Ministarka energetike Srbije sa ambasadorkom Nemačke o saradnji u energetici i o litijumu
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je 16. oktobra sa ambasadorkom Nemačke u Beogradu Anke Konrad o saradnji u oblasti energetske tranzicije i kritičnih sirovina, saopštilo je Ministarstvo.
"Srbija se nalazi u procesu energetske tranzicije u kome je važna podrška Nemačke u realizaciji projekata, poput vetroparka Kostolac, Transbalkanskog koridora i uvođenja obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja", navela je Đedović Handanović.
Povećanje udela čiste energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva je, kako je rekla, strateško opredeljenje Srbije, prepoznato u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.
Đedović Handanović je istakla "zainteresovanost Srbije za saradnju sa Nemačkom u oblasti kritičnih mineralnih sirovina".
"EU je opredeljena da koristi litijum i druge kritične mineralne sirovine u borbi protiv klimatskih promena. U Nemačkoj i ostalim zemljama postoji spremnost da se ubrzaju ti projekti koji mogu da transformišu evropsku privredu. S obzirom da Srbija raspolaže strateški značajnim nalazištem litijuma, želimo da razvijamo održivo rudarstvo, uz primenu najviših standarda zaštite životne sredine", rekla je Đedović Handanović.
Dodala je da privlačenjem investicija u proizvodnju katoda, baterija i električnih automobila i izgradnju celog lanca vrednosti, može trajno da se promeni ekonomski ambijent u Srbiji u borbi protiv klimatskih promena.
Konrad je naglasila "višedecenijsku podršku Nemačke Srbiji u procesu energetske tranzicije", navodi se u saopštenju srpskog Ministarka rudarstva i energetike.
Ona je istakla "opredeljenje za razmenu znanja i iskustva u oblasti kritičnih mineralnih sirovina, kao i napretka u realizaciji Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškoj saradnji u oblasti održivih sirovina, lancima proizvodnje baterija i električnih vozila".
Sastanak Đedović Handanović i ambasadorke Konrad održan je istog dana kada su ekološka udruženja i građani protestovali u Loznici zbog planova za otvaranje rudnika litijuma na zapadu Srbije.
Protest je održan nakon što Skupština Srbije, u kojoj većinu ima koalicija oko Srpske napredne stranke, nije usvojila opozicioni predlog zakona kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
Usvajanjem predloga bi se stavila tačka na projekat "Jadar", odnosno planove međunarodne kompanije "Rio Tinto" da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona.
Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija u Srbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat i poništila dozvole "Rio Tintu".
Međutim, Ustavni sud je 11. jula 2024. proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika.
To je izazvalo novu seriju protesta u više desetina gradova u Srbiji.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
"Srbija se nalazi u procesu energetske tranzicije u kome je važna podrška Nemačke u realizaciji projekata, poput vetroparka Kostolac, Transbalkanskog koridora i uvođenja obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja", navela je Đedović Handanović.
Povećanje udela čiste energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva je, kako je rekla, strateško opredeljenje Srbije, prepoznato u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.
Đedović Handanović je istakla "zainteresovanost Srbije za saradnju sa Nemačkom u oblasti kritičnih mineralnih sirovina".
"EU je opredeljena da koristi litijum i druge kritične mineralne sirovine u borbi protiv klimatskih promena. U Nemačkoj i ostalim zemljama postoji spremnost da se ubrzaju ti projekti koji mogu da transformišu evropsku privredu. S obzirom da Srbija raspolaže strateški značajnim nalazištem litijuma, želimo da razvijamo održivo rudarstvo, uz primenu najviših standarda zaštite životne sredine", rekla je Đedović Handanović.
Dodala je da privlačenjem investicija u proizvodnju katoda, baterija i električnih automobila i izgradnju celog lanca vrednosti, može trajno da se promeni ekonomski ambijent u Srbiji u borbi protiv klimatskih promena.
Konrad je naglasila "višedecenijsku podršku Nemačke Srbiji u procesu energetske tranzicije", navodi se u saopštenju srpskog Ministarka rudarstva i energetike.
Ona je istakla "opredeljenje za razmenu znanja i iskustva u oblasti kritičnih mineralnih sirovina, kao i napretka u realizaciji Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškoj saradnji u oblasti održivih sirovina, lancima proizvodnje baterija i električnih vozila".
Sastanak Đedović Handanović i ambasadorke Konrad održan je istog dana kada su ekološka udruženja i građani protestovali u Loznici zbog planova za otvaranje rudnika litijuma na zapadu Srbije.
Protest je održan nakon što Skupština Srbije, u kojoj većinu ima koalicija oko Srpske napredne stranke, nije usvojila opozicioni predlog zakona kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
Usvajanjem predloga bi se stavila tačka na projekat "Jadar", odnosno planove međunarodne kompanije "Rio Tinto" da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona.
Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija u Srbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat i poništila dozvole "Rio Tintu".
Međutim, Ustavni sud je 11. jula 2024. proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika.
To je izazvalo novu seriju protesta u više desetina gradova u Srbiji.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.