Šta podrazumeva otvaranje energetske granice Kosova i Srbije?
Interkonektivne linije na granici između Kosova i Srbije, kojima upravljaju Operatori prenosnih sistema dveju zemalja, su fizički operativne i aktivne, ali da bi se one koristile u komercijalnu svrhu važna je i njihova upotreba.
To su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli iz Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSST) uz napomenu da će obračun i raspodela neto prenosnih kapaciteta na granici Kosova i Srbije, stranama pružiti više mogućnosti za trgovinu električnom energijom.
Inače, interkonektivna linija predstavlja vid energetske granice, odnosno povezuje energetske sisteme dve ili više zemalja, te omogućava razmenu električne energije, povećava stabilnost sistema i bezbednost snabdevanja elektirčnom energijom.
Zamenik premijera Kosova i šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Srbijim, Besnik Bisljimi (Bislimi), je 24. oktobra izjavio da je postignut napredak u implementaciji Sporazuma o energetici, te da je Beograd pristao da pusti interkonektivne linije do kraja novembra.
RSE se obratio kabinetu Bisljimija za više detalja oko ovog pitanja ali odgovor nije stigao.
Beogradska strana ovo pitanje nije pominjala, niti odgovorila na upite RSE.
Specijalni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, je par dana nakon sastanka sa Bisljimijem i šefom pregovaračkog tima Srbije, Petrom Petkovićem, rekao da nije bilo napretka kada je reč o implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa ali da je optimista kada je reč o drugim pitanjima.
“Bilo je određenog napretka u vezi sa nekoliko drugih ključnih pitanja, koje ćemo pratiti u narednim nedeljama”, napisao je Lajčak na svom Facebook nalogu.
Nije precizirao o kakvom se tačno napretku radi ali je pomenuo da se sastao sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice sa kojim je razgovarao o energetskoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
S druge strane, iz KOSST-a za RSE objašnjavaju da Kosovo trenutno ima tri potpuno operativne interkonektivne linije na granici sa Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom.
U godišnjem izveštaju Regulatornog ureda za energetiku (ZRRE) se navodi da je Elektromreža Srbije i u 2023. godini blokirala interkonetktivne linije za komercijalnu upotrebu, te da je nedostatak prekograničnog prenosnog kapaciteta rezultat tog blokiranja. Dodaje se da ometanje energetske trgovine od strane Srbije utiče na povećanje cene prekograničnih prenosnih kapaciteta na drugim granicama i cenu uvoza energije za Kosovo i jugoistočnu Evropu.
KOSST: Operativni sporazum sa EMS omogućava veću saradnju
Među poslednjim koracima ka potpunoj implementaciji energetskih sporazuma je upravo puštanje interkonetktivnih linija.
“Sledeći korak bi mogao biti potpisivanje Operativnog sporazuma između KOSTT-a i EMS-a sa svim tehničkim aneksima, koji omogućava veću saradnju između dva Operatora prenosnih sistema”, naveli su i z KOSST-a za RSE.
Iz Elektromreže Srbije do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit da li se planira potpisivanje ovakvog sporazuma sa Kosovskim operatorem za prenos i tržište električne energije.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2013. i 2015. postigli sporazum o energetici a juna 2022. dve strane su usvojile Mapu puta za implementaciju ovih sporazuma. Tada je iz EU, koja posreduje dijalogom, saopšteno da su energetski sporazumi iz 2013. i 2015. "samo delimično sprovedeni".
U međuvremenu je potpuno operativna postala kompanija Elektrosever, koja opštine sa srpskom većinom na severu Kosova snabdeva električnom energijom, te vrši naplatu računa koje je svojim potrošačima počela da dostavlja početkom ove godine. Do tada, meštani Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, struju nisu plaćali 25 godina.
Kompanija Elektrosever je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), ali je na Kosovu registrovana prema kosovskim zakonima.
Takođe, KOSTT je na osnovu Mape puta za sprovođenje energetskih sporazuma obezbedio pristup trafostanici Valač, koja obezbeđuje veći deo električne energije za građane na severu Kosova. Iz nje se strujom snabdeva i hidroelektrana na jezeru Gazivode.
Valač je jedna od prvoizgrađenih podstanica na Kosovu u sistemu prenosa. Povezana je na pet visokonaponskih vodova od 110 kV: Trepča, Skenderaj (Srbica), Gazivode, Iljirida (kod Mitrovice) i Paljaj (kod Prištine), kao i na TS Novi Pazar 2 (interkonektivni vod Kosovo-Srbija).
Uloga Valača je da obezbedi pouzdano snabdevanja električnom energijom strana koje su povezane sa ovom trafostanicom u okviru Prenosnog sistema Kosova.
Ova trafostanica je važna i za fizičku razmenu električne energije između Kosova i Srbije preko 110 kV interkonektivnog voda Valač-Novi Pazar.
Kako se navodi u Energetskoj strategiji Vlade Kosova za period od 2022. do 2031. neki od strateških ciljeva su jačanje regionalne saradnje i funkcionisanje tržišta Kosova. Piše i da je Kosovo je posvećeno sprovođenju svih obaveza iz Ugovora o energetskoj zajednici za stvaranje slobodnog, integrisanog i konkurentnog tržišta električne energije.
To su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli iz Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSST) uz napomenu da će obračun i raspodela neto prenosnih kapaciteta na granici Kosova i Srbije, stranama pružiti više mogućnosti za trgovinu električnom energijom.
Inače, interkonektivna linija predstavlja vid energetske granice, odnosno povezuje energetske sisteme dve ili više zemalja, te omogućava razmenu električne energije, povećava stabilnost sistema i bezbednost snabdevanja elektirčnom energijom.
Zamenik premijera Kosova i šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Srbijim, Besnik Bisljimi (Bislimi), je 24. oktobra izjavio da je postignut napredak u implementaciji Sporazuma o energetici, te da je Beograd pristao da pusti interkonektivne linije do kraja novembra.
RSE se obratio kabinetu Bisljimija za više detalja oko ovog pitanja ali odgovor nije stigao.
Beogradska strana ovo pitanje nije pominjala, niti odgovorila na upite RSE.
Specijalni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, je par dana nakon sastanka sa Bisljimijem i šefom pregovaračkog tima Srbije, Petrom Petkovićem, rekao da nije bilo napretka kada je reč o implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa ali da je optimista kada je reč o drugim pitanjima.
“Bilo je određenog napretka u vezi sa nekoliko drugih ključnih pitanja, koje ćemo pratiti u narednim nedeljama”, napisao je Lajčak na svom Facebook nalogu.
Nije precizirao o kakvom se tačno napretku radi ali je pomenuo da se sastao sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice sa kojim je razgovarao o energetskoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
S druge strane, iz KOSST-a za RSE objašnjavaju da Kosovo trenutno ima tri potpuno operativne interkonektivne linije na granici sa Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom.
U godišnjem izveštaju Regulatornog ureda za energetiku (ZRRE) se navodi da je Elektromreža Srbije i u 2023. godini blokirala interkonetktivne linije za komercijalnu upotrebu, te da je nedostatak prekograničnog prenosnog kapaciteta rezultat tog blokiranja. Dodaje se da ometanje energetske trgovine od strane Srbije utiče na povećanje cene prekograničnih prenosnih kapaciteta na drugim granicama i cenu uvoza energije za Kosovo i jugoistočnu Evropu.
KOSST: Operativni sporazum sa EMS omogućava veću saradnju
Među poslednjim koracima ka potpunoj implementaciji energetskih sporazuma je upravo puštanje interkonetktivnih linija.
“Sledeći korak bi mogao biti potpisivanje Operativnog sporazuma između KOSTT-a i EMS-a sa svim tehničkim aneksima, koji omogućava veću saradnju između dva Operatora prenosnih sistema”, naveli su i z KOSST-a za RSE.
Iz Elektromreže Srbije do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit da li se planira potpisivanje ovakvog sporazuma sa Kosovskim operatorem za prenos i tržište električne energije.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2013. i 2015. postigli sporazum o energetici a juna 2022. dve strane su usvojile Mapu puta za implementaciju ovih sporazuma. Tada je iz EU, koja posreduje dijalogom, saopšteno da su energetski sporazumi iz 2013. i 2015. "samo delimično sprovedeni".
U međuvremenu je potpuno operativna postala kompanija Elektrosever, koja opštine sa srpskom većinom na severu Kosova snabdeva električnom energijom, te vrši naplatu računa koje je svojim potrošačima počela da dostavlja početkom ove godine. Do tada, meštani Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, struju nisu plaćali 25 godina.
Kompanija Elektrosever je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), ali je na Kosovu registrovana prema kosovskim zakonima.
Takođe, KOSTT je na osnovu Mape puta za sprovođenje energetskih sporazuma obezbedio pristup trafostanici Valač, koja obezbeđuje veći deo električne energije za građane na severu Kosova. Iz nje se strujom snabdeva i hidroelektrana na jezeru Gazivode.
Valač je jedna od prvoizgrađenih podstanica na Kosovu u sistemu prenosa. Povezana je na pet visokonaponskih vodova od 110 kV: Trepča, Skenderaj (Srbica), Gazivode, Iljirida (kod Mitrovice) i Paljaj (kod Prištine), kao i na TS Novi Pazar 2 (interkonektivni vod Kosovo-Srbija).
Uloga Valača je da obezbedi pouzdano snabdevanja električnom energijom strana koje su povezane sa ovom trafostanicom u okviru Prenosnog sistema Kosova.
Ova trafostanica je važna i za fizičku razmenu električne energije između Kosova i Srbije preko 110 kV interkonektivnog voda Valač-Novi Pazar.
Kako se navodi u Energetskoj strategiji Vlade Kosova za period od 2022. do 2031. neki od strateških ciljeva su jačanje regionalne saradnje i funkcionisanje tržišta Kosova. Piše i da je Kosovo je posvećeno sprovođenju svih obaveza iz Ugovora o energetskoj zajednici za stvaranje slobodnog, integrisanog i konkurentnog tržišta električne energije.