Proevropski skup u Gruziji nedelju dana uoči parlamentarnih izbora
Desetine hiljada proevropskih orijentisanih Gruzijaca izašle su u nedelju u Tbilisiju na skup protiv vladajuće partije Gruzijski san uoči parlamentarnih izbora koji će verovatno odlučiti o budućnosti južnokavkazske države.
Opozicione grupe su upozorile da bi pobeda na izborima 26. oktobra Gruzijskog sna – stranke optužena da je prijateljski nastrojen prema Rusiji – mogla da ugrozi demokratiju i nadu za eventualno članstvo u Evropskoj uniji, za šta zabrinutost izražena u mnogim zapadnim zemljama, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
Prozapadna predsednica Salome Zurabišvili, koja se razišla sa vladom predvođenom Gruzijskim snom i koja je podržala opoziciju, rekla je na konferenciji za novinare ranije u nedelju da će skup pomoći da se "pokaže volja naroda za slobodom, nezavisnošću i evropskom budućnošću".
Kasnije je skupu rekla okupljenima da je "danas jedna od onih večeri u istoriji Gruzije koja će ostati za pamćenje našoj deci i unucima".
Zurabišvili je naglasila da su okupile i mlađe i starije generacije da se založe za evropsku budućnost, i da će svi imati koristi od Gruzije koja se razvija sa Zapadom.
Marš opozicije počeo je u 17 časova po lokalnom vremenu (19 časova po srednjoevropskom) sa pet lokacija u prestonici, uključujući trgove Heroja i Republike. Organizatori su rekli da će se učesnici okupiti na Trgu slobode uveče na koncertu.
Neki članovi vladajuće stranke pokušali su da odvrate ljude da prisustvuju skupu, tvrdeći da to nije bio proevropski događaj, već događaj koji su organizovali LGBT aktivisti.
U nedavnom intervjuu za RSE, zatvoreni bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili upozorio je na strašne posledice ako partija Gruzijski san pobedi na parlamentarnim izborima.
"Očekujem provokacije u narednim danima, uključujući tokom izbora i u danima posle, rekao je Sakašvili iz zatvora u pisanim odgovorima na pitanja koja je poslao Gruzijski servis RSE.
Gruzijski san je usvojio zakone koji ograničavaju aktivnost nevladinih organizacija i medija koji primaju finansiranje iz inostranstva i protiv, kako navodi, "LGBT propagande". Obećao je da će zabraniti sve glavne opozicione stranke ako pobedi.
Gruzijski san je predstavio predstojeće izbore kao egzistencijalni izbor između rata i mira. U okviru kampanje je imao bilborde s crno-belom fotografijom ratom razorene Ukrajine pored slika u boji prosperitetne, mirne Gruzije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je vladu Gruzije upravo zbog poteza koji su uznemirili zapadne partnere Tbilisija, kao što su usvajanje zakona o "stranim agentima" i borba protiv "LGBT propagande".
Ti i drugi potezi naveli su Brisel i Vašington da preduzmu kaznene mere.
EU je zamrznula pridruživanje Gruzije, dok je Vašington uveo sankcije nekim od najviših zvaničnika zemlje i pripremio poseban paket finansijskih sankcija protiv osnivača i još de fakto lidera Gruzijskog sna Bidzine Ivanišvilija.
Ivanišvili je takođe sugerisao da bi Gruzija trebalo da se izvini za rat sa Rusijom 2008. godine.
Zvaničnici Bele kuće odbili su da se sastanu sa delegacijom Gruzije na poslednjoj Generalnoj skupštini UN i poništili su poziv gruzijskom premijeru Irakliju Kobahidzeu na prijem 25. septembra koji je priredio predsednik Džo Bajden (Joe Biden).
Te mere su označile novu najnižu tačku u odnosima SAD i donedavno njihovog najlojalnijeg i najomiljenijeg saveznika na postsovjetskom prostoru.
Opozicione grupe su upozorile da bi pobeda na izborima 26. oktobra Gruzijskog sna – stranke optužena da je prijateljski nastrojen prema Rusiji – mogla da ugrozi demokratiju i nadu za eventualno članstvo u Evropskoj uniji, za šta zabrinutost izražena u mnogim zapadnim zemljama, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
Prozapadna predsednica Salome Zurabišvili, koja se razišla sa vladom predvođenom Gruzijskim snom i koja je podržala opoziciju, rekla je na konferenciji za novinare ranije u nedelju da će skup pomoći da se "pokaže volja naroda za slobodom, nezavisnošću i evropskom budućnošću".
Kasnije je skupu rekla okupljenima da je "danas jedna od onih večeri u istoriji Gruzije koja će ostati za pamćenje našoj deci i unucima".
Zurabišvili je naglasila da su okupile i mlađe i starije generacije da se založe za evropsku budućnost, i da će svi imati koristi od Gruzije koja se razvija sa Zapadom.
Marš opozicije počeo je u 17 časova po lokalnom vremenu (19 časova po srednjoevropskom) sa pet lokacija u prestonici, uključujući trgove Heroja i Republike. Organizatori su rekli da će se učesnici okupiti na Trgu slobode uveče na koncertu.
Neki članovi vladajuće stranke pokušali su da odvrate ljude da prisustvuju skupu, tvrdeći da to nije bio proevropski događaj, već događaj koji su organizovali LGBT aktivisti.
U nedavnom intervjuu za RSE, zatvoreni bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili upozorio je na strašne posledice ako partija Gruzijski san pobedi na parlamentarnim izborima.
"Očekujem provokacije u narednim danima, uključujući tokom izbora i u danima posle, rekao je Sakašvili iz zatvora u pisanim odgovorima na pitanja koja je poslao Gruzijski servis RSE.
Gruzijski san je usvojio zakone koji ograničavaju aktivnost nevladinih organizacija i medija koji primaju finansiranje iz inostranstva i protiv, kako navodi, "LGBT propagande". Obećao je da će zabraniti sve glavne opozicione stranke ako pobedi.
Gruzijski san je predstavio predstojeće izbore kao egzistencijalni izbor između rata i mira. U okviru kampanje je imao bilborde s crno-belom fotografijom ratom razorene Ukrajine pored slika u boji prosperitetne, mirne Gruzije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je vladu Gruzije upravo zbog poteza koji su uznemirili zapadne partnere Tbilisija, kao što su usvajanje zakona o "stranim agentima" i borba protiv "LGBT propagande".
Ti i drugi potezi naveli su Brisel i Vašington da preduzmu kaznene mere.
EU je zamrznula pridruživanje Gruzije, dok je Vašington uveo sankcije nekim od najviših zvaničnika zemlje i pripremio poseban paket finansijskih sankcija protiv osnivača i još de fakto lidera Gruzijskog sna Bidzine Ivanišvilija.
Ivanišvili je takođe sugerisao da bi Gruzija trebalo da se izvini za rat sa Rusijom 2008. godine.
Zvaničnici Bele kuće odbili su da se sastanu sa delegacijom Gruzije na poslednjoj Generalnoj skupštini UN i poništili su poziv gruzijskom premijeru Irakliju Kobahidzeu na prijem 25. septembra koji je priredio predsednik Džo Bajden (Joe Biden).
Te mere su označile novu najnižu tačku u odnosima SAD i donedavno njihovog najlojalnijeg i najomiljenijeg saveznika na postsovjetskom prostoru.