Uhapšen šef Gvaidovog kabineta i poslanik venecuelanske opozicije
Agenti državne obaveštajne službe uhapsili su Roberta Marera, šefa kabineta lidera opozicije u Venecueli Huana Gvaida, saopšteno je iz Gvaidovog tima za odnose sa medijima.
U saopštenju se navodi da su agenti uhapsili i poslanika opozicije Serhija Vergaru.
Gvaido je na Tviteru napisao da su agenti jutros pred zoru pretresli stanove Marera i Vergare u glavnom gradu Karakasu.
Rojters piše da je Vergara negirao da je uhapšen, ali je potvrdio da su agenti priveli Marera.
Osporavani predsednik Venecuele Nikolas Maduro je preuzeo dužnost predsednika 2013. godine, nakon smrti Uge Čaveza. On je u januaru položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora održanih u maju 2018. godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.
Kriza je eskalirala nezadovoljstvom građana, a opozicioni lider i predsednik Nacionalne skupštine Huan Gvaido se 23. januara samoproglasio za prelaznog predsednika Venecuele. Prvo su ga priznali SAD, potom i više latinoameričkih, te veći broj država Evropske unije.
Madura, pak, podržavaju Rusija, Belorusija, Bolivija, Iran, Kuba, Nikaragva, El Salvador, Sirija i Turska. Rusija i Kina su poslednjih godina značajno investirale u Venecuelu i poseduju veliki deo duga te zemlje u različitim oblicima.
Venecuela je bila u ekonomskom slobodnom padu. Hiperinflacija, nestašice struje i osnovnih namirnica doveli su da milioni napuste ovu južnoameričku državu.
Pročitajte i ovo:
Nikolas Maduro planira 'reorganizaciju vlade'
Američkim diplomatama 72 časa da napuste Venecuelu
U saopštenju se navodi da su agenti uhapsili i poslanika opozicije Serhija Vergaru.
Gvaido je na Tviteru napisao da su agenti jutros pred zoru pretresli stanove Marera i Vergare u glavnom gradu Karakasu.
Rojters piše da je Vergara negirao da je uhapšen, ali je potvrdio da su agenti priveli Marera.
Osporavani predsednik Venecuele Nikolas Maduro je preuzeo dužnost predsednika 2013. godine, nakon smrti Uge Čaveza. On je u januaru položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora održanih u maju 2018. godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.
Kriza je eskalirala nezadovoljstvom građana, a opozicioni lider i predsednik Nacionalne skupštine Huan Gvaido se 23. januara samoproglasio za prelaznog predsednika Venecuele. Prvo su ga priznali SAD, potom i više latinoameričkih, te veći broj država Evropske unije.
Madura, pak, podržavaju Rusija, Belorusija, Bolivija, Iran, Kuba, Nikaragva, El Salvador, Sirija i Turska. Rusija i Kina su poslednjih godina značajno investirale u Venecuelu i poseduju veliki deo duga te zemlje u različitim oblicima.
Venecuela je bila u ekonomskom slobodnom padu. Hiperinflacija, nestašice struje i osnovnih namirnica doveli su da milioni napuste ovu južnoameričku državu.
Pročitajte i ovo:
Nikolas Maduro planira 'reorganizaciju vlade'
Američkim diplomatama 72 časa da napuste Venecuelu