako komplikovana, više volite da odložite problem.
Ali moram takođe da kažem, optimističnijim tonom, video sam i promenu u poslednje vreme.
Posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu - vidim da je u protekle dve godine došlo do povratka interesovanja za region i to je važno. Ali smatram da to ne treba da se odnosi samo na geopolitiku.
Veoma je važno osigurati da zemlje poput Srbije u potpunosti pripadaju Evropi i savezu demokratija, u spoljnopolitičkom smislu, ali takođe mislim da treba obratiti pažnju i na ono što se dešava unutar država, u društvima, posebno u političkom sistemu.
Jer pretnja po stabilnost regiona ne dolazi samo od stranih aktera, već i od unutrašnjih snaga koje podržavaju autokratiju i autoritarizam u društvu.
Demokratija na udaru bez slobodnog izbornog procesa
RSE: U Beogradu ste bili učesnik konferencije organizacije CRTA o izbornom autoritarizmu. Istakli ste da u jednoj državi ne može biti hibridnog režima – ili je, kako kažete, demokratija, ili je autokratija. Na toj skali, po Vašem mišljenju, gde je Srbija - s obzirom na stanje institucija i vladavine prava?
Ronki: Prvo da kažem da nije na meni da ocenjujem Srbiju, da kao profesor delim ocene. Nikad nije prijatno kada stranac dođe u zemlju i daje ocene.
Ono što je važno jeste da građani Srbije mogu da ocene državu (vlast).
A da biste je ocenili, potrebno je da ovoj zemlji omogućite slobodne i fer izbore.
I ono što je jasno, kada se, na primer, pogleda rezolucija Evropskog parlamenta nakon decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji- postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa izbornim procesom.
A ako nemate slobodan i pošten izborni proces, onda to znači da je demokratija na udaru.
Podrška autokratiji nespojiva s s Evropom kao zajednicom vrednosti
RSE: A kada ste spomenuli ulogu EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je u Beogradu, u okviru zapadnobalkanske turneje. Ali Srbija je poslala delegaciju i na samit BRIKS-a u Rusiju. U geostrateškom smislu, kakva je pozicija Rusije i ruska strategija na Balkanu?
Ronki: Shvatam i razumem da postoje neke istorijske i kulturne veze između država i društava, uključujući Srbiju i Rusiju.
Važno je poznavati istoriju Srbije i činjenicu da postoji poseban odnos između ove dve zemlje, i mislim da u tome nema ništa loše. Bitno je imati kulturnu vezu.
Ne mislim da je evropski identitet ekskluzivan i da ako ste Evropljanin, to znači da ne možete da razgovarate, stvarate mostove do ruskog društva ili ruske kulture. Želeo bih da taj most ostane otvoren, to je važno.
Ali je važno i da razjasnimo da pripadnost Evropi, pripadnost evropskom projektu zaista prevazilazi institucije - to znači i pripadnost zajednici vrednosti, a te vrednosti su jasne: sloboda i jednakost, koji su osnova demokratije.
Dakle, ne možete sa jedne strane, u političkom smislu, biti uz autokratije kao što je Rusija, a istovremeno i sa Evropom kao zajednicom vrednosti.
Obezbediti da Srbija bude deo evropske porodice
RSE: Predsednik Vučić nije prihvatio Putinov poziv da ode na samit u Kazanj, što je deo javnosti video kao zaokret ka Zapadu. Ali se čuo sa Putinom i u razgovoru su potvrdili prijateljske veze, a Vučić ne isključuje ni saradnju sa BRIKS-om. Imali smo i posetu ruskog ministra ekonomije. Po Vašem mišljenju, da li se Srbija zaista okreće ka Zapadu?
Ronki: Zvanični stav Evropske unije u vezi sa tim je da nema punog usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije. I to je jasno.
Ali za mene je sada najvažnije kako da obezbedimo da Srbija bude deo evropske porodice.
Osim razgovora sa proevropskim snagama, treba poslušati i građane koji se ne slažu sa Evropskom unijom, koji ne misle da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.
Možda se ne bih složio sa njima, ali bih voleo i da oni razumeju da je Evropa mesto pluralizma, gde čak i ljudi koji imaju potpuno suprotne stavove, mogu da se izraze.
Mislim da evropeizaciju treba da postavimo na drugačiji način i da krenemo sa procesom evropeizacije odozdo – od građana.
Ruska uloga – izazivanje nevolja
RSE: Dakle, kada govorite o društvu i gradovima koje ste posetili, pretpostavljam da ste mogli da vidite da je Putin jedna od najpopularnijih ličnosti ovde u Srbiji. Dok Rusija trenutno vodi rat na istočnim evropskim granicama, šta joj je cilj na Balkanu?
Ronki: Ta fascinacija Putinom nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje: ideja da treba imati jakog autoritarnog lidera je popularna čak i na Zapadu, čak i u SAD.
Prva "bitka" koju imamo je na polju vrednosti i sistema vrednosti - i zato je važno podržati demokratiju i raditi sa društvom.
Ali što se tiče ruske strategije u regionu, mislim da je ona svuda ista. Žele da izazovu nevolje. Oni deluju kao izazivači nevolja.
Videli ste to u Ukrajini, vidite to i u Moldaviji, u Gruziji. Dakle, oni žele nered. Traže nered.
Do sada nisu uspeli da podmetnu nevolje na Zapadnom Balkanu, ali mislim da treba da budemo oprezni - i zato nam je potreban veoma snažan angažman Evropske unije.
Ne možemo dozvoliti da Rusija pravi haos u ovom veoma osetljivom regionu.
Moramo da damo više moći Evropskoj uniji, inače postoji rizik da će naša pozicija i naši glasovi biti slabiji i manje kohezivni u poređenju sa Rusijom.
Kineska podrška bez demokratskog preduslova
RSE: A da li je kineski glas ovde jak? Kako vidite kineski uticaj?
Ronki: Kinezi svojoj ekonomskoj podršci ne pridaju nikakav demokratski ili socijalni preduslov. Takva podrška se možda čini lakšom, ali dugoročno ne pomaže društvu.
A ono što Evropska unija pokušava da uradi i što je, po mom mišljenju, veoma važna tačka je podrška zemljama ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu društvenog i demokratskog razvoja.
Balkanu ne treba samo novac. Potreban je i demokratski i društveni rast, bolja raspodela resursa, ekološka održivost. Pogledajte kako su gradovi zagađeni.
Problemi Zapadnog Balkana: stanje demokratije, nacionalizam, korupcija
RSE: Šest zemalja Zapadnog Balkana imaju svoje razlike, ali šta bi bili zajednički problemi? U čemu vidite sličnost?
Ronki: Mislim da postoje tri zajednička pitanja u celom regionu.
Prvi se odnosi na stanje demokratije.
Mislim da demokratiji ne ide dobro u svetu, ali posebno na Balkanu ima nekih zabrinjavajućih slučajeva, uključujući Srbiju.
Za mene je demokratizacija ključ stabilizacije regiona. Kada uspostavite jače demokratije, onda zaista možete doneti mir u ovaj region.
Drugo pitanje, povezano sa prvim, jeste nacionalizam.
Nasleđe etnonacionalizma je i dalje snažno na ovim prostorima – zasniva se na konfrontaciji, na ideji da ne može biti mirne koegzistencije sa drugim etničkim grupama. Mislim da se moramo pozabaviti sa tim.
I treće pitanje je, naravno, vladavina prava, činjenica da postoji visok nivo korupcije.
Ključno je početi sa jačanjem demokratije i procesom demokratizacije, jer sve ima veze sa tim - to je polazna tačka za rešavanje korupcije i etnonacionalizma.
"Videli ste to u Ukrajini, vidite to i u Moldaviji, u Gruziji. Dakle, oni žele nered. Do sada nisu uspeli da podmetnu nevolje na Zapadnom Balkanu, ali treba da budemo oprezni - i zato nam je potreban veoma snažan angažman Evropske unije (EU)", dodao je on.
Ronki je autor knjige "Nestanak Balkana" (La Scomparsa dei Balcani), koja se fokusira na demokratske procese na Zapadnom Balkanu.
"Pretnja po stabilnost regiona ne dolazi samo od stranih aktera, već i od unutrašnjih snaga koje podržavaju autokratiju i autoritarizam u društvu", ocenjuje Ronki.
U intervjuu za RSE posebno se fokusira na Srbiju - stanje demokratskih institucija i spoljnopolitičke odnose.
Da uvede sankcije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, zvanični Beograd poziva Evropska unija, čiji je kandidat za članstvo.
Novi izveštaj Evropske komisije upozorava da Srbija nije postigla nikakav napredak u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom.
"Ne možete sa jedne strane, u političkom smislu, biti uz autokratije kao što je Rusija, a istovremeno i sa Evropom kao zajednicom vrednosti. Ako ste istinski uz evropske vrednosti, mesto vam je sa demokratijama, a ne autokratijama", ocenjuje Ronki.
Brisel kritikuje i nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju i vladavinu prava, poput izbornog procesa.
"Ako nemate slobodan i pošten izborni proces, demokratija je na udaru", zaključuje Ronki.
U Evropi vladala nezainteresovana za Balkan
RSE: U svojoj knjizi iznosite tezu o nestanku Balkana. Koje bi bile ključne tačke vaše definicije "nestanka"?
Ronki: Pre svega, to je fizički nestanak, jer je demografija jasna - mladi ljudi napuštaju ovaj region.
Taj element je veoma važan za razumevanje država regiona – strahove građana, nedostatak entuzijazma, a ponekad i nedostatak političke energije za promene.
Jer ako mladi ljudi odlaze iz zemlje, onda se snage za promenu smanjuju.
Ideja nestanka Balkana ima veze i sa Evropom.
Jer imam osećaj da je u Evropi – a kada kažem Evropa, mislim na celu Evropu, ne samo na evropske institucije ili države članice, nego i na evropsko javno mnjenje, intelektualce, lidere, građane - proteklih godina vladala nezainteresovanost za ovaj region.
Ali to je velika greška, jer je ovaj region ključan za Evropu. Pre svega, istorijski i geografski je deo Evrope.
I drugo, ovaj region je postao poprište borbe između demokratije i autoritarizma. Treba da vratimo Balkan.
Pretnja po stabilnost nisu samo strani, već i domaći akteri
RSE: Zašto mislite da je Evropa nezainteresovana za Zapadni Balkan?
Ronki: Mislim da postoji razumevanje da je region suočen sa nekim ozbiljnim izazovima – autoritarnošću, korupcijom, stranim uticajem.
A to su teška pitanja za rešavanje. Ponekad, kada vidite da je situacija tako komplikovana, više volite da odložite problem.
Ali moram takođe da kažem, optimističnijim tonom, video sam i promenu u poslednje vreme.
Posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu - vidim da je u protekle dve godine došlo do povratka interesovanja za region i to je važno. Ali smatram da to ne treba da se odnosi samo na geopolitiku.
Veoma je važno osigurati da zemlje poput Srbije u potpunosti pripadaju Evropi i savezu demokratija, u spoljnopolitičkom smislu, ali takođe mislim da treba obratiti pažnju i na ono što se dešava unutar država, u društvima, posebno u političkom sistemu.
Jer pretnja po stabilnost regiona ne dolazi samo od stranih aktera, već i od unutrašnjih snaga koje podržavaju autokratiju i autoritarizam u društvu.
Demokratija na udaru bez slobodnog izbornog procesa
RSE: U Beogradu ste bili učesnik konferencije organizacije CRTA o izbornom autoritarizmu. Istakli ste da u jednoj državi ne može biti hibridnog režima – ili je, kako kažete, demokratija, ili je autokratija. Na toj skali, po Vašem mišljenju, gde je Srbija - s obzirom na stanje institucija i vladavine prava?
Ronki: Prvo da kažem da nije na meni da ocenjujem Srbiju, da kao profesor delim ocene. Nikad nije prijatno kada stranac dođe u zemlju i daje ocene.
Ono što je važno jeste da građani Srbije mogu da ocene državu (vlast).
A da biste je ocenili, potrebno je da ovoj zemlji omogućite slobodne i fer izbore.
I ono što je jasno, kada se, na primer, pogleda rezolucija Evropskog parlamenta nakon decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji- postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa izbornim procesom.
A ako nemate slobodan i pošten izborni proces, onda to znači da je demokratija na udaru.
Podrška autokratiji nespojiva s s Evropom kao zajednicom vrednosti
RSE: A kada ste spomenuli ulogu EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je u Beogradu, u okviru zapadnobalkanske turneje. Ali Srbija je poslala delegaciju i na samit BRIKS-a u Rusiju. U geostrateškom smislu, kakva je pozicija Rusije i ruska strategija na Balkanu?
Ronki: Shvatam i razumem da postoje neke istorijske i kulturne veze između država i društava, uključujući Srbiju i Rusiju.
Važno je poznavati istoriju Srbije i činjenicu da postoji poseban odnos između ove dve zemlje, i mislim da u tome nema ništa loše. Bitno je imati kulturnu vezu.
Ne mislim da je evropski identitet ekskluzivan i da ako ste Evropljanin, to znači da ne možete da razgovarate, stvarate mostove do ruskog društva ili ruske kulture. Želeo bih da taj most ostane otvoren, to je važno.
Ali je važno i da razjasnimo da pripadnost Evropi, pripadnost evropskom projektu zaista prevazilazi institucije - to znači i pripadnost zajednici vrednosti, a te vrednosti su jasne: sloboda i jednakost, koji su osnova demokratije.
Dakle, ne možete sa jedne strane, u političkom smislu, biti uz autokratije kao što je Rusija, a istovremeno i sa Evropom kao zajednicom vrednosti.
Obezbediti da Srbija bude deo evropske porodice
RSE: Predsednik Vučić nije prihvatio Putinov poziv da ode na samit u Kazanj, što je deo javnosti video kao zaokret ka Zapadu. Ali se čuo sa Putinom i u razgovoru su potvrdili prijateljske veze, a Vučić ne isključuje ni saradnju sa BRIKS-om. Imali smo i posetu ruskog ministra ekonomije. Po Vašem mišljenju, da li se Srbija zaista okreće ka Zapadu?
Ronki: Zvanični stav Evropske unije u vezi sa tim je da nema punog usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije. I to je jasno.
Ali za mene je sada najvažnije kako da obezbedimo da Srbija bude deo evropske porodice.
Osim razgovora sa proevropskim snagama, treba poslušati i građane koji se ne slažu sa Evropskom unijom, koji ne misle da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.
Možda se ne bih složio sa njima, ali bih voleo i da oni razumeju da je Evropa mesto pluralizma, gde čak i ljudi koji imaju potpuno suprotne stavove, mogu da se izraze.
Mislim da evropeizaciju treba da postavimo na drugačiji način i da krenemo sa procesom evropeizacije odozdo – od građana.
Ruska uloga – izazivanje nevolja
RSE: Dakle, kada govorite o društvu i gradovima koje ste posetili, pretpostavljam da ste mogli da vidite da je Putin jedna od najpopularnijih ličnosti ovde u Srbiji. Dok Rusija trenutno vodi rat na istočnim evropskim granicama, šta joj je cilj na Balkanu?
Ronki: Ta fascinacija Putinom nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje: ideja da treba imati jakog autoritarnog lidera je popularna čak i na Zapadu, čak i u SAD.
Prva "bitka" koju imamo je na polju vrednosti i sistema vrednosti - i zato je važno podržati demokratiju i raditi sa društvom.
Ali što se tiče ruske strategije u regionu, mislim da je ona svuda ista. Žele da izazovu nevolje. Oni deluju kao izazivači nevolja.
Videli ste to u Ukrajini, vidite to i u Moldaviji, u Gruziji. Dakle, oni žele nered. Traže nered.
Do sada nisu uspeli da podmetnu nevolje na Zapadnom Balkanu, ali mislim da treba da budemo oprezni - i zato nam je potreban veoma snažan angažman Evropske unije.
Ne možemo dozvoliti da Rusija pravi haos u ovom veoma osetljivom regionu.
Moramo da damo više moći Evropskoj uniji, inače postoji rizik da će naša pozicija i naši glasovi biti slabiji i manje kohezivni u poređenju sa Rusijom.
Kineska podrška bez demokratskog preduslova
RSE: A da li je kineski glas ovde jak? Kako vidite kineski uticaj?
Ronki: Kinezi svojoj ekonomskoj podršci ne pridaju nikakav demokratski ili socijalni preduslov. Takva podrška se možda čini lakšom, ali dugoročno ne pomaže društvu.
A ono što Evropska unija pokušava da uradi i što je, po mom mišljenju, veoma važna tačka je podrška zemljama ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu društvenog i demokratskog razvoja.
Balkanu ne treba samo novac. Potreban je i demokratski i društveni rast, bolja raspodela resursa, ekološka održivost. Pogledajte kako su gradovi zagađeni.
Problemi Zapadnog Balkana: stanje demokratije, nacionalizam, korupcija
RSE: Šest zemalja Zapadnog Balkana imaju svoje razlike, ali šta bi bili zajednički problemi? U čemu vidite sličnost?
Ronki: Mislim da postoje tri zajednička pitanja u celom regionu.
Prvi se odnosi na stanje demokratije.
Mislim da demokratiji ne ide dobro u svetu, ali posebno na Balkanu ima nekih zabrinjavajućih slučajeva, uključujući Srbiju.
Za mene je demokratizacija ključ stabilizacije regiona. Kada uspostavite jače demokratije, onda zaista možete doneti mir u ovaj region.
Drugo pitanje, povezano sa prvim, jeste nacionalizam.
Nasleđe etnonacionalizma je i dalje snažno na ovim prostorima – zasniva se na konfrontaciji, na ideji da ne može biti mirne koegzistencije sa drugim etničkim grupama. Mislim da se moramo pozabaviti sa tim.
I treće pitanje je, naravno, vladavina prava, činjenica da postoji visok nivo korupcije.
Ključno je početi sa jačanjem demokratije i procesom demokratizacije, jer sve ima veze sa tim - to je polazna tačka za rešavanje korupcije i etnonacionalizma.