Nikakav napredak Srbije u spoljnoj i bezbednosnoj politici, ocenila u izveštaju Evropska komisija
Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema Evropskoj uniji, nije pokazao željene rezultate. U zemlji se nastavljaju veličati ratni zločinci. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu.
Ovo su ključni odlomci izveštaja o napretku za Srbiju u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Ovaj izveštaj zajedno sa izveštajima za svaku zemlju u procesu proširenja, će Evropska komisija objaviti 30. oktobra posle sastanka kolegijuma.
Radi se o najvažnijem dokumentu koji Komisija objavljuje jednom godišnje, gde se predstavlja stepen napretka za svaku zemlju u ključnim reformama, koje su neophodne za napredak na evropskom putu.
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
U izveštaju se zaključuje da nije postignut nikakav napredak jer je stepen usklađivanja Srbije u velikoj meri ostao nepromenjen, "a neke od njenih akcija i izjava bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU".
U dokumentu se ističe da je Srbija održavala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
Ističe se intenziviranje odnosa sa Kinom, uključujući i stupanje na snagu 1. jula 2024. Sporazuma o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom. Komisija ocenjuje da ovo "predstavlja stratešku zabrinutost".
U dokumentu se kaže da je Srbija nastavila saradnju sa EU na zaobilaženju sankcija i nastavila da pruža podršku Ukrajini, te da nastavlja da učestvuje i značajno doprinosi misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Evropska komisija traži od Srbije da, kao prioritetno pitanje, unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, te izbegava radnje i izjave koje se protive spoljnopolitičkim stavovima Brisela.
Komisija takođe traži od zvaničnog Beograda da nastavi sa intenziviranjem aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te uloži kredibilne napore da se zatvori prostor za strano uplitanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, kao i preduzme mere za izgradnju društvene otpornosti na njih i druge oblike hibridnih pretnji.
Normalizacija odnosa sa Kosovom
U izveštaju o Srbiji se poručuje da se kako od ove zemlje tako i od Kosova očekuje očekuje da sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji je postignut 2023. godine u Briselu i Ohridu.
U dokumentu stoji da ovo uključuje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Od Kosova se očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju ovog tela na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen stranama 21. oktobra 2023.
Od Srbije se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma paralelno pokretanjem priznavanja Kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
"Sporazum je važeći i pravno obavezujući za strane i sve formalnosti, uključujući i njegovo usvajanje ili ‘formalizaciju’, ne bi trebale stajati na putu napretka u njegovoj primeni", naglašava se u izveštaju o napretku za Srbiju.
Takođe se stranama poručuje da imaju obavezu da u potpunosti primene sve prethodne sporazume o dijalogu.
"Konstruktivnost strana će se ocenjivati isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji. Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", poručuje se putem ovog dokumenta.
Ocenjuje se da su tenzije na severu Kosova ostale visoke.
Kritikuje se Kosovo što je, sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi koje podržava Srbija na severu, usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama zabranjujući transakcije u bilo kojoj valuti osim evra, kao i zatvaranje kancelarija Poštanske banke Srbije i Pošte Srbije na severu Kosova.
EU je u više navrata izražavala zabrinutost zbog stalnog nedostatka koordinacije od strane Kosova i negativnog uticaja na ljude na terenu, dok je ponovila da bi akcije mogle dovesti do dalje eskalacije ionako nestabilne situacije, naglašava se u ovom izveštaju i izražava žaljenje da nije bilo moguće pronaći međusobno prihvatljivo privremeno rešenje za osobe koje su najviše pogođene ovom uredbom.
Srbija se kritikuje u dokumentu što nije preduzela korake da obezbedi odgovornost za nasilni napad naoružanih napadača kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj.
Ovaj napad, prema ocenama u izveštaju "je predstavljao najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina".
Nedostatak konkretnih koraka od strane Beograda po pitanju Banjske, prema ocenama izveštaja, utiče na normalizaciju.
Osvrćući se na ranije dogovore koji su postignuti u dijalogu, u dokumentu posvećen Srbiji se ocenjuje da povlačenje kosovskih Srba iz institucija Kosova, u novembru 2022. kao i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023, predstavlja "kršenje obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje" u poštovanju Srbije dogovora iz 2013. i 2015. godine".
Komisija upozorava da je glasanje o opozivu, koje je održano 23. aprila 2024. moglo otvoriti put za povratak kosovskih Srba kosovskim institucijama, ali da je i ovaj proces bojkotovali biračko telo kosovskih Srba.
U odlomku koji se odnosi na formiranje Zajednice, u izveštaju se ocenjuje da nacrt koji je 2023. godine predstavio Upravljački tim, "nije bio u skladu sa relevantnim sporazumima o dijalogu".
Stoga je evropski predlog za uspostavljanje Zajednice na Kosovu, predstavljen stranama 21. oktobra 2023.
Ovaj predlog je zasnovan na evropskim standardima i najboljim praksama i u potpunosti je u skladu sa kosovskim ustavnim okvirom, navodi se u izveštaju.
"Srbija i Kosovo se sada pozivaju da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju Zajednice bez daljeg odlaganja. Ova obaveza je deo implementacije Sporazuma o putu normalizacije odnosa, za koji se očekuje da će strane napredovati", ističe se u ovom dokumentu.
Komisija smatra da pitanje struktura koje podržava Srbija na Kosovu treba da se reši u istom kontekstu, a ne kroz jednostrane i nekoordinisane mere.
Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Mitrovici za saobraćaj vozila.
"Stav EU ostaje da svaka odluka ili akcija o njegovom otvaranju mora biti dogovorena i koordinirana u kontekstu dijaloga i sa sigurnosnim partnerima", kaže se u dokumentu Komisije.
Putem ovog izveštaja se traži od obeju strana da pronađu održiva rešenja, koji omogućavaju učešće Kosova u regionalnim forumima. Poručuje se da nijedna strana ne bi trebala blokirati rad regionalnih foruma zbog bilateralnih sporova.
EU pozdravlja pozdravlja postepeno ukidanje tablica sa oznakom gradova na Kosovu koje je izdala Srbija i uzajamno priznavanje registarskih tablica, te traži dodatne korake ka punoj primeni sporazuma o slobodi kretanja i dalje zahteva dodatni koraci.
"Sve u svemu, Srbija i Kosovo su učestvovali u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost da unaprede proces normalizacije. Srbija i Kosovo takođe treba da ulože dalje značajne napore kako bi izbegli radnje koje potkopavaju stabilnost i retoriku koja ne vodi dijalogu i pomirenju", proučuje se putem ovog dokumenta.
Evropske integracije
U izveštaju o Srbiji se kaže da je vlada u Beogradu, nastavila da članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem.
Međutim, primećuje se da su prevremeni izbori i odgovarajući prekid u funkcionisanju Vlade i parlamenta usporili napredak reformi.
Ocenjuje se da je potrebna snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama, kako bi Srbija mogla da ubrza rad na ispunjavanju svojih ciljeva za pregovore o pristupanju EU.
Od vlasti Srbije se traži da prioritetno preuzmu mnogo više odgovornosti za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o procesu pridruživanja Srbije EU i EU, koja je daleko glavni politički i ekonomski partner Srbije, kao i za suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.
"S obzirom na tehnički mandat vlade tokom većeg dela izveštajnog perioda, Srbija nije značajno napredovala u pogledu zakonodavnog usklađivanja. Interni rok Srbije za potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU ostaje 2025.", ocenjuje se u godišnjem izveštaju Komisije.
Evropska komisija takođe potvrđuje preporuku iz prethodnih godina, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje trećeg klastera (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Demokratija
Evropska komisija ocenjuje da organizovanje izbora, zahteva opipljivo poboljšanje i dalju reformu.
Ističe se da je od vitalnog značaja da se sve preostale i nedavne preporuke OEBS/ODIHR-a i tela Saveta Evrope u potpunosti sprovedu, "u transparentnom i inkluzivnom procesu i mnogo pre svih novih izbora".
Ocenjuje se takođe da je zastoj u zakonodavstvu koji je bio povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora doveo do usporavanja procesa reformi i predstavljao izazov za funkcionisanje administrativnih struktura odgovornih za pristupne pregovore.
"Srbija nastavlja da proglašava članstvo u EU kao svoj strateški cilj. Međutim, vlasti tek treba da obezbede proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pridruživanja Srbije", poručuje se u izveštaju Evropske komisije.
Rad Skupštine
Novi sastav Skupštine Srbije, prema ovom dokumentu, je pluralističkiji od prethodnog saziva.
Međutim, spominje se da su debate i dalje bile obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
Ističe se potreba za revidiranjem skupštinskog poslovnika i primenu kodeksa ponašanja za kažnjavanje prekršaja od strane parlamentaraca.
Smatra se da je potrebno ojačati efikasnost, autonomiju i transparentnost Skupštine, kao i ulogu parlamentarne opozicije, kako bi se osiguralo sprovođenje neophodnih kontrola i ravnoteža.
"Efikasno vršenje parlamentarnih ovlašćenja ograničeno je činjenicom da Skupština nema godišnji plan rada, a dnevni red vodi Vlada. Plenarne sednice i sednice odbora i dalje su bile obeležene tenzijama, uvredljivim jezikom i povremenim incidentima na koje je povremeno nedostajala nepristrasna reakcija predsednika. Gotovo sve usvojene zakone i predloge zakona podnela je Vlada", navodi se u dokumentu.
Funkcionisanje pravosuđa
Evropska komisija smatra da je Srbije u ovom polju postigla ograničeni napredak, koji se uglavnom odnosi na donošenju podzakonskih akata uz zakone kojima se sprovode ustavne amandmane.
Međutim, ocenjuje se da trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca nije sveobuhvatno revidiran kako bi se osiguralo da se unapređenja u potpunosti zasnivaju na zaslugama.
Komisija smatra da neopravdani pritisak na pravosuđe i dalje izaziva zabrinutost.
Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, kaže se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Borba protiv korupcije
Određeni napredak je postignut oko ovog pitanja, ocenjuje Evropska komisija.
Spominje se usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije, te da zemlja tek treba da usvoji i počne da sprovodi prateći akcioni plan.
Kaže se da se povećao broj pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou, novih istraga, kao i broj novih optužnica.
Međutim, upozorava se da i dalje ostaju prepreke za uspostavljanje čvrstih rezultata.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije, kao i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se.
Borba protiv organizovanog kriminala
Srbija je ostvarila je ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka.
Spominje se da su beogradske vlasti nastavile da aktivno sarađuju sa raznim međunarodnim organizacijama vladavine prava, posebno u trgovini drogom i borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa.
Međutim, ističe se da nije bilo dovoljno praćenja u istragama i krivičnom gonjenju za napade 2023. na severu Kosova.
Vizna politika
Evropska komisija zaključuje da nacionalni vizni režim još uvek nije u potpunosti usklađen sa onim u EU, jer Srbija i dalje ima bezvizni režim sa 16 zemalja koje su na listi EU zemalja sa obaveznom vizom.
Navodi se da Srbija nije preduzela korake za dalje usaglašavanje svoje vizne politike sa listom zemalja sa kojima je potrebna viza.
Međutim, navodi se da je reformska agenda Srbije obavezala zemlju da povuče bezvizne aranžmane sa najmanje tri zemlje do decembra 2024. godine.
Sloboda izražavanja
Srbija nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, ocenjuje Evropska komisija u izveštaju.
Od zemlje se traži da primeni nove medijske zakone, poštujući njihovo slovo i duh, uključujući nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), izbor novih članova Saveta REM-a i izmene zakona kako bi se rešila preostala pitanja u usklađivanju sa evropskim standardima.
Od zemlje se takođe traži da ojača zaštitu i sigurnost novinara.
Posebno se traži da se visoki zvaničnici se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, te da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate i, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
Takođe se traži osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te punu transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
U izveštaju se ističe da i dalje postoje slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima, uključujući novinarke.
"Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja", upozorava se putem tog dokumenta.
Potvrđuje se da su novinarska udruženja zabeležila porast pritiska i fizičkih napada na novinare.
Konstatuje se da napadi na dva lokalna novinara iz Novog Sada, koji dolaze i od poslanika vladajuće stranke, nisu naišli na odgovarajuću javnu osudu nadležnih organa.
"Nakon neobjašnjivo odloženog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude drugostepenog suda, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno nakon 25 godina. Nije postignut napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastare", navodi se.
Teško okruženje za civilno društvo
Organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji deluju u teškom okruženju, ocenjuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju.
Dodaje se da su potrebni dalji napori kako bi se osigurala sistematska, istinska i smislena saradnja između vlade i organizacija civilnog društva.
"Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevete protiv nekih OCD, uključujući i visoke zvaničnike. Kampanje su vodili i tabloidi, uključujući u vidu otkrivanja ličnih podataka aktivista OCD. Branioci ljudskih prava koji su bili meta napada špijunskog softvera nisu uložili zvaničnu žalbu zbog nepovjerenja u proces.
Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlasti i dalje su pod pritiskom, posebno oni koji prate navodne izborne nepravilnosti i ekološku štetu ili oni koji protestuju zbog veličanja ratnih zločinaca i rudarenja litijuma", ističe se u ovom dokumentu.
Primećuje se takođe da veliki broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli članovi državnih i lokalnih vlasti, predstavlja veliku zabrinutost.
Veličanje ratnih zločinaca i procesuiranje ratnih zločina
I ovogodišnji izveštaj zaključuje da je određeni broj srpskih političkih stranaka, političara i medija nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez posledica.
Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, smatra Evropska komisija.
Takođe se navodi da Srbija treba da unapredi angažovanje u procesuiranju ratnih zločina.
Primećuje se da je Srbija nastavila da izbegava podizanje optužnica protiv visokih osumnjičenih, a vreme za procesuiranje slučajeva bilo je predugo.
Traži se od zemlje da preduzme korake da poveća tempo procesuiranja predmeta ratnih zločina i da se pozabavi značajnim zaostatkom predmeta više od 1.700 predistražnih predmeta, koji i dalje predstavljaju veoma ozbiljnu zabrinutost.
Spominje se da je nastavljena saradnja sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) i Tužilaštvom za ratne zločine.
Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom je nastavljena, ali se konstatuje mali napredak sa Hrvatskom i Kosovom.
"Politika odmeravanja kazni je nedosledna i nije sistematski usklađena sa krivičnim sankcijama za težinu zločina. Pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku nije uključilo novčanu odštetu žrtvama ratnih zločina. Ovaj pristup treba ispraviti", zaključuje se u izveštaju.
Dobrosusednski odnosi i regionalna saradnja
U dokumentu se ocenjuje da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim državama članicama EU.
Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju suštinski deo procesa evropskih integracija Srbije. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja je pogodna za rješavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti, poručuje Evropska komisija.
Ekonomski kriterijumi
Dobru ocenu Srbija je dobila po pitanju razvoja funkcionalne tržišne ekonomije.
Odgovarajuće čvrsta monetarna i fiskalna politika pomogla je dezinflaciji, dok je ekonomski rast na putu oporavka, ocenjuje se u ovom dokumentu.
Reforma sistema plata u javnom sektoru nastavila je polako da napreduje.
Još uvek postoje strukturni izazovi u državnoj pomoći, konkurenciji i javnim nabavkama; a državna preduzeća imaju značajno prisustvo u privredi.
Međutim, primećuje se da privatni sektor ometaju slabosti u vladavini prava, posebno u borbi protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa.
Ovo su ključni odlomci izveštaja o napretku za Srbiju u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Ovaj izveštaj zajedno sa izveštajima za svaku zemlju u procesu proširenja, će Evropska komisija objaviti 30. oktobra posle sastanka kolegijuma.
Radi se o najvažnijem dokumentu koji Komisija objavljuje jednom godišnje, gde se predstavlja stepen napretka za svaku zemlju u ključnim reformama, koje su neophodne za napredak na evropskom putu.
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
U izveštaju se zaključuje da nije postignut nikakav napredak jer je stepen usklađivanja Srbije u velikoj meri ostao nepromenjen, "a neke od njenih akcija i izjava bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU".
U dokumentu se ističe da je Srbija održavala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
Ističe se intenziviranje odnosa sa Kinom, uključujući i stupanje na snagu 1. jula 2024. Sporazuma o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom. Komisija ocenjuje da ovo "predstavlja stratešku zabrinutost".
U dokumentu se kaže da je Srbija nastavila saradnju sa EU na zaobilaženju sankcija i nastavila da pruža podršku Ukrajini, te da nastavlja da učestvuje i značajno doprinosi misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Evropska komisija traži od Srbije da, kao prioritetno pitanje, unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, te izbegava radnje i izjave koje se protive spoljnopolitičkim stavovima Brisela.
Komisija takođe traži od zvaničnog Beograda da nastavi sa intenziviranjem aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te uloži kredibilne napore da se zatvori prostor za strano uplitanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, kao i preduzme mere za izgradnju društvene otpornosti na njih i druge oblike hibridnih pretnji.
Normalizacija odnosa sa Kosovom
U izveštaju o Srbiji se poručuje da se kako od ove zemlje tako i od Kosova očekuje očekuje da sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji je postignut 2023. godine u Briselu i Ohridu.
U dokumentu stoji da ovo uključuje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Od Kosova se očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju ovog tela na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen stranama 21. oktobra 2023.
Od Srbije se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma paralelno pokretanjem priznavanja Kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
"Sporazum je važeći i pravno obavezujući za strane i sve formalnosti, uključujući i njegovo usvajanje ili ‘formalizaciju’, ne bi trebale stajati na putu napretka u njegovoj primeni", naglašava se u izveštaju o napretku za Srbiju.
Takođe se stranama poručuje da imaju obavezu da u potpunosti primene sve prethodne sporazume o dijalogu.
"Konstruktivnost strana će se ocenjivati isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji. Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", poručuje se putem ovog dokumenta.
Ocenjuje se da su tenzije na severu Kosova ostale visoke.
Kritikuje se Kosovo što je, sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi koje podržava Srbija na severu, usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama zabranjujući transakcije u bilo kojoj valuti osim evra, kao i zatvaranje kancelarija Poštanske banke Srbije i Pošte Srbije na severu Kosova.
EU je u više navrata izražavala zabrinutost zbog stalnog nedostatka koordinacije od strane Kosova i negativnog uticaja na ljude na terenu, dok je ponovila da bi akcije mogle dovesti do dalje eskalacije ionako nestabilne situacije, naglašava se u ovom izveštaju i izražava žaljenje da nije bilo moguće pronaći međusobno prihvatljivo privremeno rešenje za osobe koje su najviše pogođene ovom uredbom.
Srbija se kritikuje u dokumentu što nije preduzela korake da obezbedi odgovornost za nasilni napad naoružanih napadača kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj.
Ovaj napad, prema ocenama u izveštaju "je predstavljao najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina".
Nedostatak konkretnih koraka od strane Beograda po pitanju Banjske, prema ocenama izveštaja, utiče na normalizaciju.
Osvrćući se na ranije dogovore koji su postignuti u dijalogu, u dokumentu posvećen Srbiji se ocenjuje da povlačenje kosovskih Srba iz institucija Kosova, u novembru 2022. kao i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023, predstavlja "kršenje obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje" u poštovanju Srbije dogovora iz 2013. i 2015. godine".
Komisija upozorava da je glasanje o opozivu, koje je održano 23. aprila 2024. moglo otvoriti put za povratak kosovskih Srba kosovskim institucijama, ali da je i ovaj proces bojkotovali biračko telo kosovskih Srba.
U odlomku koji se odnosi na formiranje Zajednice, u izveštaju se ocenjuje da nacrt koji je 2023. godine predstavio Upravljački tim, "nije bio u skladu sa relevantnim sporazumima o dijalogu".
Stoga je evropski predlog za uspostavljanje Zajednice na Kosovu, predstavljen stranama 21. oktobra 2023.
Ovaj predlog je zasnovan na evropskim standardima i najboljim praksama i u potpunosti je u skladu sa kosovskim ustavnim okvirom, navodi se u izveštaju.
"Srbija i Kosovo se sada pozivaju da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju Zajednice bez daljeg odlaganja. Ova obaveza je deo implementacije Sporazuma o putu normalizacije odnosa, za koji se očekuje da će strane napredovati", ističe se u ovom dokumentu.
Komisija smatra da pitanje struktura koje podržava Srbija na Kosovu treba da se reši u istom kontekstu, a ne kroz jednostrane i nekoordinisane mere.
Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Mitrovici za saobraćaj vozila.
"Stav EU ostaje da svaka odluka ili akcija o njegovom otvaranju mora biti dogovorena i koordinirana u kontekstu dijaloga i sa sigurnosnim partnerima", kaže se u dokumentu Komisije.
Putem ovog izveštaja se traži od obeju strana da pronađu održiva rešenja, koji omogućavaju učešće Kosova u regionalnim forumima. Poručuje se da nijedna strana ne bi trebala blokirati rad regionalnih foruma zbog bilateralnih sporova.
EU pozdravlja pozdravlja postepeno ukidanje tablica sa oznakom gradova na Kosovu koje je izdala Srbija i uzajamno priznavanje registarskih tablica, te traži dodatne korake ka punoj primeni sporazuma o slobodi kretanja i dalje zahteva dodatni koraci.
"Sve u svemu, Srbija i Kosovo su učestvovali u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost da unaprede proces normalizacije. Srbija i Kosovo takođe treba da ulože dalje značajne napore kako bi izbegli radnje koje potkopavaju stabilnost i retoriku koja ne vodi dijalogu i pomirenju", proučuje se putem ovog dokumenta.
Evropske integracije
U izveštaju o Srbiji se kaže da je vlada u Beogradu, nastavila da članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem.
Međutim, primećuje se da su prevremeni izbori i odgovarajući prekid u funkcionisanju Vlade i parlamenta usporili napredak reformi.
Ocenjuje se da je potrebna snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama, kako bi Srbija mogla da ubrza rad na ispunjavanju svojih ciljeva za pregovore o pristupanju EU.
Od vlasti Srbije se traži da prioritetno preuzmu mnogo više odgovornosti za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o procesu pridruživanja Srbije EU i EU, koja je daleko glavni politički i ekonomski partner Srbije, kao i za suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.
"S obzirom na tehnički mandat vlade tokom većeg dela izveštajnog perioda, Srbija nije značajno napredovala u pogledu zakonodavnog usklađivanja. Interni rok Srbije za potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU ostaje 2025.", ocenjuje se u godišnjem izveštaju Komisije.
Evropska komisija takođe potvrđuje preporuku iz prethodnih godina, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje trećeg klastera (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Demokratija
Evropska komisija ocenjuje da organizovanje izbora, zahteva opipljivo poboljšanje i dalju reformu.
Ističe se da je od vitalnog značaja da se sve preostale i nedavne preporuke OEBS/ODIHR-a i tela Saveta Evrope u potpunosti sprovedu, "u transparentnom i inkluzivnom procesu i mnogo pre svih novih izbora".
Ocenjuje se takođe da je zastoj u zakonodavstvu koji je bio povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora doveo do usporavanja procesa reformi i predstavljao izazov za funkcionisanje administrativnih struktura odgovornih za pristupne pregovore.
"Srbija nastavlja da proglašava članstvo u EU kao svoj strateški cilj. Međutim, vlasti tek treba da obezbede proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pridruživanja Srbije", poručuje se u izveštaju Evropske komisije.
Rad Skupštine
Novi sastav Skupštine Srbije, prema ovom dokumentu, je pluralističkiji od prethodnog saziva.
Međutim, spominje se da su debate i dalje bile obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
Ističe se potreba za revidiranjem skupštinskog poslovnika i primenu kodeksa ponašanja za kažnjavanje prekršaja od strane parlamentaraca.
Smatra se da je potrebno ojačati efikasnost, autonomiju i transparentnost Skupštine, kao i ulogu parlamentarne opozicije, kako bi se osiguralo sprovođenje neophodnih kontrola i ravnoteža.
"Efikasno vršenje parlamentarnih ovlašćenja ograničeno je činjenicom da Skupština nema godišnji plan rada, a dnevni red vodi Vlada. Plenarne sednice i sednice odbora i dalje su bile obeležene tenzijama, uvredljivim jezikom i povremenim incidentima na koje je povremeno nedostajala nepristrasna reakcija predsednika. Gotovo sve usvojene zakone i predloge zakona podnela je Vlada", navodi se u dokumentu.
Funkcionisanje pravosuđa
Evropska komisija smatra da je Srbije u ovom polju postigla ograničeni napredak, koji se uglavnom odnosi na donošenju podzakonskih akata uz zakone kojima se sprovode ustavne amandmane.
Međutim, ocenjuje se da trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca nije sveobuhvatno revidiran kako bi se osiguralo da se unapređenja u potpunosti zasnivaju na zaslugama.
Komisija smatra da neopravdani pritisak na pravosuđe i dalje izaziva zabrinutost.
Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, kaže se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Borba protiv korupcije
Određeni napredak je postignut oko ovog pitanja, ocenjuje Evropska komisija.
Spominje se usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije, te da zemlja tek treba da usvoji i počne da sprovodi prateći akcioni plan.
Kaže se da se povećao broj pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou, novih istraga, kao i broj novih optužnica.
Međutim, upozorava se da i dalje ostaju prepreke za uspostavljanje čvrstih rezultata.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije, kao i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se.
Borba protiv organizovanog kriminala
Srbija je ostvarila je ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka.
Spominje se da su beogradske vlasti nastavile da aktivno sarađuju sa raznim međunarodnim organizacijama vladavine prava, posebno u trgovini drogom i borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa.
Međutim, ističe se da nije bilo dovoljno praćenja u istragama i krivičnom gonjenju za napade 2023. na severu Kosova.
Vizna politika
Evropska komisija zaključuje da nacionalni vizni režim još uvek nije u potpunosti usklađen sa onim u EU, jer Srbija i dalje ima bezvizni režim sa 16 zemalja koje su na listi EU zemalja sa obaveznom vizom.
Navodi se da Srbija nije preduzela korake za dalje usaglašavanje svoje vizne politike sa listom zemalja sa kojima je potrebna viza.
Međutim, navodi se da je reformska agenda Srbije obavezala zemlju da povuče bezvizne aranžmane sa najmanje tri zemlje do decembra 2024. godine.
Sloboda izražavanja
Srbija nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, ocenjuje Evropska komisija u izveštaju.
Od zemlje se traži da primeni nove medijske zakone, poštujući njihovo slovo i duh, uključujući nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), izbor novih članova Saveta REM-a i izmene zakona kako bi se rešila preostala pitanja u usklađivanju sa evropskim standardima.
Od zemlje se takođe traži da ojača zaštitu i sigurnost novinara.
Posebno se traži da se visoki zvaničnici se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, te da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate i, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
Takođe se traži osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te punu transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
U izveštaju se ističe da i dalje postoje slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima, uključujući novinarke.
"Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja", upozorava se putem tog dokumenta.
Potvrđuje se da su novinarska udruženja zabeležila porast pritiska i fizičkih napada na novinare.
Konstatuje se da napadi na dva lokalna novinara iz Novog Sada, koji dolaze i od poslanika vladajuće stranke, nisu naišli na odgovarajuću javnu osudu nadležnih organa.
"Nakon neobjašnjivo odloženog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude drugostepenog suda, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno nakon 25 godina. Nije postignut napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastare", navodi se.
Teško okruženje za civilno društvo
Organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji deluju u teškom okruženju, ocenjuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju.
Dodaje se da su potrebni dalji napori kako bi se osigurala sistematska, istinska i smislena saradnja između vlade i organizacija civilnog društva.
"Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevete protiv nekih OCD, uključujući i visoke zvaničnike. Kampanje su vodili i tabloidi, uključujući u vidu otkrivanja ličnih podataka aktivista OCD. Branioci ljudskih prava koji su bili meta napada špijunskog softvera nisu uložili zvaničnu žalbu zbog nepovjerenja u proces.
Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlasti i dalje su pod pritiskom, posebno oni koji prate navodne izborne nepravilnosti i ekološku štetu ili oni koji protestuju zbog veličanja ratnih zločinaca i rudarenja litijuma", ističe se u ovom dokumentu.
Primećuje se takođe da veliki broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli članovi državnih i lokalnih vlasti, predstavlja veliku zabrinutost.
Veličanje ratnih zločinaca i procesuiranje ratnih zločina
I ovogodišnji izveštaj zaključuje da je određeni broj srpskih političkih stranaka, političara i medija nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez posledica.
Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, smatra Evropska komisija.
Takođe se navodi da Srbija treba da unapredi angažovanje u procesuiranju ratnih zločina.
Primećuje se da je Srbija nastavila da izbegava podizanje optužnica protiv visokih osumnjičenih, a vreme za procesuiranje slučajeva bilo je predugo.
Traži se od zemlje da preduzme korake da poveća tempo procesuiranja predmeta ratnih zločina i da se pozabavi značajnim zaostatkom predmeta više od 1.700 predistražnih predmeta, koji i dalje predstavljaju veoma ozbiljnu zabrinutost.
Spominje se da je nastavljena saradnja sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) i Tužilaštvom za ratne zločine.
Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom je nastavljena, ali se konstatuje mali napredak sa Hrvatskom i Kosovom.
"Politika odmeravanja kazni je nedosledna i nije sistematski usklađena sa krivičnim sankcijama za težinu zločina. Pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku nije uključilo novčanu odštetu žrtvama ratnih zločina. Ovaj pristup treba ispraviti", zaključuje se u izveštaju.
Dobrosusednski odnosi i regionalna saradnja
U dokumentu se ocenjuje da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim državama članicama EU.
Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju suštinski deo procesa evropskih integracija Srbije. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja je pogodna za rješavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti, poručuje Evropska komisija.
Ekonomski kriterijumi
Dobru ocenu Srbija je dobila po pitanju razvoja funkcionalne tržišne ekonomije.
Odgovarajuće čvrsta monetarna i fiskalna politika pomogla je dezinflaciji, dok je ekonomski rast na putu oporavka, ocenjuje se u ovom dokumentu.
Reforma sistema plata u javnom sektoru nastavila je polako da napreduje.
Još uvek postoje strukturni izazovi u državnoj pomoći, konkurenciji i javnim nabavkama; a državna preduzeća imaju značajno prisustvo u privredi.
Međutim, primećuje se da privatni sektor ometaju slabosti u vladavini prava, posebno u borbi protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa.