EU najavila otvaranje predstavništva u Damasku, Sirija obnavlja kontakte sa svetom
Zvaničnici Evropske unije u utorak su najavili da će biti ponovo otvorena evropska delegaciju u Siriji, dok novi vladari u toj zemlji uspostavljaju kontakte sa zemljama koje su izolovale svrgnutog predsednika Bašara el Asada.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) je rekla da će EU povećati humanitarnu pomoć Siriji, ali je upozorila na rizik od oživljavanja takozvane "Islamske države" u toj zemlje i rekla da se to ne sme dozvoliti.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) rekla je u Evropskom parlamentu da, iako delegacija EU – koja funkcioniše kao ambasada – u Siriji nikada nije zvanično zatvorena, nije bilo akreditovanog ambasadora u Damasku tokom rata u Siriji.
"Želimo da ova delegacija ponovo bude u potpunosti operativna", rekla je ona.
Kalas je rekla da je tražila od šefa delegacije EU da u ponedeljak ode u Damask kako bi se uspostavio kontakt s novim rukovodstvom u Siriji i drugim grupama u toj zemlji.
Von der Lajen je rekla novinarima u Ankari posle posete turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoanu (Recep Tayyip Erdogan) da EU mora da pojača kontakte sa Hajat Tahrir al Šamom (HTS), islamističkom grupom koja je predvodila ofanzivu koja je srušila Bašara el Asada ranije ovog meseca.
HTS, koji je nastao iz sirijskog ogranka Al-Kaide, EU, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, mada je nastojao da ublaži svoju retoriku i obećao da će zaštititi verske manjine u zemlji.
"Međutim, nedostatak predvidljivosti zahteva krajnji oprez. Rizik ponovnog oživljavanja DAEŠ-a (Islamske države), posebno na istoku Siriji, stvaran je. Ne možemo dozvoliti da se to dogodi. I legitimni bezbednosni problemi Turske moraju biti rešeni", dodala je šefica Evropske komisije.
Von der Lajen je rekla da će EU povećati humanitarnu pomoć Siriji i da će nastojati da pomogne u obnavljanju osnovnih usluga poput struje, vode i infrastrukture.
Vraćanje ambasada
Kolaps Asadove vladavine 8. decembra zaprepastio je svet i izazvao slavlje u Siriji i drugim zemljama, nakon što je njegovo gušenje demokratskih protesta 2011. dovelo do razornog rata u kojem je ubijeno više od pola miliona ljudi.
Asad je pobegao iz Sirije pre nešto više od nedelju dana, pošto su njegove snage napustile položaje pred munjevitom ofanzivom koju je predvodio HTS.
Sada novi sirijski vladari pojačavaju angažman sa zemljama koje su svrgnutog predsednika Asada smatrale parijom.
Francuska je poslala u utorak delegaciju u Damask, a specijalni izaslanik Žan-Fransoa Gijom (Jean-Francois Guillaume) je rekao da se njegova zemlja sprema da stane uz Sirijce tokom prelaznog perioda. Francuska zastava podignuta je na ambasadi te zemlje u Damasku prvi put posle više od decenije.
Turska i Katar, koji su podržavali opoziciju u Siriji, takođe su ponovo otvorili ambasade u Damasku, dok su američki i britanski zvaničnici pokrenuli komunikaciju s novim liderima Sirije.
Posle sastanka s novim sirijskim liderima, šef humanitarne organizacije Ujedinjenih nacija Tom Flečer (Fletcher) rekao je u utorak da je "ohrabren" i da postoji "osnova za ambiciozno povećanje vitalne humanitarne podrške".
Nemačke diplomate su takođe bile u Damasku u utorak, dok je italijanska premijerka Džordžija Meloni (Giorgia) rekla da je njena zemlja spremna da se angažuje sa novim rukovodstvom.
Sirija se našla pod međunarodnim sankcijama zbog Asadovog gušenja protesta, što je izazvalo rat koji je ubio više od 500.000 ljudi i primorao polovinu stanovništva da napusti svoje domove.
Asad je iza sebe ostavio zemlju sa ožiljcima decenijama mučenja, nestanaka i pogubljenja po prekom postupku, kao i lošeg ekonomskog upravljanja zbog kojeg je za 70 odsto stanovništva potrebno pomoći.
Abu Mohamed al-Golani, koji je na čelu HTS-a, istakao je potrebu da se na sastanku sa delegacijom britanskih diplomata okončaju "sve sankcije uvedene Siriji kako bi se sirijske izbeglice mogle vratiti u svoju zemlju".
On je takođe rekao da će pobunjeničke frakcije u Siriji biti "raspuštene, a borci obučeni da se pridruže redovima ministarstva odbrane".
"Sirija mora ostati ujedinjena", rekao je on, prema objavama na Telegram kanalu grupe. "Mora postojati društveni ugovor između države i svih religija da bi se garantovala socijalna pravda".
Normalizacija života
Ujedinjene nacije očekuju da će se milion ljudi vratiti u Siriju u prvoj polovini 2025. godine, nakon što je rat naterao šest miliona ljudi da potraže utočište u inostranstvu.
U starom suku u Damasku mnoge prodavnice su ponovo otvorene, više od nedelju dana od Asadovog svrgavanja.
Neki trgovci su farbali fasade svojih prodavnica u belo, brišući boje stare sirijske zastave koja je pod Asadovom vlašću postala sveprisutna.
"Sve se desilo odjednom: režim je pao, cene su pale, život je postao bolji. Nadamo se da to nije privremeno", rekao je Abu Imad, koji prodaje povrće iz svog automobila na trgu u centru Damaska.
Posle pada Asada, strane valute ponovo su postale dostupne u Siriji, dok je sirijska funta počela da se oporavlja u odnosu na dolar, rekli su trgovci.
Iran, koji je podržavao Asada tokom građanskog rata, saopštio je da će njegova ambasada u Siriji – napuštena i vandalizovana posle Asadovog pada – biti ponovo otvorena kada se ispune "neophodni uslovi".
Izvori: Reuters, AP
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) je rekla da će EU povećati humanitarnu pomoć Siriji, ali je upozorila na rizik od oživljavanja takozvane "Islamske države" u toj zemlje i rekla da se to ne sme dozvoliti.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) rekla je u Evropskom parlamentu da, iako delegacija EU – koja funkcioniše kao ambasada – u Siriji nikada nije zvanično zatvorena, nije bilo akreditovanog ambasadora u Damasku tokom rata u Siriji.
"Želimo da ova delegacija ponovo bude u potpunosti operativna", rekla je ona.
Kalas je rekla da je tražila od šefa delegacije EU da u ponedeljak ode u Damask kako bi se uspostavio kontakt s novim rukovodstvom u Siriji i drugim grupama u toj zemlji.
Von der Lajen je rekla novinarima u Ankari posle posete turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoanu (Recep Tayyip Erdogan) da EU mora da pojača kontakte sa Hajat Tahrir al Šamom (HTS), islamističkom grupom koja je predvodila ofanzivu koja je srušila Bašara el Asada ranije ovog meseca.
HTS, koji je nastao iz sirijskog ogranka Al-Kaide, EU, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, mada je nastojao da ublaži svoju retoriku i obećao da će zaštititi verske manjine u zemlji.
"Međutim, nedostatak predvidljivosti zahteva krajnji oprez. Rizik ponovnog oživljavanja DAEŠ-a (Islamske države), posebno na istoku Siriji, stvaran je. Ne možemo dozvoliti da se to dogodi. I legitimni bezbednosni problemi Turske moraju biti rešeni", dodala je šefica Evropske komisije.
Von der Lajen je rekla da će EU povećati humanitarnu pomoć Siriji i da će nastojati da pomogne u obnavljanju osnovnih usluga poput struje, vode i infrastrukture.
Vraćanje ambasada
Kolaps Asadove vladavine 8. decembra zaprepastio je svet i izazvao slavlje u Siriji i drugim zemljama, nakon što je njegovo gušenje demokratskih protesta 2011. dovelo do razornog rata u kojem je ubijeno više od pola miliona ljudi.
Asad je pobegao iz Sirije pre nešto više od nedelju dana, pošto su njegove snage napustile položaje pred munjevitom ofanzivom koju je predvodio HTS.
Sada novi sirijski vladari pojačavaju angažman sa zemljama koje su svrgnutog predsednika Asada smatrale parijom.
Francuska je poslala u utorak delegaciju u Damask, a specijalni izaslanik Žan-Fransoa Gijom (Jean-Francois Guillaume) je rekao da se njegova zemlja sprema da stane uz Sirijce tokom prelaznog perioda. Francuska zastava podignuta je na ambasadi te zemlje u Damasku prvi put posle više od decenije.
Turska i Katar, koji su podržavali opoziciju u Siriji, takođe su ponovo otvorili ambasade u Damasku, dok su američki i britanski zvaničnici pokrenuli komunikaciju s novim liderima Sirije.
Posle sastanka s novim sirijskim liderima, šef humanitarne organizacije Ujedinjenih nacija Tom Flečer (Fletcher) rekao je u utorak da je "ohrabren" i da postoji "osnova za ambiciozno povećanje vitalne humanitarne podrške".
Nemačke diplomate su takođe bile u Damasku u utorak, dok je italijanska premijerka Džordžija Meloni (Giorgia) rekla da je njena zemlja spremna da se angažuje sa novim rukovodstvom.
Sirija se našla pod međunarodnim sankcijama zbog Asadovog gušenja protesta, što je izazvalo rat koji je ubio više od 500.000 ljudi i primorao polovinu stanovništva da napusti svoje domove.
Asad je iza sebe ostavio zemlju sa ožiljcima decenijama mučenja, nestanaka i pogubljenja po prekom postupku, kao i lošeg ekonomskog upravljanja zbog kojeg je za 70 odsto stanovništva potrebno pomoći.
Abu Mohamed al-Golani, koji je na čelu HTS-a, istakao je potrebu da se na sastanku sa delegacijom britanskih diplomata okončaju "sve sankcije uvedene Siriji kako bi se sirijske izbeglice mogle vratiti u svoju zemlju".
On je takođe rekao da će pobunjeničke frakcije u Siriji biti "raspuštene, a borci obučeni da se pridruže redovima ministarstva odbrane".
"Sirija mora ostati ujedinjena", rekao je on, prema objavama na Telegram kanalu grupe. "Mora postojati društveni ugovor između države i svih religija da bi se garantovala socijalna pravda".
Normalizacija života
Ujedinjene nacije očekuju da će se milion ljudi vratiti u Siriju u prvoj polovini 2025. godine, nakon što je rat naterao šest miliona ljudi da potraže utočište u inostranstvu.
U starom suku u Damasku mnoge prodavnice su ponovo otvorene, više od nedelju dana od Asadovog svrgavanja.
Neki trgovci su farbali fasade svojih prodavnica u belo, brišući boje stare sirijske zastave koja je pod Asadovom vlašću postala sveprisutna.
"Sve se desilo odjednom: režim je pao, cene su pale, život je postao bolji. Nadamo se da to nije privremeno", rekao je Abu Imad, koji prodaje povrće iz svog automobila na trgu u centru Damaska.
Posle pada Asada, strane valute ponovo su postale dostupne u Siriji, dok je sirijska funta počela da se oporavlja u odnosu na dolar, rekli su trgovci.
Iran, koji je podržavao Asada tokom građanskog rata, saopštio je da će njegova ambasada u Siriji – napuštena i vandalizovana posle Asadovog pada – biti ponovo otvorena kada se ispune "neophodni uslovi".
Izvori: Reuters, AP