Veruje li Vučić policiji i vojsci?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bio potreban Ćacilend. Sagovornici su bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Bilo je reči o tome kako su nastali kampovi Vučićevih pristalica u najužem centru Beograda, najpre u Pionirskom parku, a zatim ispred Narodne skupštine, da li je to bila Vučićeva ideja ili njegovih marketinških savetnika, zašto su u Ćacilend dovedeni ljudi sumnjive prošlosti, neki od njih i osuđivani, da li se Vučić bojao prevrata, pa je verovao da će ga ti ljudi zaštiti pošto nije imao poverenja u policiju i vojsku iako su na njihovom čelu ljudi koje je on postavio.

Razgovaralo se o tome zašto je Vučić prihvatio posprdni naziv Ćacilend, pa se i sam slikao u majici na koji je pisalo "Ja sam Ćaci", zašto su uoči Nove godine nestali šatori ispod Narodne skupštine, a ostali oni u Pionirskom parku, kao i o tome da li je Ćacilend naškodio Vučićevom rejtingu s obzirom na bahato ponašanje njegovih stanara i na činjenicu da je potpuno blokirao saobraćaj u centru Beograda što je izazvalo bes građana.

Omer Karabeg: Da li ste bili iznenađeni kada su se sredinom marta prošle godine u najužem centru Beograda u Pionirskom parku pojavili šatori u koje su se uselili, kako je vlast tada govorila, studenti koji žele da uče, a mesec dana kasnije beli šatori ispred Narodne skupštine u koje su se smestili ljudi pod crnim kapuljačama?

Rade Veljanovski: Nisam bio iznenađen jer je potpuno jasno da se Aleksandar Vučić oseća ugroženim mada sam potpuno uveren da niko nije imao nikakvu nameru da njega fizički ugrozi. Mislim da nam je sam Vučić pomogao da odgovorimo na vaše pitanje kada je 7. januara u Večernjim novostima objasnio zašto je napravljen Ćacilend.

On je tada doslovce rekao da je se spremalo krvoproliće - tako on tumači situaciju nakon 15. marta - i onda objašnjava da su oni koji su hteli da izvedu navodno krvoproliće, a koje on naziva bojkotašima, bili svesni da su u Ćacilendu momci koji su spremni da brane Srbiju. To da brane Srbiju znači da brane njega jer se on poistovećuje sa Srbijom. On u tom intervjuu praktično otkriva da su ti momci tamo dovedeni.

Dejan Bursać: Moram da priznam da me je pojava Ćacilenda donekle iznenadila. Ali to je još jednom potvrdilo da je Srpska napredna stranka vrlo beskrupulozna grupacija koja neće prezati ni od čega da bi zaštitila golu vlast. Pojava takozvanog Ćacilenda otkriva ogromno nepoverenje Aleksandra Vučića u institucije.

Bez obzira što je njegove stranka okupirala skoro sve institucije ove zemlje, on organizuje stranačku paravojsku da kampuje u parku i da ga čuva.

Napravio bih paralelu sa 5. oktobrom 2000. godine. Milošević je već bio gotov kada se narod okupio 5. oktobra u Beogradu. Opozicija je praktično već bila blokirala celu Srbiju, izbili su veliki štrajkovi, vojska i policija su manje-više već bile prešle na stranu naroda.

Čak su i ljudi iz Miloševićevog bliskog okruženja otkazivali poslušnost. Nedostajala je samo javna manifestacija, slika da je Milošević gotov. A ta slika pojavila se kada je narod 5. oktobra zauzeo Narodnu skupštinu.

Ta slika, koja je obišla Srbiju i ceo svet, pokazala je nevernim Tomama i onima koji su živeli u medijskom mraku da je Milošević zaista gotov. Vučić je vrlo dobro zapamtio tu sliku. Verujem da mu je to bila trauma u ranim fazama njegovog političkog života.

On je sada u strahu zamišljao kako demonstranti 15. marta zauzimaju institucije mada im to nije bila namera i do toga nije došlo. Rukovođen tim strahom on je napravio kamp u kome je smestio ljude koji bi trebalo da ga brane.

"I ja sam Ćaci"Omer Karabeg: Studenti su taj kamp nazvali posprdnim imenom Ćacilend, a njegove stanovnike ćacijima. Na opšte iznenađenje predsednik Vučić je ubrzo prihvatio to ime i sam počeo da stanovnike Ćacilenda naziva ćacijima, pa je u jednom trenutku i za sebe rekao da je i on ćaci i slikao se u majici na kojoj je pisalo "I ja sam ćaci". Zašto je to učinio?

Rade Veljanovski: Vučić je to uradio po principu - kad ne možeš nekoga da pobediš, pridruži mu se ili bar napravi vic od svega toga, pokušaj da budeš duhovit. Ćacilend je postao neka vrsta pozornice, neka vrsta prostora za sukobe. Jer od momenta kad je nastao tu je stalno bilo sukoba, napadani su novinari nezavisnih medija, razbijane su im kamere.

Treba imati u vidu da čelične ograde još uvek stoje oko zgrade Predsedništva Srbije. One nisu postavljene ni oko Vlade, ni oko Narodne skupštine, već oko Predsedništva jer se tamo odlučuje. Ne odlučuje se ni u Narodnoj skupštini, ni u Vladi, odlučuje se u Predsedništvu gde sedi Vučić i njega je važno zaštiti. Treba sačuvati centar moći koji je iznad svih ostalih centara i koji o svemu odlučuje.

Dejan Bursać: Vučić je prihvatio nadimak Ćacilend da bi otupio oštricu kritike i da bi ga tim svojim prihvatanjem obesmislio. Ali meni čini da to ne funkcioniše iz dva razloga. Prvi je što mi imamo dva potpuno odvojena javna mnjenja. Jedno prodemokratsko, kritičko, u okviru kojeg je moguće raspravljati i kritikovati i drugo koje je apsolutno zatvoreno i strogo kontrolisano, to su Vučićeve pristalice.

Debata između ta dva javna mjenja ne postoji osim ako je fingirana. To je ono kad Aleksandar Vučić ode na tobožnju debatu sa, ne znam, Milanom Antonijevićem i Jelenom Karleušom, pa se tamo glumi nekakvo političko neslaganje. Drugi razlog zašto nije uspeo Vučićev pokušaj da obesmisli naziv Ćacilend je stigma koju je na sebe navukla Srpska napredna stranka kod običnog sveta.

Oni su tu stigmu navukli delom zato što je nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu postalo jasno koliko je njihova vlast kleptokratska i povezana sa korupcijom i kriminalom, a delom i zbog njihovog ponašanja u celoj krizi koje je obilovalo lažima, podmetanjima, batinanjem, hapšenjem, pretnjama i svim onim što rade autokratski režimi.

Došlo je dotle da je sramota biti član te stranke ili reći da ste njen član. Kad se poslednji put videli štand SNS-a u nekom mestu u Srbiji? Čim se takav štand pojavi, odmah ga okruže građani i oteraju ih.

Permanentna tribinaOmer Karabeg: Vučiću je jako stalo do njegovog rejtinga. Zar se nije bojao da će Ćacilend, koji je blokirao saobraćaj u centru Beograda izazivajući gnev građana i u kome su se nalazili ljudi sumnjive prošlosti, negativno uticati na njegov rejting? Nemoguće je da su čak i njegovi birači mogli videti nešto pozitivno u tom kampu usred Beograda. Vučić je vešt populista, kako je mogao povući takav potez?

Rade Veljanovski: Vučić je znao da će stvaranje Ćacilenda, permanentne pozornice za izražavanje njegovih stavova i ohrabrivanje njegovih pristalica, izazvati gnev kod određenog broja ljudi.

Ali on veruje da je monolit, koji ga podržava, još uvek ceo i da nije počeo da se krnji mada ima indicija da nije baš tako. U svakom slučaju, njega uopšte ne zanima populacija koja je proevropska, demokratska i koja želi promene.

On je hteo da od Ćacilenda sebi napravi stalnu govornicu, stalnu tribinu jer je postalo previše skupo organizovati mitinge po Srbiji i dovlačiti autobusima desetine hiljada ljudi kojima treba platiti dnevnice i hranu. Ćacilend je postao mesto odakle je on stalno slao poruke i gde je stalno odlazio.

Njemu uopšte ne smeta što je mnogim normalnim ljudima skaredno to što je napravljeno u strogom centru grada. Sasvim je sigurno da među tim ljudima ima i onih koji navijaju za njega. Ali toga je bilo i ranije, pa su ti ljudi, kad dođu na izbore, uglavnom opet glasali za njega.

Dejan Bursać: Oni mogu da sakriju takve stvari pred svojima. Na Informeru, Pinku, u tabloidima i Večernjim novostima, pa ni na RTS-u, nećete videti naoružane kriminalce koji sede u šatorima.

Omer Karabeg: Ali to ljudi vide svojim očima.

Dejan Bursać: Oni veruju da je tih ljudi malo i da je mnogi više onih koji ne znaju šta se događa u Ćacilendu ili im to ne smeta. Ali čini mi se da se varaju. Pre mesec dana video sam rezultate istraživanja o tome kako ljudi gledaju na Ćacilend. Istraživanje je pokazalo da ga ogroman broj ljudi ne podržava.

Čak ni među biračima Srpske napredne stranke Ćacilend nema većinsku podršku. Nešto više od trećine glasača SNS-a podržavalo je Ćacilend, trećina je bila protiv, a trećina je rekla da nema mišljenje ili da ne zna, verovatno nisu hteli da se izjasne.

To nam pokazuje da Vučić nije uspeo u nameri da od Ćacilenda napravi sigurno mesto odakle on i njegova stranka mogu da emituju poruke i organizuju manifestacije. Osnivanjem Ćacilenda Srpska napredna stranka je potpuno obrnula na glavu svoj narativ.

Kad su počele blokade, sećate se koliko su kukali kako je katastrofalno što se blokiraju ulice i ljudi sprečavaju da se slobodno kreću iako su blokade obično trajale 16 minuta, a saobraćaj se posle toga normalizovao.

I onda su oni sami mesecima potpuno blokirali glavnu raskrsnicu u centru Beograda. Setite se koliko je Srpska napredna stranka na početku ove krize pozivala studente, demonstrante i opoziciju da se vrate u institucije i govorila da se problemi ne rešavaju na ulici, nego u institucijama i na izborima.

A sada sa Ćacilendom imamo Srpsku naprednu stranku na ulicama. Izveli su politiku na ulice i neće da se vrate u institucije jer bi povratak u institucije značio pre svega izborno takmičenje koje im u ovom trenutku očigledno ne odgovara.

Bivši savetnik na poterniciOmer Karabeg: Vučić je okružen stranim savetnicima za marketing koje plaća i koji mu pomažu u njegovim kampanjama. Ne verujem da su mu oni mogli savetovati da pravi Ćacilend. Ko ga je onda savetovao da napravi Ćacilend ili je to isključivo njegova ideja?

Rade Veljanovski: Mislim da se Vučić ponaša kao i mnogi drugi autoritarni tipovi koji se nađu na samom vrhu, on ih konsultuje, sluša njihove savete i na kraju uradi po svome jer misli da niko nije dovoljno pametan da bi njega savetovao jer on sve zna. Sada se najviše govori o bivšem Vučićevom marketinškom savetniku Izraelcu Yisraelu Sruliku Einhornu protiv koga se trenutno vodi istraga u Izraelu.

Tu je i Nebojša Krstić i drugi, sve su to ljudi koji su tu dovedeni da klimaju glavom i da se više saglašavaju sa idejama Aleksandra Vučića, nego da ga savetuju.

A i kad ga savetuju, savetuju ga tako što mu unapred čitaju misli i pokušavaju da pogode šta on želi. Ljudi iz Ćacilenda su iz kriminalnog miljea, što bi narod rekao od zla oca i još gore majke, ali su za njega to heroji.

Vučiću i njegovom establišmentu ne smeta što presuđeni ratni zločinci stalno defiluju po našim televizijama, on je satima bio u emisiji televizije Informer zajedno sa Vojislavom Šešeljem, tu dolazi i kapetan Dragan i drugi. To je njegovo prirodno okruženje.

Pogledajte samo koje je ljude postavio na važne funkcije u Ministarstvu prosvete, koga je postavio za ministra informisanja i koga za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Pogledajte šta ovih dana govori povodom dolaska delegacije Evropskog parlamenta u Srbiju, kako ih vređa i kako bruka i svoju funkciju i Srbiju pred Evropom. Time dokazuje da su sve njegove priče o evropskom putu Srbije manipulacija i da on ima potpuno antievropski, vučićevsko-putinovski put.

Dejan Bursać: Nisam siguran ko mu je ostao od brojnih inostranih savetnika. Tu su mnogi prodefilovali od Tonyja Blaira i bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Gusenbauera, raznih Izraelaca, pa do domaćih marketinških stručnjaka.

U zadnje vreme slušamo samo o bivšem savetniku Einhornu koji je još uvek u Beogradu i za kojim je Izrael raspisao poternicu između ostalog i zato što je, dok je bio u kabinetu izraelskog premijera, primio neki novac iz neke od arapskih zemalja. To samo pokazuje kakvim se ljudima okružio Aleksandar Vučić.

Vučićeva pretorijanska gardaOmer Karabeg: Gospodine Veljanovski, i vi i gospodin Bursać ste rekli da je Vučić napravio Ćacilend pre svega da bi tu doveo ljude koji bi ga branili u slučaju nekakvog eventualnog prevrata. Da li to znači da on ne veruje u vojsku i policiju na čijem su čelu ljudi koje je on postavio.

Rade Veljanovski: Kad neko do te mere brine za sopstvenu egzistenciju -mislim pre svega na političku egzistenciju jer njega niko ne ugrožava na neki drugi način - onda on počinje da gubi poverenje u ljude oko sebe. Uostalom, zna se da su pred 5. oktobar neki policajci, kada su videli da je Miloševiću došao kraj, napravili dogovor sa opozicijom, pa su prestali da napadaju demonstrante.

Vučić to i danas očekuje. Njemu je bilo važno da onemogući pristup zgradi Predsedništva u kojoj sedi, da napravi fizičku distancu. Oslonio se na ljude za koje zna da ih na ovaj ili onaj način može imati u rukama.

Jer on može da abolira, da pomiluje čak i onoga ko ima sudsku presudu. I oni to znaju. Najlakše je manipulisati ljudima koji imaju putera na glavi i držati ih uz sebe kao neku pretorijansku gardu.

On zna da je njegova harizma počela da se topi i bledi i na sve strane traži način kako da se održi. Takvi ljudi su vrlo opasni. Kad osete da gube vlast, ko zna šta mogu da urade. Vučić otvoreno kaže da nema poverenja u određene ljude iz policije i vojske, on će sve učiniti da ih promeni, ali će se i dalje bojati.

Jer revolucije i državne udare u svetu uglavnom nisu organizovali ljudi koji su bili na najvišim funkcijama u vojsci i policiji, nego na nekim nižim položajima. Ne kažem da će se to ovde dogoditi, niti to priželjkujem, ali govorim o tome pokušavajući da razumem njegov strah.

Dejan Bursać: Mislim da Vučić apsolutno nema poverenja u vojsku i policiju iako je svoje ljude postavio na rukovodeća mesta jer se boji da bi neki od njih strahujući za svoju sudbinu, kada on padne, mogli da odbiju ono što on od njih bude tražio.

A da ne govorimo da nema poverenja u obične policajce od kojih se neki verovatno protive Srpskoj naprednoj stranci, imaju supružnike, braću, sestre, prijatelje među demonstrantima.

Mislim da pre ima poverenja u ljude koji od njega zavise, ja ih zovem stranačkom paravojskom. To su ljudi koji će njemu biti lojalni do kraja. On je u jednom momentu, da bi zastrašio javnost, rekao da ih ima 17.000.

Ali mnogi od njih su se sakrili jer ne vidim da ih toliko ima u Ćacilendu. Ipak postoji jedan broj ljudi koji su personalno povezani sa vrhom Srpske napredne stranke, koji mu nešto duguju i za koje je ta stranka procenila da će pre da brane njenu vlast, nego policija i vojska.

ŠatoriOmer Karabeg: Zašto je Vučić uoči Nove godine sklonio bele šatore ispred Skupštine? Da li to znači da se sada oseća sigurnije?

Rade Veljanovski: On hoće da predstavi da su se stvari promenile. On stalno pokušava da proturi uverenje da je gotovo sa takozvanom obojenom revolucijom i da studentski protest jenjava.

Dejan Bursać: Mislim da se Vučić ne oseća potpuno sigurnim jer su šatori i dalje u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije. I ja verujem da će se, ukoliko bude neki novi veliki protest u Beogradu, šatori ponovo pojaviti ispred Narodne skupštine.

On sada priča da je gotovo sa studentskim pokretom da bi vratio sigurnost i samopouzdanje svojim glasačima koji su već mesecima uplašeni zbog svega što se dešava i sve više gube poverenje u Srpsku naprednu stranku.

Omer Karabeg: U zaključku, da li je Ćacilend oborio Vučićev rejting?

Rade Veljanovski: Kod ljudi koji su i do sada shvatali kakva je Vučićeva vlast, Ćacilend je doprineo da se potpuno uvere da nas uz takvu vlast ništa dobro ne očekuje u budućnosti, a, kao što smo već rekli, i kod jednog broja njegovih ljudi narušio je poverenje u Srpsku naprednu stranku.

Dejan Bursać: Ćacilend je ogolio prirodu ove vlasti. Posle Ćacilenda, i ne samo posle njega, nego posle svih nepočinstava koje je ta vlast počinila poslednjih godinu dana, ona se ne može nazivati ni demokratskom, ni narodnom. To su ljudi koji neće prezati ni od čega da bi sačuvali vlast.