Srbija i Trampova administracija: Od velikih do neispunjenih očekivanja
Od bilborda sa porukom "Trampe, Srbine" do razočaranja.
Sankcije Naftnoj kompaniji Srbije (NIS), tarife na proizvode iz Srbije najviše u regionu, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji – mere su američke administracije u nepunih godinu dana mandata predsednika Donalda Trampa (Trump).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada priznaje da su umesto očekivanih velikih pomaka od Trampove administracije stigle odluke koje nisu u interesu Srbije.
Ta ocena dolazi godinu dana od američkih izbora kada je u Beogradu "slavljena" Trampova pobeda uz očekivanje nekog povoljnijeg stava o Srbiji.
"Pretpostavljam da je (Vučić) želeo da ga Tramp prihvati i da na njega gleda kao ključnu figuru mira u regionu. Mora da je razočaran što se to nije dogodilo", ocenjuje za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD.
Stejt department se poziva na ambasadu u BeograduStejt department nije direktno odgovorio na upit RSE za komentar ocena predsednika Srbije već se pozvao na saopštenje američke ambasade u Beogradu.
U tom saopštenju preneta je izjava otpravnika poslova Aleksandra Titola sa otvaranja deonice Moravskog koridora blizu Vrnjačke Banje, u centralnoj Srbiji 24. decembra.
Titolo je tada rekao da je pod Vučićevim i Trampovim liderstvom saradnja između Srbije i SAD sada "jača nego ikada i danas možemo da vidimo neke od opipljivih plodova našeg snažnog i rastućeg partnerstva."
Radove na Moravskom koridoru izvodi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, a Titoli je dodao da je 2025. bila "značajna godina jer smo uveli novu eru odnosa između SAD i Srbije."
"Ove godine smo imali istorijske sastanke na visokom nivou između američkih i srpskih zvaničnika. Pomenimo samo sastanak američkog državnog sekretara i ministra spoljnih poslova Srbije, prvi posle gotovo dve decenije. Najavili smo novi Strateški dijalog između naših zemalja", dodao je.
SAD vode "strateški dijalog" sa više desetina država sveta, sa ciljem unapređenja bilateralnih odnosa, a od država iz okruženja strateški dijalog sa Vašingtonom vodile su Rumunija i Slovenija, članice Evropske unije, kao i Severna Makedonija – jedina sa Zapadnog Balkana.
Međutim, činjenica je i da Sjedinjenje Države nemaju ambasadora u Srbiji skoro godinu dana.
Iako je Tramp u martu za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni.
Zašto je Beograd imao velika očekivanja od Trampa?
Kada je Donald Tramp pre godinu dana ponovo ušao u Belu kuću, predstavnici vlasti nisu krili radost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada objavio da je u telefonskom razgovoru sa izabranim predsednikom Trampom naglasio da je Srbija bila zemlja u kojoj je imao najveću podršku u celoj Evropi.
"Siguran sam da ćemo, uz podršku prijatelja, a pod prijateljima računam kompletno okruženje predsednika Trampa, moći da napravimo, on Ameriku velikom, a mi Srbiju pristojnom zemljom, koja će moći vrlo dobro da sarađuje sa Sjedinjenim Državama", naveo je Vučić 11. novembra 2024. na Instagramu nakon tog razgovora.
Godinu dana kasnije, tokom govora na Ambasadorskoj konferenciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije u Beogradu, Vučić je rekao da se pomaci za sada nisu osetili.
Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže za RSE da danas odnosi Srbije i Sjedinjenih Država nisu baš najbolji, a to objašnjava i najvišim tarifama u regionu, sankcijama NIS-u i rampi za gume iz Linglonga.
"Ovde je bila podrška Trampu i stvoreno je javno mnjenje u kome su nade polagane u Trampa da će on imati mnogo veće razumevanje za Srbiju po čitavom nizu pitanja. To se ispostavilo kao netačno", kaže Vujačić.
Napominje da je pokušano približavanje Trampovoj administraciji preko projekta revitalizacije kompleksa Generalštaba, ocenjujući da je to urađeno na "loše izabran način".
"Trampov zet je u jednom momentu shvatio da ga uvlače u priču koja ima elemente korupcije, krivičnih dela i izvukao se iz toga", dodao je.
Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, saopštila je nedavno da odustaje od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba u NATO bombardovanju 1999.
Prethodno je tužilaštvo optužilo ministra kulture Srbije Nikole Selakovića zbog falsifikovanja dokumenata na osnovu kojih je Generalštab izgubio zaštitu kulturnog dobra.
Zvaničnici su projekat Generalštab pravdali i tvrdnjama da je to način da se približe odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, optužujući protivnike te ideje da su to pokvarili i oterali investitore.
Upitan zbog čega su u Beogradu verovali da će Tramp zauzeti povoljniji stav prema Srbiji, Server kaže da su se osećali dobro tretiranim tokom prvog Trampovog mandata.
"I nadali su se da će interesi porodice Tramp u Beogradu prevladati" kaže Server.
Vučićev susret sa Trampom u prvom mandatuAleksandar Vučić sreo se sa Donaldom Trampom tokom njegovog prvog mandata, u septembru 2020. u Beloj kući kada je sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem potpisao Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.
Ni do danas nisu ispunjene sve obaveze iz tog sporazuma, poznatog kao Vašingtonski.
A upravo su za pitanje Kosova zvaničnici u Beogradu očekivali više sluha za interese Srbije od američke administracije, ali do promene američkog stava nije došlo.
SAD su među prvima priznale kosovsku državnost, dok Srbija i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova.
Do novog susreta Vučića sa Trampom nije došlo iako je Vučić krajem aprila najavljivao da će se tokom majske posete SAD sastati sa američkim predsednikom dva puta.
Međutim, Vučić se iznenada vratio sa puta, kako je saopšteno, zbog snažnog bola u grudima usled visokog pritiska.
Kasnije tokom godine, 23. septembra, Vučić se sreo sa američkim državnim sekretarom Markom (Marco) Rubiom u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Prema Vučićevim rečima, razgovarali su o jačanju političkog dijaloga, unapređenju ekonomske saradnje i zajedničkim bezbednosnim izazovima, a da je fokus bio na rešavanju pitanja američkih tarifa.
Američka administracija je u aprilu za Srbiju odredila najvišu tarifu na strane proizvode od svih zemalja Zapadnog Balkana od 37 odsto.
Neposredno uoči Vučićevog priznanja da iz Vašingtona nema pomaka koje je očekivao, američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.
Osim toga, usled američkih sankcija NIS-u zbog ruskog većinskog vlasništva, obustavljen je rad NIS-ove Rafinerije za preradu sirove nafte.
Koliki je značaj Srbije za SAD?Upitan kakva bi mogla biti budućnost srpsko-američkih odnosa, nekadašnji ambasador Ivan Vujačić kaže da SAD ne mare za Srbiju.
"Nismo mnogo visoko na njihovom radaru", navodi.
"Stvari se dešavaju po nekoj inerciji još iz Bajdenove administracije poput sankcija Rusima, ali činjenica je da je to pritisak na Ruse u sklopu pokušaja da se postigne mir u Ukrajini", dodaje.
Sa druge strane, dodaje, postoji animozitet prema Kini.
"Tako da kineski uticaj ovde sigurno neće biti nešto na šta se posebno dobro gleda, odnosno kineske investicije", ocenio je Vujačić.
Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
Uglavnom zbog izbegavanja da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali i nerešenih odnosa sa Kosovom i stanjem demokratije i vladavine prava u zemlji.
Osim toga, Srbija jača saradnju sa Kinom, kako političku i ekonomsku, tako poslednjih godina i vojnu.
Američki profesor Danijel Server kaže da postoji jasno, dvostranačko nezadovoljstvo u Kongresu i Stejt departmentu Srbijom i njenim ponašanjem.
"Srbija je ključna zemlja na Balkanu, ali sve dok se odlučuje da se svrstava uz Rusiju i Kinu, može da očekuje hladan odnos od onih u Sjedinjenim Državama koji prate zbivanja na Balkanu", naveo je Server.
Upitan da li se značaj Srbije promenio u odnosu na prethodne administracije, Server ocenjuje da se "možda promenila percepcija Vašingtona o dobroj volji Beograda".
"Vučićeva 'dvostruka igra' u vezi sa Ukrajinom i izazivanje problema na Kosovu bacili su dugu senku. Njeno uklanjanje zahtevaće odluke koje Vučić, čini se, nije spreman da donese. Očekujem da će pokušati, verovatno Dodikovim metodama: skupi lobisti i netransparentna pogodba", dodao je.
Sjedinjene Države uklonile su krajem oktobra sa liste sankcija Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), članicu Predsedništva Bosne i Hercegovine Željku Cvijanović, članove Dodikove porodice, njihove firme i bliske saradnike.
Dodik je bio sankcionisan zbog antidejtonskog delovanja, odnosno podrivanja države BiH, a Stejt department je ukidanje sankcija pojasnio odlukama Skupštine bh entiteta Republika Srpska, navodeći da bi one trebalo da "poboljšaju stabilnost BiH".
U međuvremenu je američki predsednik Donald Tramp potpisao Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane u kome se spominju i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove evroatlantske integracije i smanjenja energetske zavisnosti od Rusije.
U tom zakonu takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji, ali se propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom sporazuma o normalizaciji odnosa.
Takođe se navodi da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.