Maduro položio zakletvu za predsednika Venecuele, SAD povećale nagradu za njegovo hapšenje
Sjedinjene Američke Države su u petak uvele sankcije za osam venecuelanskih zvaničnika i povećale na 25 miliona dolara nagradu za hapšenje predsednika Nikolasa Madura (Nicolas) na dan njegove inauguracije za treći mandat posle spornih izbora prošle godine.
To su nove u nizu kaznenih mera odlazeće administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) protiv Madurove vlade posle julskih izbora, na kojima su i vladajuća Socijalistička partija i opozicija tvrdili da su pobedili.
Među novim sankcionisanim zvaničnicima su nedavno imenovani šef venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA Ektor Obregon (Hektor), venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskes (Velasquez), kao i policijski i vojni zvaničnici.
Potez SAD poklopio se sa sankcijama koje su objavile Velika Britanija i Evropska unija protiv 15 venecuelanskih zvaničnika, uključujući članove Nacionalnog izbornog veća i bezbednosne snage. Kanada je takođe uvela nove sankcije Venecueli.
"Maduro i njegovi saradnici nastavili su sa svojim represivnim akcijama u Venecueli", naveo je u saopštenju Bredli Smit (Bradley Smith), zvaničnik ministarstva finansija SAD.
On je dodao da su SAD i partnerske zemlje solidarne s narodom Venecuele za koji je rekao da je izabrao "novo rukovodstvo", kao i da SAD "odbacuju lažnu tvrdnju Madura o pobedi".
Maduro i njegovi saradnici su uvek odbacivali sankcije SAD i drugih zemalja, navodeći da su to nelegitimne mere koje predstavljaju "ekonomski rat" osmišljen da osakati Venecuelu.
"Odlazeća vlada SAD ne zna kako da nam se osveti", rekao je Maduro tokom svog inauguracionog govora, ne pominjući direktno sankcije.
On i njegovi saveznici hvale, kako navode, otpornost zemlje kaznenim merama, iako su krivili sankcije za ekonomske poteškoće i nestašice.
Izborne vlast i najviši sud u zemlji tvrde da je Maduro, čiji su dosadašnji predsednički mandati obeleženi dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, iako nisu objavili detaljne podatke.
Vlada, koja je optužila opoziciju da podstiče fašističke zavere protiv nje, saopštila je da će uhapsiti opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa (Gonzalez) ako se vrati u zemlju iz egzila i da je privela istaknute članove opozicije i aktiviste uoči inauguracije.
Opozicija navodi da je 75-godišnji Gonzales ubedljivo pobedio. Kao dokaz je objavila svoje podatke s birališta, pridobivši podršku vlada širom sveta, uključujući i SAD koje Gonzalesa smatraju novoizabranim predsednikom. Međunarodni posmatrači izbora rekli su da izbori nisu bili fer.
Maduro (62) je na vlasti od 2013. godine, a nove sankcije uvedene su nešto više od nedelju dana pre nego što će završiti Bajdenov mandat kada 20. januara Donald Tramp (Trump) položi zakletvu.
Pored sankcija, američka vlada je povećala na 25 miliona dolara, sa prethodnih 15 miliona dolara, nagradu koju nudi za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura.
Sve više zemalja priznaje opozicionog kandidata za pobednika izbora u Venecueli
Vojska 'apsolutno vjerna' Maduru, poručio ministar odbrane Venecuele
SAD su 2020. optužile Madura i druge zvaničnike u vezi s drogom i korupcijom. Maduro je odbacio optužbe.
Maduro se održao na vlasti uprkos velikom pritisku uzastopnih američkih administracija, zadržavajući podršku vojske Venecuele, kao i Kine, Rusije i Irana.
Bajden je ranije ove nedelje primio Gonzalesa u Beloj kući, nazvavši ga "pravim pobednikom" izbora. Međutim, Tramp se nije sastao sa Gonzalesom, prepustivši to jednom od njegovih budućih viših saradnika.
Tokom svog prvog mandata, od 2017-2021, Tramp je vodio kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Madura, uvodeći najoštrije sankcije toj južnoameričkoj zemlji, uključujući njenoj naftnoj industriji.
Bajden je nakratko poništio neka ograničenja iz Trampove ere posle obećanja Madura, ali ih je potom ponovo uspostavio, navodeći da venecuelanski lider nije ispunio obećanje o poštenim demokratskim izborima.
Ostaje nejasno kako će se Tramp odnositi prema Venecueli u drugom mandatu. Trampovu odluku komplikuje zabrinutost u vezi s imigracijom, što je aktuelno američko unutrašnje pitanje, ali je rekao da SAD ne treba venecuelanska nafta.
Jedno od Trampovih centralnih obećanja u kampanji bilo je masovna deportacija migranata bez dokumenata, od kojih su mnogi iz Venecuele, a njihovo vraćanje bi verovatno zahtevalo saradnju venecuelanskih vlasti.
Posle kratkog pritvora venecuelanske opozicione liderke Marije Korine Mačado (Maria Corina Machado) u Karakasu uoči Madurove inauguracije, Tramp je objavio saopštenje na društvenim mrežama u kojem je rekao: "Ovi borci za slobodu ne bi trebalo da budu ugroženi".
Madurova vlada je negirala bilo kakvu umešanost, navodeći da je opozicija to organizovala kako bi obezbedila podršku Mačado.
Palata u kojoj je Maduro položio zakletvu i održao vatreni govor, bila je pod čvrstim merama bezbednosti policije, vojske i obaveštajnih službenika. Gomile ljudi, od kojih su mnogi nosili majice podrške Maduru okupile su se u susednim ulicama i na obližnjem trgu.
Maduro je optužio opoziciju da pokušava da pretvori njegovu inauguraciju u "svetski rat" i rekao da je neuspeh opozicije da spreči inauguraciju "velika pobeda Venecuele".
On je optužio spoljne sile da "napadaju“ Venecuelu, posebno vladu SAD, i obećao da će garantovati "mir i nacionalni suverenitet".
"Danas više nego ikad osećam teret posvećenosti, moć koju predstavljam, moć koju mi daje ustav", rekao je on. "Nije me postavila vlada Sjedinjenih Država, niti proimperijalističke vlade Latinske Amerike".
Izvori: Reuters, AP
To su nove u nizu kaznenih mera odlazeće administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) protiv Madurove vlade posle julskih izbora, na kojima su i vladajuća Socijalistička partija i opozicija tvrdili da su pobedili.
Među novim sankcionisanim zvaničnicima su nedavno imenovani šef venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA Ektor Obregon (Hektor), venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskes (Velasquez), kao i policijski i vojni zvaničnici.
Potez SAD poklopio se sa sankcijama koje su objavile Velika Britanija i Evropska unija protiv 15 venecuelanskih zvaničnika, uključujući članove Nacionalnog izbornog veća i bezbednosne snage. Kanada je takođe uvela nove sankcije Venecueli.
"Maduro i njegovi saradnici nastavili su sa svojim represivnim akcijama u Venecueli", naveo je u saopštenju Bredli Smit (Bradley Smith), zvaničnik ministarstva finansija SAD.
On je dodao da su SAD i partnerske zemlje solidarne s narodom Venecuele za koji je rekao da je izabrao "novo rukovodstvo", kao i da SAD "odbacuju lažnu tvrdnju Madura o pobedi".
Maduro i njegovi saradnici su uvek odbacivali sankcije SAD i drugih zemalja, navodeći da su to nelegitimne mere koje predstavljaju "ekonomski rat" osmišljen da osakati Venecuelu.
"Odlazeća vlada SAD ne zna kako da nam se osveti", rekao je Maduro tokom svog inauguracionog govora, ne pominjući direktno sankcije.
On i njegovi saveznici hvale, kako navode, otpornost zemlje kaznenim merama, iako su krivili sankcije za ekonomske poteškoće i nestašice.
Izborne vlast i najviši sud u zemlji tvrde da je Maduro, čiji su dosadašnji predsednički mandati obeleženi dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, iako nisu objavili detaljne podatke.
Vlada, koja je optužila opoziciju da podstiče fašističke zavere protiv nje, saopštila je da će uhapsiti opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa (Gonzalez) ako se vrati u zemlju iz egzila i da je privela istaknute članove opozicije i aktiviste uoči inauguracije.
Opozicija navodi da je 75-godišnji Gonzales ubedljivo pobedio. Kao dokaz je objavila svoje podatke s birališta, pridobivši podršku vlada širom sveta, uključujući i SAD koje Gonzalesa smatraju novoizabranim predsednikom. Međunarodni posmatrači izbora rekli su da izbori nisu bili fer.
Maduro (62) je na vlasti od 2013. godine, a nove sankcije uvedene su nešto više od nedelju dana pre nego što će završiti Bajdenov mandat kada 20. januara Donald Tramp (Trump) položi zakletvu.
Pored sankcija, američka vlada je povećala na 25 miliona dolara, sa prethodnih 15 miliona dolara, nagradu koju nudi za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura.
Sve više zemalja priznaje opozicionog kandidata za pobednika izbora u Venecueli
Vojska 'apsolutno vjerna' Maduru, poručio ministar odbrane Venecuele
SAD su 2020. optužile Madura i druge zvaničnike u vezi s drogom i korupcijom. Maduro je odbacio optužbe.
Maduro se održao na vlasti uprkos velikom pritisku uzastopnih američkih administracija, zadržavajući podršku vojske Venecuele, kao i Kine, Rusije i Irana.
Bajden je ranije ove nedelje primio Gonzalesa u Beloj kući, nazvavši ga "pravim pobednikom" izbora. Međutim, Tramp se nije sastao sa Gonzalesom, prepustivši to jednom od njegovih budućih viših saradnika.
Tokom svog prvog mandata, od 2017-2021, Tramp je vodio kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Madura, uvodeći najoštrije sankcije toj južnoameričkoj zemlji, uključujući njenoj naftnoj industriji.
Bajden je nakratko poništio neka ograničenja iz Trampove ere posle obećanja Madura, ali ih je potom ponovo uspostavio, navodeći da venecuelanski lider nije ispunio obećanje o poštenim demokratskim izborima.
Ostaje nejasno kako će se Tramp odnositi prema Venecueli u drugom mandatu. Trampovu odluku komplikuje zabrinutost u vezi s imigracijom, što je aktuelno američko unutrašnje pitanje, ali je rekao da SAD ne treba venecuelanska nafta.
Jedno od Trampovih centralnih obećanja u kampanji bilo je masovna deportacija migranata bez dokumenata, od kojih su mnogi iz Venecuele, a njihovo vraćanje bi verovatno zahtevalo saradnju venecuelanskih vlasti.
Posle kratkog pritvora venecuelanske opozicione liderke Marije Korine Mačado (Maria Corina Machado) u Karakasu uoči Madurove inauguracije, Tramp je objavio saopštenje na društvenim mrežama u kojem je rekao: "Ovi borci za slobodu ne bi trebalo da budu ugroženi".
Madurova vlada je negirala bilo kakvu umešanost, navodeći da je opozicija to organizovala kako bi obezbedila podršku Mačado.
Palata u kojoj je Maduro položio zakletvu i održao vatreni govor, bila je pod čvrstim merama bezbednosti policije, vojske i obaveštajnih službenika. Gomile ljudi, od kojih su mnogi nosili majice podrške Maduru okupile su se u susednim ulicama i na obližnjem trgu.
Maduro je optužio opoziciju da pokušava da pretvori njegovu inauguraciju u "svetski rat" i rekao da je neuspeh opozicije da spreči inauguraciju "velika pobeda Venecuele".
On je optužio spoljne sile da "napadaju“ Venecuelu, posebno vladu SAD, i obećao da će garantovati "mir i nacionalni suverenitet".
"Danas više nego ikad osećam teret posvećenosti, moć koju predstavljam, moć koju mi daje ustav", rekao je on. "Nije me postavila vlada Sjedinjenih Država, niti proimperijalističke vlade Latinske Amerike".
Izvori: Reuters, AP